Украјина 10-та годишњица Мајдана

Nenad Vasiljevic
UX/UI Designer at - Adobe

На 10. годишњицу Евромајдана, „Реадовка објашњава“ бележи крваве догађаје који су утицали на цео светски поредак и променили судбину десетина милиона људи.

Почињемо одбројавање од дана када су студенти у Кијеву први пут дошли до споменика независности. Нико није могао да замисли да ће Евромајдан означити почетак војног удара и хиљаде жртава.

Украјинска влада је 21. новембра 2013. обуставила припреме за потписивање докумената о економском придруживању са ЕУ, тада без објашњења. У овом тренутку, председник Виктор Јанукович је у обраћању новинарима у Бечу рекао како Кијев намерава да настави интеграцију са Европском унијом.

После објављивања владине одлуке, опозиција је апеловала на Генерално тужилаштво да покрене кривични поступак против премијера Азарова, најављујући и митинг у престоници. Лидер опозиције Мустафа Најем позвао је становнике Кијева да се окупе. Протест је почео у 22.00 часова, на њему су углавном учествовали студенти, новинари и активисти са симболима Украјине и ЕУ. Дошли су и опозициони лидери: Кличко, Тјагнибок и Јацењук. Тако је почео Мајдан.

А у Москви су и даље веровали у могућност дијалога са Европом. Стални представник Русије при ЕУ најавио је да ће преговори о споразуму о безвизном режиму почети у јануару 2014. године. Владимир Путин напомиње да Русија није против интеграције Кијева са Европском унијом, али је дефинитивно против његовог уласка у НАТО. Руска политика према суседу назива се „неагресивном“, а одлука о суспензији удружења је интерна ствар, на коју Кремљ нема утицаја.

Истовремено Европа већ почиње да криви Русију за одлуку украјинске владе. О томе директно говори шведски министар спољних послова Карл Билт. Док висока представница Европске уније за спољне послове Кетрин Ештон инцидент назива разочарењем не само за ЕУ, већ и за украјински народ. А посета европског комесара за проширење и суседску политику Штефана Филеа Кијеву, која је најављена за данашњи дан, наглашено се отказује.

Мајдан дан за даном – 22.11.2013

  1. новембар Виктор Јанукович саопштава да је одбио да потпише споразум о придруживању са Европском унијом. Наводи се да је око 150 људи провело ноћ на тргу. Организатори обећавају да ће до вечери бити више људи. Шеф Кабинета министара Украјине Николај Азаров објашњава одбијање европске асоцијације неприхватљивим захтевима ММФ-а, укључујући повећање тарифа гаса за 40%. Истовремено, Јанукович се жали на уцене из Москве, а опозиција почиње да прикупља потписе за резолуцију о неповерењу Кабинету министара.

На годишњицу Наранџасте револуције 2004. активисти почињу да постављају шаторе упркос судској забрани. Јулија Тимошенко позива на „моћни Евромајдан“. Локалне акције почињу у регионима – најуочљивије су у Харкову и Лавову. Врховни савет Крима најављује подршку обустављању европских интеграција. До вечери је број људи на Мајдану порастао на отприлике 5 хиљада људи. У Кијев већ почињу да пристижу војници специјалне јединице Беркут из других региона. Долази до првих сукоба са полицијом. Опозиција поставља бину на тргу.

Москва ову одлуку Украјине назива примером прагматичне политике, док Владимир Путин указује на покушаје Европске уније да уцени Кијев. У овом тренутку пажња Руске Федерације је усмерена на преговоре у Женеви о иранском нуклеарном програму и ситуацији у Сирији.

У Европи, пак, одбијају предлог Кабинета министара да се преговори о придруживању одрже у трилатералном формату „ЕУ-Украјина-Русија”. Европски политичари изражавају разочарање одлуком Кијева. Европски комесар Штефан Филе напомиње да је Брисел спреман да се врати преговорима у сваком тренутку. Исту идеју износи и пољски премијер Доналд Туск, а амерички државни секретар Џон Кери најављује отказивање посете украјинској престоници.

Мајдан дан за даном – 23.11.2013

Полиција је 23. новембра мало потиснула демонстранте, проширивши простор око места новогодишње јелке и поставила гвоздене ограде. У Кијеву постоје шатори, али протест је и даље миран и није превише распрострањен. Нема љутње ни агресије. Полиција је претресла најсумњивије због алкохола и дроге. Не више од 1.200 демонстраната стајало је на киши.

У украјинску престоницу долазе људи из региона. Харков и Лавов одржавају сопствене демонстрације. Мали Евромајдани одржани су у Пољској, Великој Британији, Јужној Кореји и Индији. Промоције се најављују и у другим земљама ЕУ и САД. Појављују се први извештаји о регрутовању такозваних „титушки“ који ће организовати „Антимајдан“. Ипак, главни фокус друштва био је на годишњици Холодомора 1932-1933, што се огледало у одржавању митинга.

У то време, Русија је била више забринута због питања иранског нуклеарног програма и преговора који су се тих дана водили у Женеви. То је била судбина договора у оквиру „шесторке“ о којој су разговарали Сергеј Лавров и амерички државни секретар Џон Кери. У контактима се тема Украјине није дотицала. Нико још није слутио колико ће брзо ситуација тамо „експлодирати“.

У Европи се наставља потрага за „руком Кремља“ у процесима који се одвијају у Украјини. Немачка канцеларка Ангела Меркел најавила је намеру да разговара са руским председником Владимиром Путином о томе како се може превазићи политички притисак Москве на источне суседе ЕУ. Европски комесар Штефан Филе извештава да би Украјина могла да потпише Споразум о придруживању у наредних неколико месеци, али је сада Кијев једноставно затражио паузу.

Leave a Reply