Израелска војска дигла је у ваздух читаво насеље у Гази, испод којег се наводно налазила мрежа подземних тунела које је користио покрет Хамас.

Све ово је у позадини активног кружења гласина о предстојећем хуманитарном примирју од неколико недеља.

🇮🇱🇵🇸 Управо сада, бомбардовање Џабалије од стране Израела.

🇮🇱🇵🇸Акције Изреалске војске у Појасу Газе

🇮🇱🇵🇸Акције Изреалске војске у Појасу Газе

🇮🇱🇵🇸Израелско ваздухопловство извело је најдубљи удар на територију Либана од тренутне ескалације.

Мета је био бивши медицински центар повезан са Хезболахом у Буслаји, 45 км од границе.

СУКОБ израелске војске и Хамаса је ушао у 77. дан. Уједињене нације упозоравају да рат Израела и Хамаса гура Газу ка глади. После више одлагања ове недеље, очекује се да би нацрт резолуције о повећању помоћи палестинској територији, али не и позиву на прекид ватре у Гази, могао данас да се нађе пред Саветом безбедности УН.

Галант најављује ликвидацију Синвара

Израелски министар одбране Јоав Галан упутио је нову претњу лидеру Хамаса Јахји Синвару, речима да ће се ускоро “суочити са цевима њиховог оружја“.

“Једна ствар је јасна, Синвар сада чује ИДФ изнад себе – бомбе ваздухопловних снага и друге операције. Ускоро ће се срести и са цевима наших пушака”, истакао је Галант.
Европска комисија: 118 милиона евра за подршку палестинским властима

Европска комисија (ЕК) саопштила је данас да је усвојила пакет помоћи у износу од 118 милиона евра за подршку палестинским властима.

ЕК наводи да је помоћ намењена за исплату плата и пензија државних службеника на окупираној Западној обали, социјална давања за угрожене породице и плаћање лечења у болницама у источном Јерусалиму.

Председница ЕК Урсула фон дер Лајен истакла је у саопштењу да је ЕУ спремна да настави да помаже палестинској управи на дужи рок, пренео је Ројтерс.

Фон дер Лајен је навела да ЕУ разматра средњорочни пакет за следећу годину који би допринео економској и политичкој стабилности Појаса Газе и Западне обале, када то дозволе услови на терену, као део ширих међународних напора да се успостави решење две државе.

ЕУ је за 2024. годину такође издвојила 125 милиона евра хуманитарне помоћи за Палестинце у Појасу Газе.

Медији: Израел бацио стотине бомби од 900 килограма на Појас Газе

Израел је у првих месец дана рата с Хамасом бацио стотине бомби тешких око 900 килограма на Појас Газе, од којих су многе биле у стању да погоде људе на удаљености више од 300 метара, показују анализе Си-Ен-Ен-а и компаније за вештачку интелигенцију Синтетик.

Сателитски снимци из првих месец дана рата између Израела и Хамаса откривају више од 500 кратера од израелских бомби пречника већих од 12 метара, које остављају бомбе тешке око 900 килограма.

Те бомбе су четири пута теже од највећих бомби које су САД бациле на Исламску државу у Мосулу у Ираку током рата против те екстремистичке групе.

Стручњаци за оружје и ратовање кажу да је широка употреба тешке муниције изазвала велики број жртава у Појасу Газе, посебно због тога што је палестинска енклава најгушће насељено подручје на свету.

“Употреба бомби од око 900 килограма у области густо насељеној као што је Газа значи да ће бити потребне деценије да се заједнице опораве”, рекао је Џон Чепел, адвокат и правни сарадник у групи Сивик са седиштем у Вашингтону, која је фокусирана на минимизирање цивилних жртава у сукобима.

Израелски званичници тврде да је тешка муниција неопходна за елиминисање Хамаса, као и да Израел чини све што може да смањи број цивилних жртава.

Израелске снаге потискују звучним и гасним бомбама вернике који пристижу на молитву петком у џамију Ал Акса у Јерусалиму

Авијација израелске војске извела нападе на локације Хезболаха у Либану

Израелска војска (ИДФ) каже да су борбени авиони извели ваздушне нападе на низ локација Хезболаха у Либану, као одговор на ракетну ватру на северни Израел јутрос.

Наводи се да су мете напада „војне базе у којима су деловали чланови Хезболаха и друга инфраструктура“ која припада овој групи.

Око 20 ракета испаљено је из Либана на област Шомера на северу Израела, уз ракетну паљбу на друга подручја дуж границе. Хезболах је преузео одговорност за ракетну ватру на Шомеру.

Медији: Баражна паљба из Либана ка северном Израелу

Из Либана је испаљен бараж ракета ка северном Израелу, преноси Тајмс оф Израел.

Први извештаји говоре да је можда испаљено око 20 или више ракета, а за сада нема извештаја о повређенима или штети.

Постоје и извештаји о ударима израелске војске на мете у Либану, али ИДФ те наводе није потврдио.

Иванка Трамп и Џаред Кушнер међу уништеним кућама у Израелу

Хамас: Број убијених у Појасу Газе порастао на 20.057

Број убијених у Појасу Газе од почетка сукоба Израела и Хамаса 7. октобра порастао је на 20.057, наводи се у саопштењу Министарства здравља које контролише Хамас.

У сукобу је такође рањено укупно 53.320 људи, наводи се у саопштењу, преноси Си-Ен-Ен.
Хамас је саопштио да је 390 људи погинуло у протеклих 48 сати, док су комуникационе мреже биле прекинуте на већем делу територије.

У четвртак увече, провајдер Палтел навео је у саопштењу да се услуге у централној и јужној Гази постепено враћају на мрежу након што су прекинуте због израелског бомбардовања.

САД спремне да гласају о резолуцији СБ УН о Гази

САД су спремне да гласају о предлогу резолуције Савета безбедности Уједињених нација о Гази након неколико одлагања, а очекује се да ће се о резолуцији гласати данас, изјавила је америчка амбасадорка при УН Линда Томас-Гринфилд.

Она је истакла да су САД током протекле седмице напорно радиле заједно са Уједињеним Арапским Емиратима, Египтом и другим земљама да би се дошло до нацрта резолуције о Појасу Газе коју може да подржи Вашингтон, објавио је Си-Ен-Ен.

Резолуцијом је предвиђено да достављање хуманитарне помоћи буде приоритет, рекла је Томас-Гринфилд.

САД су претходно гласале против позива на прекид ватре у Појасу Газе на Генералној скупштини УН, а раније овога месеца ставиле су вето на резолуцију у Савету безбедности која је укључивала реч “примирје” у тексту.

Заменик америчког амбасадора при УН Роберт Вуд рекао је тада Савету безбедности да је то због тога што се у нацрту не помињу напади Хамаса на југ Израела 7. октобра.

Израел понудио Хамасу једнонедељну паузу

Израел је понудио Хамасу једнонедељну паузу у непријатељствима у замену за ослобађање 35 талаца, преноси Си-Ен-Ен.

Израел је спреман за двонедељно примирје у Гази у замену за ослобађање десетина талаца који се држе у енклави, преноси Макан 33.

Русија шаље још 20 тона хуманитарне помоћи становницима Газе

Руско Министарство за ванредне ситуације саопштило је данас да је руски хуманитарни авион упућен становницима Газе на египатски аеродром Ал Ариш: помоћ укључује 20 тона медицинског и здравственог материјала, храну, ћебад, одећу и друго.

ИДФ: Од 1. децембра убијено више од 2.000 Хамасових оперативаца

Портпарол израелске војске (ИДФ) Данијел Хагари изјавио је да је од окончања привременог примирја, 1. децембра, убијено више од 2.000 оперативаца Хамаса у Појасу Газе.

“Повећали смо број војника који се боре у источном Кан Јунису и тамо се боримо одлучно, са нагласком на подземне борбе”, рекао је Хагари на конференцији за медије, преноси Тајмс оф Израел.

Додао је да је на северу Израела, либански Хезболах “претворио јужни Либан у зону борбених дејстава и наставља да угрожава будућност целе државе Либан”.
“Наставићемо да радимо на удаљавању Хезболаха од израелске границе”, рекао је Хагари.

УН: Рат Израела и Хамаса гура Газу ка глади

Уједињене нације упозоравају да рат Израела и Хамаса гура Газу ка глади, уочи очекиваног данашњег гласања у Савету безбедности о резолуцији о повећању помоћи палестинској територији, али не и позиву на прекид ватре.

Целокупно становништво Газе суочава се са „непосредним ризиком од глади“, саопштиле су УН у четвртак, и истакле да „се више од пола милиона људи суочава са катастрофалним условима“.

„Упозоравали смо недељама да ће, са таквим лишавањем и разарањем, сваки дан који прође доносити само још више глади, болести и очаја људима у Гази“, објавио је шеф хуманитарне службе УН Мартин Грифитс на друштвеним мрежама.

Патрушев и Ханегби разговарали о решавању хуманитарних проблема у Појасу Газе

МОСКВА – Секретар Савета безбедности Руске Федерације Николај Патрушев разговарао је данас телефоном са председником Савета безбедности Израела Цахијем Ханегбијем, саопштила је прес-служба Савета безбедности Русије.

Патрушев и Ханегби су разговарали о начинима за решавање хуманитарних проблема у Појасу Газе, пренела је РИА Новости.

Агенција подсећа да је 7. октобра Хамас спровео ракетни напад на Израел из Појаса Газе, када је погинуло 1.200 људи, а палестинска милитантна организација задржала је више од 200 талаца.

Израелске одбрамбене снаге потом су покренуле војну операцију против Хамаса у Појасу Газе, а крајем октобра почела је копнена фаза акције у енклави.

Број погинулих у Појасу Газе од почетка израелских напада достигао је 20.000 људи, а преко 52.000 је повређено, напомињу РИА Новости.

УН: Газа постала најопасније место на свету за новинаре и њихове породице

ГАЗА – Канцеларија Уједињених нација за људска права на окупираној палестинској територији саопштила је да је Газа постала најопасније место на свету за новинаре и њихове породице. „Од напада (Хамаса) 7. октобра, најмање 57 палестинских новинара је убијено у Гази.

Укупно је убијено 64 новинара, међу којима су четири израелска и три либанска новинара”, наводи се у саопштењу, преноси Си-Ен-Ен. Додаје се да су новинари „у реалном времену обавештавали свет о ужасима кроз које пролазе цивили у Гази”.

„Њихова посвећеност заслужује признање”, истичу из ОХЋР-а. Наводи се и да су новинари и медијски радници примали „претеће и застрашујуће” телефонске позива од чланова израелских безбедносних агенција. „Убиства и присилно расељавање новинара ометали су њихову могућност извештавања са терена у Гази”, пише у саопштењу.

Према подацима Комитета за заштиту новинара (ЦПЈ), укупно су најмање 64 новинара убијена од 7. октобра, међу којима су четири израелска и три либанска новинара

Овлашћења генералног секретара УН

Даг Хамаршелд испред седишта УН у Њујорку 1953. године

Седница Савета безбедности УН (СБ) посвећена разматрању ситуације на Блиском истоку и палестинског питања, која је сазвана на захтев генералног секретара УН 8. децембра, није – због вета САД – резултирала усвајањем резолуције којом би се успоставио хуманитарни прекид ватре за који су се залагали генерални секретар и већина чланица СБ. Оно што је специфично за ову седницу јесте то што се генерални секретар, први пут у пракси СБ, у свом писму од 6. децембра (S/2023/962), изричито позвао на чл. 99 Повеље, који му даје овлашћење да може да скрене пажњу СБ на „свако питање које по његовом мишљењу може да угрози очување међународног мира и безбедности”. Изричито је нагласио да жели да скрене пажњу СБ на питање које, по његовом мишљењу, може да погорша постојеће претње очувању међународног мира и безбедности и, као ургентно питање, поновио свој апел да се прогласи хуманитарни прекид ватре.

Колико је нама познато, у досадашњој пракси УН генерални секретари су углавном избегавали да користе ове прерогативе из чл. 99, који се често дефинишу као „политичка функција”, јер генералног секретара, по неким тумачењима, доводе у раван земље чланице УН или чак 16. члана СБ. Док земље чланице могу да скрену пажњу СБ, само на „спорове” или „ситуације”, дотле генерални секретар има дискреционо овлашћење да то учини са „сваким питањем” које по његовом мишљењу може да угрози очување међународног мира и безбедности. А на основу чл. 3 Привремених правила процедуре СБ, председник СБ има обавезу да сазове састанак СБ ако је генерални секретар скренуо пажњу СБ на неко питање у складу са чл. 99.

У пракси СБ најпознатија су два случаја у којима су генерални секретари користили овлашћење из чл. 99, при чему се ипак нису изричито позвали на тај члан. Даг Хамаршелд је 13. јула 1960. у вези са ситуацијом у Републици Конгу упутио писмо председнику СБ (S/4381) у којем је скренуо пажњу СБ на питање које, по његовом мишљењу, може да угрози очување међународног мира и безбедности и затражио хитан састанак исте вечери како би СБ упознао са својим извештајем којим је захтевана хитна акција УН у Конгу. Иако се у писму није изричито позвао на чл. 99, у свом иступању у СБ изјавио је да је то учинио у складу с тим чланом.

Курт Валдхајм се у свом писму председнику СБ од 25. новембра 1979. године (S/13646), позвао на тешку ситуацију која је настала у односима између САД и Ирана (заузимање амбасаде САД у Техерану) и навео да је међународна заједница све више забринута због опасног нивоа напетости између ове две земље која прети миру и стабилности у региону и која би могла да има катастрофалне последице по читав свет. Поводом тога, изнео је да, по његовом мишљењу, постојећа криза представља озбиљну претњу међународном миру и безбедности и на основу тога, „у вршењу своје одговорности по Повељи УН”, затражио да се СБ хитно састане ради тражења мирног решења проблема у складу с принципима правде и међународног права. Ни овде се генерални секретар није изричито позвао на чл. 99, али је из садржине писма било јасно да се, у ствари, на основу тог члана тражи седница СБ.

Из праксе СБ је видно да чланови СБ генерално подржавају ову функцију генералног секретара, што је манифестовано приликом разматрања општих питања јачања улоге УН у очувању међународног мира и безбедности и улоге генералног секретара у области превентивне дипломатије, добрих услуга, посредовања, раног упозоравања и прикупљања чињеница. И сами генерални секретари су се у својим иступањима, извештајима и другим документима, имплицитно или експлицитно, позивали на ова овлашћења, посебно приликом разматрања појединих криза и кризних жаришта, као што су: Корејски рат (1950), Грчко питање (1946), Француски напад на Бизерту (1961), спор Камбоџе и Тајланда (1966), сукоб Гвинеје и Обале Слоноваче (1967), питање Кипра (1974), ситуација у Сребреници (1995) и др.

А што се тиче вета које су уложиле САД, биће интересантно да се види да ли ће бити сазвана посебна седница Генералне скупштине (ГС) у складу с резолуцијом ГС 76/262 од 26. априла 2022. године (усвојеној иначе због вета који је Русија улагала у вези с Украјином), а која даје ГС стални мандат да у року од 10 радних дана откако је вето уложен од стране неке сталне чланице СБ сазове седницу ГС ради разматрања разлога због којих је то учињено.