Нацрт европских званичника: ЗСО неће угрозити независност и интегритет Косова и Метохије

Заједница српских ошпштина на Косову и Метохији неће имати извршна овлашћења и неће угрозити независност и интегритет Космета, наводи се у нацрту њеног статута, који су урадили европски званичници. То је супротно Бриселском споразуму који је ратификовала и покрајинска скупштина по коме Срби у јужној покрајини имају велика грађанска и национална права.

У Влади Косова и Метохије тај документ нису желели да коментаришу, док су извори РСЕ у Бриселу потврдили да је то један од последњих нацрта, који може подлећи мањим променама.

У нацрту се истиче да ће он бити предмет разматрања Уставног суда Косова, а поред осталог, предвиђа могућност финансијске подршке Заједници од стране Србије и „ефикасан директан канал комуникације заједнице косовских Срба са Владом Косова преко Министарства администрације локалне самоуправе”. Надлежности или овлашћења је питање због ког су косовске власти до сада одбијале да формирају Заједницу према споразуму из Брисела, уз образложење да би могла да угрози унутрашњу функционалност земље, попут Републике Српске у Босни и Херцеговини. Уставни суд Косова је 2015. године утврдио да неки од принципа за формирање Заједнице општина са српском већином нису у складу са Уставом.

Након вишегодишњих безупешних напора међународне заједнице да Приштина и Београд усагласе ставове око овог питања, ЕУ је крајем октобра саопштила да је двема странама предат „модерни нацрт статута” за формирање Заједнице, што су подржале САД, Немачка, Француска и Италија. Тада је премијер привремених приштинских институција Албин Курти први пут рекао да је статут за формирање Заједнице „прихватљив”, јер је у складу са Уставом Косова. Документ је био прихватљив и за председника Србије Александра Вучића, али су српске власти у јавности инсистирале да он буде у складу и са Уставом Србије и раније постигнутим договорима у оквиру дијалога. Део статута који се односи на надлежности Заједнице прецизира да то тело има право да доноси одлуке, прописе, упутства и декларације, а имаће пуну надлежност на локалном нивоу у области економског развоја, просторног планирања, здравља, образовања и заштите културног и религијског идентитета.

У делу у коме се говори о односима са централним властима, пише да Заједница неће поткопавати или заобилазити уставне и законске власти и надлежности њених чланова, нити ће на било који начин подривати уставни и правни однос између централних и локалних власти у испуњавању својих циљева.

Додаје се и да ће се однос са централним властима заснивати на међусобној сарадњи и размени информација у духу промоције демократије, мултиетничности и интегрисаног друштва, у складу са важећим косовским законима. Заједница, такође, има право да покреће или да буде страна у поступцима пред судовима, укључујући Уставни суд Косова, уколико одлуке или потези било које институције утичу на вршење њених овлашћења у складу са статутом. На основу нацрта статута, Заједница би, поред својих симбола, требало да има Скупштину, председника и потпредседника, саветодавно веће, администрацију и канцеларију за жалбе.

Главни орган би требало да буде Скупштина, која усваја предлоге измене или допуне статута, доноси правилнике, одлуке или декларације, а именује и разрешава председника и потпредседника.

Скупштина Заједнице би, поред председника, требало да има и најмање два потпредседника. Чланове Скупштине бирају чланови Скупштина општина, које су чланице Заједнице.

Седиште би требало да буде у Северној Митровици, једној од четири општине са српском већином на северу Косова. Када је реч о финансирању, предвиђено је да Заједница има буџет са којим ће располагати „одговорно и транспарентно”, а прецизира се и да мора да има рачун у некој банци са лиценцом Централне банке Косова.

Заједница може да се финансира из сопственог буџета, доприноса својих чланица, централних институција, донација, као и финансијском подршком других домаћих или међународних институција, укључујући Србију.

Буџет и расходи би требало да буду под надзором Европске уније у периоду од пет година. Заједницу би требало да чине општине са српском већином на Косову, којих је тренутно десет: Грачаница, Штрпци, Партеш-Пасјане, Ранилуг, Клокот, Ново Брдо, Северна Митровица, Лепосавић, Звечан и Зубин Поток, а ако жели, може да јој се прикључи и било која друга општина на Косову и Метохији.

Поред тога што је написано да Заједница неће бити трећи ниво власти, акценат се ставља и на питање управљања образовним и здравственим институцијама на КиМ. Те институције су готово једине које никада нису биле интегрисане у косовски систем, односно све образовне институције у српским срединама на Косову раде у српском систему под окриљем Министарства образовања Владе Србије, а ту спадају предшколске установе, основне и средње школе, као и Универзитет са седиштем у Северној Митровици.

Када је реч о здравственим институцијама у српским срединама на Косову, надлежно је Министарство здравља Владе Србије. Поред Домова здравља или локалних амбуланти, постоји и Клиничко болнички центар у Грачаници код Приштине и Северној Митровици, те Здравствени центар у Пасјану, у региону Поморавља.

Статут предвиђа да те институције постану приватне под окриљем Заједнице општина са српском већином, а да им Србија пружа „финансијски допринос”.

Прецизира се да би образовне и здравствене институције на Косову имале „статус страних, приватних установа”, а добиће дозволе, односно лиценце за рад, у складу са важећим косовским законом.

„Наставни план и програм уређује се у складу са важећим законом”, стоји у нацрту статута.

Постојао би стандард „издавања дуплих диплома”, косовске и српске дипломе, које би признавали и Косово и Србије.

Није, ипак, јасно како би у овом случају изгледао образовни план и програм, имајући у виду да Косово и Србија имају потпуно другачија гледишта када је у питању историја или географија.

У нацрту статута се наводи и да образовне и здравствене институције могу да користе просторије чију је изградњу финансирала Србија, али да то неће ометати већ постојећи косовски образовни и здравствени систем.

С друге стране, каже се да ће Заједница имати пуну надлежност везано за образовање, што подразумева сарадњу међу чланицама, представљање образовне политике пред централним властима, да пружа правну и финансијску подршку својим чланицама, да пружа савете централним властима око српског наставног плана и програма у вези регулисања закона Косова и да пружа савете око измена и допуна закона о образовању.

Готово исте надлежности би Заједница требало да има и у области здравства, односно требало би да олакшава сарадњу међу чланицама око унапређења примарног и секундарног здравства, да представља здравствену и социјалну политику пред централним властима, да финансира инфраструктурне пројекте, опрему и други медицински материјал, да финансира или прикупља средства за социјалну помоћ.

Одбијени захтеви за смену градоначелника на северу Косова и Метохије

Групе грађана покушале су данас у четири општине на северу КиМ да предају захтев за разрешење градоначелника, али су њихови захтеви у све четири општине одбијени.

Захтеве су предали грађани у општинама Северна Митровица, Лепосавић, Звечан и Зубин Потоку јер сматрају да су градоначелници изабрани нелегитимно и нелегално.

У општини Звечан, у насељу Липа из општина су послали полицију која је легитимисала грађане. Приликом предаје захтева, групе грађана су се позвале на Закон о локалној самоуправи, административно упутство о минималним стандардима, административно упутство о транспарентном раду општине и плану учешћа грађана.

Такозвани градоначелници општина на северу КиМ изабрани су на локалним изборима одржаним 23. априла, које су бојкотовали Срби, а на биралишта је тада изашло око 3,5 одсто бирача од укупно 45.950 уписаних, односно гласачко право је искористило њих 1.567, од којих 13 Срба. Од тада се на челу те четири општине, у којима Срби чине 95 становништва налазе градоначелници Албанци.

Спахиу: Незнање надлежних у општинама

Недзмедин Спахиу

Универзитетски професор Неџмедин Спахиу каже да је петиција грађана за разрешење градоначелника у четири општине на северу Косова пут ка стабилизацији, а да је одбијање те иницијативе од стране скупштина општина избегавање одговорности због незнања.

Говорећи о иницијативи грађана која је јутрос одбијена у све четири општине на северу Косова и одговору портпарола ЦИК-а Ваљмира Ељезија да је примио мејлове са петицијама, Спахиу каже да је то осетљиво политичко питање и да су запослени на својим радним местима морали да се консултују са неким.

„Вероватно су они били изненађени предајом потписа, јер нису очекивали, није било наговештаја да ће се скупити потписи, па нису знали како да се опходе у тој ситуацији. Због тога што је то осетљиво политичко питање и они који не знају баш своје компетенције и раде на својим радним местима који им заправо не припадају, увек морају са неким да се консултују да би дали адекватан одговор”, рекао је Спахиу и додао да је председавајући Скупштине Општине дужан да прими потписе и да покрене поступак о смењивању председника општине, да је то њихов задатак и да морају то да ураде.

Хазири: Формирање ЗСО могло би да доведе до неке врсте конфедерације на Косову

Љутфи Хазири

Потпредседник Демократског савеза Косова, који је у овој странци задужен за праћење дијалога Београда и Приштине, Љутфи Хазири страхује да формирање Заједнице српских општина може да доведе до стварања конфедерације на Косову, као и да ће то још више одложити признање Косова од стране Србије, преноси А2 ЦНН на албанском.

„Изнели смо нашу забринутост јер је дошло до деградације са правно обавезујућег споразума са признањем у центру као главним циљем на привремени споразум којим се одлаже признање Косова од стране Србије. Тај документ предвиђа специфична овлашћења четири општине на северу, у најмању руку, можемо говорити о унутрашњим поделама. У ставри, ставра се трећи ниво власти”, рекао је Хазири.

Он додаје да постоје нека питања која могу да се рефлектују тако да постоји “мало српско Косово” на територији Косова.

„То може да се посматра као нека врста конфедерације”, рекао је Хазири.