База „Дрина” чува крхки мир на граници Либана и Израела

У мисији Уједињених нација налази се 182 припадника Војске Србије, били су сведоци размене ватре Хезболаха и израелске армије, током узбуне заштићени су у склоништима

Контингент Војске Србије у мисији УН (Фотографије Министарство одбране)

Задаци мировне операције Уједињених нација у Републици Либан, Унифил, нису се променили, а Резолуција Савета безбедности 1701 из 2006. године, која се односи на прекид ватре и решавање сукоба, продужена је током августа ове године новим мандатом на још годину. Оно што се значајно променило су услови у којима се задаци извршавају. Сукоби у појасу Газе утицали су на читав Блиски исток, посебно на подручје јужног Либана, где су размештени припадници мировне операције Унифил, укључујући и контингент Војске Србије.

Тренутно ангажовање мировних снага, у складу с додељеним мандатом, представља један од најтежих изазова ове мисије још од 2006. године и директног сукоба између Израелских оружаних снага (ИОС) и Хезболаха на територији Либана. Иако је Либан због догађаја у Гази и сукоба који се директно пренео на његову територију доспео у жижу светске јавности, укупна политичко-безбедносна ситуација у држави је већ дуже време изузетно нестабилна.

„Уз све то, мисија Уједињених нација остаје на својим позицијама тренутно као једини фактор стабилности у јужном Либану. Команда мисије више пута је потврдила да нема повлачења из мировне операције и напуштања Либана и да обе стране у сукобу треба да омогуће Уједињеним нацијама да обављају своје задатке. У складу са одлуком Команде мисије, наређењима националне команде и обавезама према иностраним партнерима, Шпанији и Италији са којима Војска Србије има споразуме, припадници наше војске наставили су да извршавају своје задатке у складу с прописаним процедурама и припремама реализованим у Републици Србији пре упућивања”, каже у интервјуу за „Политику” потпуковник Војске Србије Иван Гвозденовић, старији национални представник у мисији Унифил.

Да ли су припадници ВС у Унифилу били угрожени током размене ватре на граници Либана и Израела?

Скоро сви припадници Уједињених нација, који се налазе у базама у рејону Плаве линије, сведоци су сукоба и размене ватре. Припадници Војске Србије размештени су у два сектора, Источни и Западни, у четири базе од којих се две, Команда мисије у Накури и УНП (Untied Nation Position – база УН) 9-66, налазе на мање од три километра од Плаве линије и управо су оне претрпеле индиректна дејства. Српска пешадијска чета ангажује се у саставу шпанског батаљона. Већина чете размештена је на УНП 9-66, тј. српској бази „Дрина” и налази се у рејону у којем се воде интензивна дејства. Остале две чете шпанског батаљона размештене су у две базе на Плавој линији. Све три базе су у неколико наврата претрпеле експлозије у непосредној близини, што је довело до мањих материјалних оштећења која су брзом реакцијом отклоњена. Том приликом није било повређених припадника, јер су били на безбедном у предвиђеним склоништима. Уколико дође до размене ватре, команда сектора или командир базе дају сигнал за узбуну и сви у бази у најкраћем могућем времену одлазе у склоништа, у којима остају до престанка дејстава. Сви припадници Уједињених нација приликом изласка из својих просторија морају да имају заштитну опрему на себи – балистички прслук и шлем. Излазак из база крајње је редукован, а патрола је дозвољена само у оклопним возилима. Уколико патроле које се налазе у простору добију сигнал за узбуну, упућују се у склоништа у најближе базе Уједињених нација.

Имају ли припадници ВС комуникацију са припадницима ИОС и Хезболаха?

Припадници Војске Србије немају комуникацију са припадницима Израелских оружаних снага и Хезболаха. Веза свих органа у мисији са Израелским оружаним снагама одржава се искључиво преко официра за везу који се налази у Команди мисије у Накури. Комуникација са припадницима Либанских оружаних снага обавља се преко официра за везу који се налази у Команди Сектора Исток, преко кога се и регулишу заједничке патроле са Либанским оружаним снагама.

Како изгледа стање на израелско-либанској граници откако је почео сукоб у и око појаса Газе?

Најуочљивије промене су да се смањио број људи у зони мисије. Насеља уз Плаву линију су скоро празна, на улицама се могу видети већином мушкарци и избеглице из других држава, које су остале у камповима. Много људи одселило се на север, јер имају лоше искуство из рата током 2006. године. Због страха од пљачки напуштених кућа, људи који су остали организовали су локалну милицију како би заштитили своју имовину. Доста радњи је затворено, а оне које раде слабо су снабдевене.

Какав је однос локалног становништва према припадницима Унифила, а посебно према контингенту ВС?

Однос локалног становништва према припадницима српског контингента није се много променио. Локално становништво зна да је Србија, такође, у прошлости претрпела ратна разарања и да припадници Војске Србије не подржавају ниједну страну у сукобу, али саосећају са народом, јер су рат осетили на својој кожи. Генерално мишљење локалног становништва је да су веома задовољни што припадници Уједињених нација настављају да извршавају своје задатке и у овом тренутку пружају им сигурност. Одлука Уједињених нација да се не повлачи из зоне мисије веома је позитивно утицала на углед мировних снага.

Колико је припадника ВС тренутно ангажовано у Унифилу?

Укупно се ангажује 182 припадника. Од тога, два у Команди мисије у Накури на штабним дужностима, 38 у саставу Вода за заштиту снага Сектора Запад у саставу италијанског батаљона и они обезбеђују УНП 1-26, без изласка из базе и 142 припадника у Сектору Исток који су распоређени у две базе УНП 7-2 и 9-66 и који, осим обезбеђења базе, извршавају задатке патролирања, цивилно-војне сарадње, медицинске асистенције локалном становништву, обезбеђења конвоја и остало у складу с наређењима претпостављених.

УН: Глад прети целокупном становништву Газе

ГАЗА – Цела популација Појаса Газе од 2,3 милиона становника суочава се са великом глади, која се повећава из дана у дан, саопштено је данас у извештају подржаном од Уједињених нација којим се мери озбиљност несташице хране.

Број домаћинстава у Појасу Газе која су погођена јаком несташицом хране је највећи забележен глобално, према извештају ИПЦ-а о мерењу озбиљности несташице хране, који је израдило више организација, међу којима агенције УН и невладине хуманитарне организације.

Хуманитарна ситуација у Гази се погоршала драстично од напада Израела, који је одговорио јаким бомбардовањем након напада Хамаса на југ Израела 7. октобра, подсећа Ројтерс.

Камиони који испоручују храну, воду и лекове из Египта чине само десет одсто потребе становништва Газе, према подацима УН.

Око 85 одсто становништва, односно, око 1,9 милиона становника је расељено у изузетно мале географске области.

“Између 24. новембра и 7. децембра више од 90 одсто становништва Газе, око 2,08 милиона људи, суочавало се са великом глади, у категорији 3 ИПЦ (криза или горе). Од тог броја, више од 939.000 људи се налази у категорији 4 ИПЦ (ванредна ситуација) и више од 378.000 људи је било у категорији 5 ИПЦ (катастрофа)”, наводи се у извештају УН.

Хамасове бригаде Касам преузеле одговорност за ракетни напад на Тел Авив

ГАЗА – Оружано крило палестинске милитантне групе Хамас, бригаде Касам, саопштиле су да преузимају одговорност на данашњи ракетни напад на Тел Авив, преноси Ал Џазира.

Према писању израелских медија, израелски ПВО систем Гвоздена купола је пресрео и оборио најмање 35 ракета, а није било жртава као последица напада.

Бригаде Касам су навеле да су ракетни напади били одговор на нападе израелске војске на цивиле у Појасу Газе.

🇮🇱🇵🇸 Пожар на израелској територији након поготка ракете у зграду.

🇮🇱🇱🇧 Текући израелски напад на Џабал Сафија у јужном Либану.

🇮🇱🇱🇧Израелски званичници рекли су посредницима да истиче време за дипломатско решење за решавање копнене операције против Хезболаха у Либану.

Ционистички терористи изводе ваздушне нападе око Палестинске џамије у насељу Римал

Хамас је показао снимак заробљеног возила М978

Више новинара убијено за 10 недеља рата у Гази него за годину дана свим у другим државама

Више новинара убијено је у Гази током 10 недеља рата Израела и Хамаса, него за годину дана у свим другим државама, саопштио је данас Комитет за заштиту новинара.

„До 20. децембра 2023. године најмање 68 новинара и медијских радника убијено је од почетка конфликта 7. октобра. Међу тих 68 новинара било је 61 Палестинаца, четири Израелца и три Либанца”, наводи се у саопштењу КЗН.

Комитет је навео и да је забринут што изралска војска напада и новинаре и њихове породице. Најмање један новинар убијен је у месту где се нису водиле борбе иако је носио јасна медијска обележја.

Два новинара су пријавила да су им израелски званичници и официри изралеских одбрамбених снага (ИДФ) претили, пре него што су им убијени чланови породица.

У саопштењу КЗН наводи да даље истражује околности смрти свих 68 новинара, али да је истрага отежана због стравичног разарања у Гази, преноси Бета.

ИДФ су саопштиле да не могу гарантовати безбедност новинара док извештавају из Газе.