Несторовић: Дошло је време да кажемо поносно – ми смо Срби
Несторовић је навео да је БиХ одавно изашла из оквира легалности
Председник Покрета “Ми, глас из народа” Бранимир Несторовић изјавио је данас да личним присуством прослави Дана Републике Српске у Бањалуци жели да пошаље поруку јединства српског народа, оценивши охрабрујућим поруке председника Српске Милорада Додика који говори о темама које су биле забрањене у прошлости, а односе се на будућност Срба.
Несторовић је у изјави за Срну рекао да се његов покрет залаже за уједињење свих српских земаља, али да о тој теми није смело да се разговара, док су представници других држава и народа отворено ковали планове и јавно саопштавали будуће кораке.
“Сви праве `велике Албаније`, велике државе, само Срби не смеју да живе у истој држави. Мени је посебно драго што се у овом тренутку овако нешто дешава и слави, када је Република Српска под страховитим притиском и нападом, као и Срби у Црној Гори, Северној Македонији, те Косову и Метохији. То показује да смо ми један народ и да ћемо се заједно изборити”, истакао је Несторовић.
Говорећи о поступку који се пред Судом БиХ води против председника Републике Српске Милорада Додика, Несторовић је навео да је БиХ одавно изашла из оквира легалности јер главну реч воде странци који суде и неизабрани странци који оптужују.
“Тај процес показује сву хипокризу Запада и двоструке стандарде. То је све део притиска, да би се људи уплашили да се повуку и да би странци наставили да раде свој посао. И избори у Србији показали су да то више нема упориште у српском народу. Већина не пристаје на то да се стидимо што смо Срби. Дошло је време да кажемо поносно – ми смо Срби”, нагласио је Несторовић.
Ⓜ️ Бранимир Несторовић: Колико је Запад пукао – убеђују нас да је Бајден живљи него икад, а да је Путин мртав
Лидер новоосноване политичке странке „Ми – глас из народа“ у божићном издању емисије „Маша и…“ открио је да ли ће у Милану куповати одела за нову функцију, хоће ли западни посматрачи окривити Марсовце за његов неочекивано добар резултат на недавно одржаним изборима, али и када би био Божић Бата – ко би му се највише обрадовао.
Професора доктора Бранимира Несторовића, као цењеног пулмолога и алерголога, питали смо да нам са стручне стране прокоментарише – када ће Србија продисати пуним плућима али и на шта су западни дипломате највише алергични када је у питању наш народ.
Да ли би покрет Ми – глас из народа добио више гласова на поновљеним изборима
Александар Вучић говорио је о недавно завршеним изборима и сутацији око покрета Ми – глас из народа.
– Имате део антисистемских гласова увек. Људи мисле да смо то ми креирали. У 2017. је енигма био Бели Прелетачевић, перфектно су водили кмапању. Несторовић има више садржине. Нисам сагласан са антиваксер варијантама, да је Земља равна плоча, али постоје неке интересантне идеје у националном смислу. На поновљеним изборима не би добили више гласова, али живи били па видели. Неће људи за то да гласају. Људи гласају за некога да тај неко преузме одговорност. Мислим да имају довољан број одговорних људи да разумеју то, а видећемо шта ће они одлучити, да ли идемо на нове изборе, рекао је Вучић.
Одлазећи парламентарни сазив обележен инцидентима
Последњи сазив Скупштине Србије, тринаести од обнове вишестраначја, ускоро и званично одлази у историју. Конституисан је 1. августа 2022. године, а распуштен 1. новембра 2023, па са свега 15 месеци рада спада међу сазиве који су најкраће трајали, али ће пре свега бити запамћен по томе што ниједан дан заседања није прошао без неког мањег или већег инцидента. Посланици, власти и опозиције, којима су пуна уста приче о „овом високом дому”, удруженим снагама претворили су парламент у полигон за међустраначке обрачуне и размену увреда. Одмах после априлских избора опозиција је „упозорила” да ће власт морати да се навикне да слуша оно што јој се не свиђа, а власт је узвратила да ће опозиционари морати да се навикну да добију одговор. До краја мандата нису успели да се навикну, нити су се трудили.
Велики број опозиционих посланика долазио је из некадашње јединствене Демократске странке, стожера раније власти, а кад су били парламентарна већина, њихов став је био – само нека опозиција прича, председавајући ће им изрицати казне, ми ћемо да ћутимо и да што пре изгласамо све с дневног реда. За разлику од њих, посланици садашње владајуће коалиције, пре свега напредњаци, не да неће да ћуте и чекају гласање, него на седнице долазе темељно припремљени за одговор на све што би друга страна могла да каже и да уради, а председавајући казнама, за опозицију, наравно, прибегавају веома ретко и тек кад се пређу све мере и границе.
Прозападна опозиција, њени најгласнији представници, попут Срђана Миливојевића (ДС), Александра Јовановића Ћуте (ЕУ) и Радомира Лазовића (ЗЛФ), јасно су показивали колико их напредњачко одговарање нервира кроз поруке да они, уместо што одговарају, треба да ћуте, слушају и да одговарају за све „зло које је задесило Србију под влашћу напредне банде”. Напредњаци су узвраћали свим „оружјем”, па и фотографијама којима су, како су истицали, доказивали да се Миливојевић лажно представља као узгајивач јагода, „крађом” фотографија туђих засада јагода, причом о „пљескавицама с псећим месом”… Било је ту и Лазовићевих фотографија, преузетих с његових налога на друштвеним мрежама, после бурног ноћног провода… Нема тога чега се нису досетили у међусобним обрачунима. И увек је свака „досетка”, коју каже истомишљеник, колико год била непримерена, награђивана громогласним аплаузима посланика с његове стране и општом виком и галамом са супротне стране.
Власт је увек, ко год је чинио, најодговорнија за атмосферу у парламенту, али у њеном стварању сви учествују. То што је неко опозиција не значи да му је баш све допуштено, па и да најгрубље увреде представља као „обичну” критику. Увреде и критика немају баш ништа заједничко.
Владета Јанковић (Уједињени) председавао је конститутивној седници само зато што пословник налаже да та част припада најстаријем посланику, уз тачно прописане надлежности. Он је, међутим, мимо свих правила, дао себи за право да с тог места одржи политички говор-предавање о парламентаризму, „поштеним изборима, без поткупљивања, притисака, уцена, насиља…” и улози РТС-а у томе. Ово је била чиста злоупотреба места председавајућег, али је Јанковић награђен „стојећим” громогласним аплаузима својих истомишљеника и исто таквим негодовањем и галамом друге стране. Јанковић је касније више пута замерао председнику парламента Владимиру Орлићу што користи место председавајућег да одговара посланицима и да полемише с њима, иако тако крши пословник. Примедба је на месту, Орлић то не сме да ради, а ако му се полемише, треба да препусти председавање другом, седне у посланичку клупу и полемише колико му воља, као што је то радила Маја Гојковић. Али Јанковић је последњи који може да говори о злоупотреби места председавајућег.
Било је у овом сазиву и бизарних ствари, које су подизане на случајеве од невиђене важности, као што је свађа око места за седење, и то на седници посвећеној ситуацији на Косову и Метохији. Александар Јовановић Ћута (М–З–ЕУ) инсистирао је да седне на место које му је, по распореду, припадало у првом реду, али је Војислав Михаиловић (ПОКС) стигао раније, сео и није хтео ни да чује да се помери. Јовановић је стајао поред места, случај је решавао Административни одбор, нудећи разна решења, а својим „компромисним” предлогом да буде тако како одговара његовој посланичкој групи баш се истакао Ђорђе Микетић (М–З). Кад је председник одбора Миленко Јованов (СНС) рекао да ће бити тако како већина одлучи, Микетић је добацио: „Не значи да већина увек треба да одлучује.” Микетић припада групацији којој су пуна уста приче о демократији, прецизније, о њеном недостатку у „Вучићевој диктатури”, а друштво у коме мањина одлучује није демократија. Мариника Тепић (ССП) није правила никакву драму, мада је њено место заузео Мирослав Алексић (НПС), опсовавши је кад је пробала да седне.
Један од већих скандала догодио се на другој, фебруарској, седници посвећеној Косову и Метохији, уз присуство председника Александра Вучића. Било је много дреке, бусања у патриотске груди, транспарената с натписима „Вучићу, издао си Србију”, а кулминирало је јуришом опозиционара, који је предводио Милош Јовановић (НДСС), према председнику Вучићу, подигли су се и напредњаци, а све се завршило на гурању испред Вучића, који је, не померајући се с места, позивао своје да се врате на место и седну. Мучна слика за све нас, пре свега за Србе с КиМ, и велико славље представника привремених институција у Приштини и тамошњих медија.
Две ужасне трагедије које су прошлог маја задесиле Србију, убиство деце у ОШ „Владислав Рибникар” и младих у Малом Орашју и Дубони, биле су, на захтев опозиције, тема маратонске седнице, прецизније, биле су повод за седницу коју је опозиција искористила за бескрајно понављање приче о „криминалној власти”, РЕМ-у, РТС-у, „Рио Тинту”… Посланици власти и министри узвраћали су причом о „бившем режиму” и њиховом „лоповлуку”, „ужасној злоупотреби трагедије”… Расправљало се и о смени министра полиције Братислава Гашића, јер „нигде у свету нема да министар полиције, после овакве трагедије, не поднесе оставку”. Недавно се у Чешкој десила ужасна трагедија, када је један студент побио 15 својих колега у згради универзитета, цела нација се ујединила у болу, сви су заједно палили свеће и баш нико није тражио оставку министра полиције или владе. Чеси, изгледа, не знају како се поступа у „целом свету” кад се такве трагедије десе.
Скандал какав никад није виђен у скупштини догодио се на седници о којој се расправљало о ребалансу буџета. Два дана је опозиција дувала у пиштаљке и вувузеле, викала, лупала, а неки су се и пели на клупе, било је и уношења у лице посланицима владајуће коалиције и радника обезбеђења, е да би се изазвао неки инцидент, али без успеха. Власт је „расправљала” у таквој атмосфери, а резултат је најбрже усвојен ребаланс у историји обновљеног вишестраначја. Треба бити потпуни дилетант у политици или апсолутно одвојен од реалности, па помислити како ће пензионер који чека да види хоће ли добити повишицу бити фасциниран дувањем у пиштаљке и транспарентима – „Смена РЕМ-а”.
Ово је само неколико слика које илуструју како је функционисао одлазећи скупштински сазив. Нови скупштински сазив, судећи по ономе што данас гледамо, али и по томе што ће у клупе сести много оних који су у стварању атмосфере хаоса учествовали у овом одлазећем сазиву, тешко да ће бити бољи. Но, уколико буде бар мало добре воље, од парламента се може направити нешто што ће бар личити на „овај високи дом”.
Случај „порно-посланика”
Усред расправе о Косову и Метохији на мрежама се појавио снимак посланика с КиМ у више сазива Звонимира Стевића (СПС) како, док траје расправа, на телефону гледа порно-филм. Опозиција је била, како су истицали, згрожена таквим понашањем, ламентирало се онолико о неморалу и небризи… Стевић је истог часа поднео оставку и отишао из парламента. Лидер СПС-а Ивица Дачић је рекао да је оставка једини исправан потез. И јесте. Стевић се после овог скандала више ниједном није појавио у јавности, први пут није био кандидат за посланика, просто је нестао с политичке сцене. И то је најбоље што је могао да уради и за себе и за своју партију, коју је, иначе, годинама добро представљао. После овога биће памћен само као „порно-посланик”. Неки други, што је посебна тема, умешани су у сто пута гору ствар, у прави порно-скандал, али остају на политичкој сцени, правећи од себе „жртву Вучићевог режима”, у шта ни сами не верују.
Зеленовићево „свлачење” Весића и општи смех
Свашта се у овом сазиву могло чути и видети, углавном тужне сцене, али је остало запамћено да је Небојша Зеленовић, шеф посланичке групе Морамо–Заједно, успео да уједини све посланике, власти и опозиције, у општем смеху. Један једини пут смејали су се, с разлогом, сви, а Зеленовић је то постигао на седници на којој је бирана влада, када је затражио од посланика да замисле „потпуно голог Горана Весића”. Чим је то изговорио, настао је општи смех, али он се није дао омести у настојању да сликовито прикаже дотадашњи учинак власти, па је казао: „Како изгледа политика власти у Београду? Замислите да Весић нема одећу на себи, као од мајке рођен. Замислите да он нема ни доњи веш, што може да буде водовод и канализација… Али има једну значку на реверу, златну, а то је споменик на Савском тргу. И онда узмете и шетате се као од мајке рођени с том значком и кажете – ми смо патриоте…” Осим што је ово насмејало све, па и самог Весића, тешко да је ико схватио поређење Весићевог доњег веша с београдском канализацијом. Али имао је Зеленовић и „бисере” попут приче о формирању српске флоте и ту је био близу постизања јединствена у громогласном смеху, али су се његови истомишљеници задржали на осмесима.
Спајање „баба и жаба”
Обједињавање расправе је рак-рана сваког скупштинског сазива после 5. октобра 2000. године. Пре 2000. године расправљало се о сваком закону начелно и о амандманима и одмах се гласало, расправе није могло бити уколико у сали није била присутна апсолутна већина посланика – најмање 126. После тога је прво укинут кворум од 126 посланика за расправу, уведене су обједињене расправе и дан за гласање. Свака опозиција је, с правом, критиковала обједињавање расправе будући да је обједињавано углавном на десетине тачака дневног реда, па и оне које никакве међусобне везе нису имале. Сви су критиковали што се спајају „бабе и жабе”, рекорд је забележен у сазиву из 2008. године, када је стожерна странка власти била Демократска странка, тада је обједињено 96 тачака дневног реда, у дану за гласање посланици нису имали појма ни који су закони били не дневном реду, а камоли шта пише у поднетим амандманима. Напредњаци су у првим годинама власти пазили да им се тако нешто не дешава, обједињавало се ретко и пазило се на то да су тачке повезане. И у претходном сазиву су се држали тог правила, па је било по неколико обједињених расправа о повезаним законима. У овом сазиву, међутим, прешли су на обједињавање „баба и жаба”, и то по више од 30. То је нешто што не сме да се ради, а објашњење – „ви сте обједињавали 96 тачака”, није никакво оправдање.
Миливојевић: Брисел на одмору, али рок тече, притисци на Београд због КиМ не престају
Зоран Миливојевић, некадашњи дипломата, истиче да се условљавање Србије с краја прошле године, да се у поглавље 35 угради дефакто признање Косова пренело на почетак Нове године. Оцењује да је тај захтев политички ултиматум и да ће уследити и друге врсте притисака на Србију, као што је и увођење санкција Русији. Наглашава да Брисел мора да узме у обзир и резултате избора, јер се неће мењати политика према КиМ, што значи нема признања тзв. косовске независности. Миливојевић прве поруке из Брисела очекује крајем месеца.
Бриселска администрација се одмара, али не и Приштина. Пред Србијом и Србима на Косову и Метохији је велики тест издржљивости.
Зоран Миливојевић истиче да се у Нову годину пренело условљавање Србије и Срба с Косова и Метохије с краја прошле године.
„Треба се подсетити пред саме изборе седнице Савета Европске уније и давања рока а то је крај јануара да се у поглавље 35 угради дефакто признање, односно Охридски споразум. И сад тај рок тече, ми смо ево већ у јануару и сама чињеница да се он приближава, то је већ једна врста притиска. Тако да је ово велики тест”, указује дипломата.
Нема признања тзв. државе Косово
Избори су, каже, показали убедљиву победу владајуће странке, а то значи да остаје чврст став о државним и националним интересима.
„Дакле нема признања тзв. Косова и с тим се мора рачунати”, наглашава Миливојевић.
Сматра да је ово период теста, пре свега за Европску унију, а да ћемо на крају месеца видети шта ће бити његов епилог.
“Њихов је интерес да постигну тај резултат, јер они већ у фебруару улазе у предизборну кампању и пошто нема, морам да кажем, баланса, бар кад је реч о учешћу Европске уније у вези са решавањем косовског питања, негативни су до сада, тако да ћемо видети како ће они ценити и своју ситуацију, али и приступ према Србији”, оцењује дипломата.
Председник Александар Вучић рекао је да ће крајем јануара и у другој половини фебруара притисци у вези с Косовом и Метохијом бити најжешћи. И шеф дипломатије Ивица Дачић је упозорио да ће се притисци концентрисати на Србију поводом Косова и Метохије у фебруару.
Миливојевић истиче да је захтев да се поглавље 35 допуни обавезом Београда да дефакто призна тзв. косовску независност, нека врста политичког ултиматума. Уколико остану при томе, онда, наводи, то доводи у питање две ствари.
„Прво, њихов интерес уопште и за Србију и за приступање Србије у ЕУ, али рекао бих и за овај регион, јер Србија има централно место и од ње зависи практично и мир и стабилност у региону. И друга ствар која зависи од свега тога, даљи карактер и садржај наших даљих преговора у приступном процесу ЕУ. Јер на таквим основама, питање је како би онда ти преговори могли да се одвијају”, указује Миливојевић.
Посебно наглашава да се, уколико томе додају још и санкције Русији, геополитички интерес и контекст, онда доводи у питање и садржај и карактер наших даљих преговора.
„Али ми не сносимо кривицу за то, и то морам да кажем, уколико је интерес ЕУ и западних центара моћи овај регион, онда морају да имају у виду и позицију Србије и понављам, нарочито сад после децембарских избора и после ове убедљиве победе и јасног континуитета и става Србије”, подвлачи Миливојевић.
Брнабић: Шидер грубо прекршио Кодекс понашања посматрача ОДИХР-а
Председница Владе Србије нагласила да је су изјаве Андреаса Шидера изазвале значајну забринутост код српских органа
Председница Владе Србије Ана Брнабић упутила је данас писмо председнику Партије европских социјалиста Стефану Левену у којем га је позвала на наставак сарадње и конструктивног дијалога и пружила додатна појашњења у вези са ставовима изнетим у јавности о појединим посматрачима избора из те политичке групације.
Она је у писмо у које је Танјуг имао увид написала да у складу са посвећеношћу демократским принципима и транспарентности Владе Србије, користи ту прилику да му пружи додатна појашњења и адресира потенцијалне неспоразуме који су могли да се појаве.
“Желела бих да подсетим да су недавни избори у Србији, укључујући и оне за Скупштину града Београда, били најтемељније праћени у историји Србије. Укупно 5.587 посматрача пратило је изборе, укључујући 475 страних посматрача из 25 међународних организација и земаља. Ови међународни посматрачи, укључујући и посланика Андреаса Шидера, били су позвани од стране српских власти, што одражава нашу посвећеност транспарентном изборном процесу”, наводи се у писму.
Председница Владе Србије нагласила да је су изјаве Андреаса Шидера изазвале значајну забринутост код српских органа посебно имајући у виду прелиминарне налазе и закључке о децембарским изборима у Србији Међународне мисије за посматрање избора (ИЕОМ) Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР).
“Изјава ИЕОМ-а оценила је изборни дан као генерално уредан, са појавом изолованих инцидената. Штавише, ИЕОМ је позитивно оценио процес гласања на 93 одсто од 1.220 посматраних бирачких места, приписујући негативне оцене углавном проблемима попут стварања гужви на биралиштима и неадекватних мера у обезбеђивању тајности гласања. Важно је напоменути да је ИЕОМ идентификовао само 13 озбиљних неправилности, што је приближно 1,07% броја укупно посматраних бирачких места. ИЕОМ је такође похвалио Републичку изборну комисију (РИК) за ефикасну припрему избора и истакао поверење већине заинтересованих страна у његову организациону способност, наглашавајући побољшану комуникацију и транспарентност. Као што се може видети, ова оцена ОДИХР далеко је од приказа изборног дана који је посланик Шидер дао у својим медијским изјавама“ – написала је председница Владе наводећи да „српско закондавство поседује јасан правни оквир за учешће грађана и међународних посматрача у изборном процесу и да им гарантује неометан приступ целокупном изборном процесу, у складу са препорукама ОДИХР-а”, навела је Брнабић.
Како је истакла, тврдња посланика Шидера о миграцији 50.000 гласача у Београд за локалне изборе је потпуно нетачна и представља дезинформацију, додајући да је то потврђено и од стране ИЕОМ-а, који није изразио значајне забринутости у вези са инклузивношћу бирачких спискова.
То се такође коси са званичним подацима о бирачком списку, који показују минималан пораст броја гласача од 0,81 одсто у поређењу са изборима прошле године, а што уједно представља и конзистентан тренд за београдске изборе током последње деценије.
Председница Владе Србије такође је упознала председника Партије европских социјалиста Стефана Левена да је Андреас Шидер грубо прекршио Кодекс понашања посматрача ОДИХР-а који јасно наглашава: “Посматрачи ће све закључке базирати на својим личним опажањима или на јасним и убедљивим чињеницама или доказима. Посматрачи неће давати никакве коментаре медијима о изборном процесу или о суштини својих опажања, а сваки неовлашћени коментар медијима биће ограничен на опште информације о посматрачкој мисији и улози посматрача”.
“Нажалост, медијске изјаве и коментари посланика Шидера су у директној супротности са овим принципом, чиме се уједно и компромитује интегритет посматрачке мисије”, наводи се у писму у ком се додаје да медијске изјаве посланика Шидера нису чак ни засноване на његовим личним опсервацијама.
Она је додала и да жели да га обавести да су на основу законских измена из 2022. године, у изборни систем Србије уведени записници посматрача, као формални инструмент за посматраче да званично документују своја опажања у структурираном, службеном писаном формату.
“Ови записници су јавно доступни на сајту РИК-а. С тим у вези, значајно је да записници посматрача са четири бирачка места на којима је био присутан господин Шидер – два у Новом Саду (бирачка места 91 и 109), једно у Бачком Петровцу (бирачко место 2) и једно у Београду (Врачар, бирачко место 5) – показују да није имао никакве приговоре или забринутости у вези са изборним процесом. Контрадикција између садржине ових записника и његових каснијих медијских изјава још један је чврст разлог за озбиљну забринутост у вези са поштовањем Кодекса понашања посматрача од стране посланика Шидера”, наводи се у писму.
Председница Владе Србије наглашава “да су Влада Србије и домаће институције активно допринеле учешћу рекордног броја страних посматрача током недавних избора. Трудили смо се да обезбедимо погодно окружење за све посматраче, осигуравајући несметан приступ целокупном изборном процесу у складу са препорукама ОДИХР-а. Овај напор је препознат и цењен од стране ИЕОМ-а, који се захвалио државним институцијама, политичким партијама и организацијама цивилног друштва на сарадњи. Међутим, очекивање је да се посматрачи, укључујући и посланике Европског парламента, строго придржавају Кодекса понашања посматрача и демонстрирају одговарајуће држање. Иако Влада Србије не намерава да издваја било ког посматрача, снажно наглашавамо важност поштовања успостављених норми и кодекса понашања у изборном посматрању. Ова посвећеност стандардима је суштинска за веродостојност и интегритет било ког изборног процеса”, наводи се у писму.
Како је Вучић избалансирао између Америке и Русије
Народни посланик Демократске странке и кандидат листе Србија против насиља Миодраг Гавриловић каже да је председник Србије Александар Вучић једини човек на свету који је избалансирао између интереса САД и Русије.
– Имамо Вучића који је успео да створи интересну сферу која одговара и Русима и Американцима. То је једини човек који је избалансирао то у овом тренутку на свету – рекао је Гавриловић на Новој С.
Подсетимо, део опозиције окупљен око листе Србија против насиља организаовао је протесте након избора одржаних 17. децембра наводећи да се ради о покраденом гласању.
Протести су убрзо прерасли у насилан покушај заузимања институција што је оцењено као деловање против уставног поретка земље.
Русија
Руски званичници су протесте и довођење у питање резултата избора назвали покушајем обојене револуције и насилне смене власти, односно Мајдана у Србији. Деловање опозиције оценили су као инструирано споља од стране појединих западних земаља како би у Србији дошло до политичких промена.
Редом су о томе говорили портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова, министра спољних послова Сергеј Лавров и амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко.
„Сви ти наводни митинзи нису никакви митинзи него просто извођење људи на улице како би се остварили циљеви који нису у складу са демократским процесима и у циљу промовисања западних интереса уз помоћ антиуставних средстава који противрече унутрашњим законима. Све то говори о томе да Запад има огромну жељу да се на Балкану спроведе Мајдан, а чему то води најбоље се види на примеру Украјине”, рекла је Захарова на брифингу за новинаре, пренео је Тасс.
Амбасадор Александар Боцан-Харченко оценио је као главни циљ Запада покушај да се изврши притисак на Вучића, како би он изменио своју политику према Косову и Метохији и увео санкције против Русије.
Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров сматра да Запад није спреман да се помири са резултатима избора у Србији и подршком коју је народ земље пружио председнику Александру Вучићу, па су покушали да „организују нелегално преузимање власти“.
„Оно што се десило у Београду је још један покушај оркестрирања нелегалног преузимања власти. Судећи по свему, нису сви на Западу спремни да се помире са чињеницом да су српски бирачи на изборима изразили подршку председнику Александру Вучићу и његовом политичком курсу“, рекао је Лавров за Спутњик.
Америка
Део тзв. прозападне опозиције очекивао је већу подршку са стране света којој су оријентисани у свом политичком деловању. Међутим, сва очекивања у спољну помоћ Запада, пала су у воду када је амерички амбасадор Кристофер Хил оценио да се сва питања морају решавати у складу са демократским принципима и унутар институција државе Србије.
Хил је поручио да насиљу и вандализму над државним институцијама није место у демократском друштву и додао да легитимитет демократских процеса зависи од транспарентности и спремности свих да поштују вољу народа.
“У сатима и данима који су пред нама, лидери Србије и њени грађани треба да се сете: Легитимитет демократских процеса зависи од транспарентности и спремности свих странака, било победничких или губитничких, да поштују вољу народа изражену на изборима”, написао је Хил на друштвеној мрежи Икс.
За достизање стандарда Европске уније – шест милијарди евра
Осим реформи, од Србије ће се тражити да напредује у нормализацији односа са КиМ, као и побољшање општег амбијента у земљи, попут владавине права, каже Слободан Зечевић
План раста за западни Балкан подразумева и олакшан превоз робе и њен улазак у ЕУ (Фото EPA-EFE/Denis Charlet)
Унапређење економске интеграције на јединственом тржишту ЕУ, jачање eкономске интеграције са западним Балканом кроз заједничко регионално тржиште, што може да дода 10 одсто њиховим економијама, убрзање основних реформи и повећање финансијске помоћи. Тако гласи резиме четири стуба на којима се заснива недавно усвојени План раста за западни Балкан. Овај механизам Европске уније биће примењен кроз нове финансијске инструменте, а предложено је шест милијарди евра за средства за реформе и раст западног Балкана.
Како је најављено из Брисела, најмање три милијарде грантова и милијарду повољних кредита ићи ће за инвестиције кроз Инвестициони оквир за западни Балкан. Преостале три милијарде повољних кредита користиће владe западног Балкана, под условом да испуне Реформску агенду. Исплате ће се вршити два пута годишње, на основу захтева које су поднели партнери са западног Балкана и након провере од стране Комисије да су испуњени релевантни услови плаћања и предуслови, као што су макрофинансијска стабилност, добро управљање јавним финансијама, транспарентност и надзор над буџетом. У случају да услови плаћања нису испуњени, комисија ће суспендовати или одбити одговарајући износ плаћања. Западнобалкански партнер имаће једну-две године да испуни услове, у супротном ће се износ прерасподелити међу осталима у наредним годинама.
Говорећи о новом плану раста, научни саветник у Институту за европске студије др Слободан Зечевић за наш лист рекао је да ЕУ практично жели да убрза развој земаља западног Балкана да би се оне приближиле неком стандарду који постоји у Европској унији, јер су оне, како каже, прилично далеко од тога. Зечевић истиче да смо ми негде на око 30–50 одсто од просечног стандарда који имају земље ЕУ.
„Да бисмо ми могли да их стигнемо у економском развоју ово су додатна средства под повољним условима која би требало да добијемо. Она би била уложена у разноразне модернизације и олакшања, односно укључивања одређених сектора у европску економију, примера ради дигиталног сектора, енергетике, да се олакша слободан превоз робе, да роба брже прелази границу и брже улази у ЕУ”, навео је Зечевић.
С друге стране, како каже, та средства би се користила за инфраструктурне пројекте, за пројекте енергетике, пројекте заштите животне средине, нешто што је нама веома битно, као рецимо то да развијамо железницу, да имамо чистији ваздух, потребни су нам одређени филтери у градовима или филтери за отпадне воде и сва та средства би могла да се користе у те сврхе. „Има ту и неких других мера, рецимо да се укине роминг у телефонским позивима између држава западног Балкана и ЕУ”, казао је Зечевић. Идеја је, додао је, да се подигне стандард. „Чим се повећа производња и повећа квалитет живота требало би да имамо и већа примања због свега тога и да полако сустижемо или да држимо темпо са земљама ЕУ у развоју”, рекао је Зечевић.
Правник Милан Антонијевић подсећа за наш лист да је ЕУ и настала као економска заједница, а да је полако прерасла у заједницу каква је данас, која штити мир и економске слободе и гарантује све друге слободе и иза себе има ту реч која се види у овом плану раста – то је солидарност.
„ЕУ не жели неравноправне земље у свом чланству, не жели да економија уласком у унију трпи, напротив”, каже Антонијевић и наводи да, када је реч о приоритетима унутар овог плана раста, ту се, пре свега, мисли на слободно кретање роба, услуга и радника, приступ јединственом подручју плаћања у еврима, олакшавање путног превоза, интеграцију и декарбонизацију енергетских тржишта. Додаје да је ту реч о модерним технологијама, о свему ономе што нас у овим данима брине, а то је загађење и како изаћи из тога, то јест зелена транзиција.
Такође, ту су и јединствено дигитално тржиште и интеграција у индустријске ланце снабдевања, наводи Антонијевић. „То су те тачке на којима се ЕУ некако нама обраћа кроз план раста. Има много тачака које су нам значајне, и то не само за неколико наредних година, мислим и за наредне деценије”, истакао је Антонијевић и навео да ту мисли и на критичне материјале које ЕУ и те како пажљиво сада разматра, начинима којима ће долазити до онога што обезбеђује велики раст и декарбонизацију у земљама ЕУ. Ту се, додаје, повезује и питање критичних материјала, пре свега литијума, бората и других због којих „и Србија долази некако у први план и избија на светлост са оним што наша земља има од рудних богатстaва”. Када говоримо о директној подршци, о тих шест милијарди евра које могу доћи у наш регион, оно што ЕУ жели јесте да исплату тих транши и помоћ нашим економијама веже уз одређене конкретне показатеље напретка, казао је Антонијевић.
То је, додаје, подршка реформама и самим тим има великих захтева који се тичу екологије, подршке у тој области, ако говоримо о критичним материјалима говоримо и о одрживом рударству, неким стварима на које Србија још увек није навикла. „Али заиста мислим да ћемо на терену моћи да видимо много помака и помоћи која показује и солидарност и свест ЕУ да је наш регион у срцу ЕУ, да смо окружени земљама које су већ чланице, које користе те потенцијале, и то исто Србија може учинити”, нагласио је Антонијевић. Навео је да можда треба учити из програма „Вишеградске групе” (Мађарска, Словачка, Чешка и Пољска), које су, како је рекао, некако заједно крчиле пут ка ЕУ и сада када гледате економске ефекте у тим земљама, то је неупоредиво са стањем да нису одлучиле да уђу у ЕУ. Не само из економског угла већ и из угла људских слобода, права радника, екологије и других многих ствари о којима унија покушава да брине, оценио је Антонијевић.
У појашњењу плана раста наводи се да први стуб подразумева да ће ЕУ отворити одређене области јединственог тржишта за партнере са западног Балкана пре приступања које ће донети опипљиве користи грађанима. „Партнери са западног Балкана ће морати да предузму фундаменталне реформе, да се ускладе са правним тековинама и испуне своје обавезе у оквиру Заједничког регионалног тржишта. Ту спадају слободно кретање добара, слободно кретање услуга и радника, приступ јединственој области плаћања у еврима, олакшавање друмског саобраћаја, интеграција и декарбонизација енергетских тржишта, јединствено дигитално тржиште и интеграција у индустријске ланце снабдевања”, додаје се у појашњењу.
Другим стубом предвиђа се да је развој заједничког регионалног тржишта неопходан из два разлога – да откључа економски потенцијал региона, створи прилике за бизнис и раднике и учини западни Балкан привлачнијим местом за европске инвеститоре. „Заједничко регионално тржиште би временом додало 10 одсто регионалног БДП-а западнобалканским економијама. На основу усвајања и имплементације стандарда ЕУ, то је онда одскочна даска ка јединственом тржишту ЕУ”, наводи се у образложењу.
Да би се повећала социоекономска конвергенција, „партнери са западног Балкана ће морати да изврше реформе у основним областима”, што је у фокусу трећег стуба. Додаје се да ће сваки партнер са западног Балкана припремити реформску агенду са сетом приоритетних реформи, као и да ће њихов завршетак покренути ослобађање средстава из новог плана раста. Истиче се да ће „убрзање реформи унапредити економски раст, укључујући кроз привлачење страних инвестиција и јачање регионалне стабилности, помоћи ће партнерима са западног Балкана да напредују ка чланству у ЕУ”.
Четвртим стубом ЕУ предлаже нови финансијски инструмент, механизам од шест милијарди евра за реформу и раст западног Балкана, комбинујући грантове и концесионе зајмове. Овај нови инструмент допуниће тренутну финансијску помоћ у оквиру инструмента за претприступну помоћ (ИПА три). „Фонд ће обезбедити максималну укупну финансијску подршку од шест милијарди евра за 2024–2027: две милијарде евра бесповратних средстава до договора о ревизији вишегодишњег финансијског оквира и четири милијарде евра повлашћених зајмова”, наводи се у појашњењу.
Слободан Зечевић објашњава да се новац додељује на основу пројеката које ми предлажемо, то јест на шта бисмо хтели да потрошимо новац, мада око 37 одсто средстава иде на заштиту животне средине. „Условљени смо тиме да извршимо реформе, да уредимо те секторе, од енергетике до дигиталног, у складу са прописима и правилима ЕУ”, каже Зечевић. Истиче да би требало да се ојача слобода кретања капитала, „да можете рецимо са мање средстава да плаћате према ЕУ, да примате средства из ЕУ”.
„Такође, морамо да доказујемо Европској комисији да напредујемо у области владавине права”, наводи Зечевић и појашњава да то значи да судови треба боље да функционишу, да су независни а да су данас „наши судови неефикасни, за правоснажну пресуду потребно је и 10–15 година”. Истовремено, неопходне су фундаменталне реформе у области владавине права и владавини људских права у земљи, рекао је Зечевић и додао да ће се поред свега тога од Србије тражити да напредује у нормализацији односа са Косовом. „То ће бити нека пре свега секторска условљавања, друго да ли радимо на побољшању општег амбијента у земљи (владавине права, демократије итд.) и треће да ли напредујемо у нормализацији односа са Косовом”, истакао је Зечевић и додао:
„ЕУ каже – с обзиром на то да ћемо вам дати сва та средства, да ћете упумпати та средства у привреду, очекујемо повећање плата и да та примања полако сустижу плате земаља уније. Незваничан циљ ЕУ је да неку земљу прими до 2030. у чланство. Најлогичније је да то буду Србија и Црна Гора, које су најдаље одмакле у преговорима, под условом да се сада убрзано развијају и реформишу.”
Антонијевић: Јасно показана солидарност
Милан Антонијевић сматра да треба вратити дијалог о важним темама у Србију, а План раста за западни Балкан је суштина и прекретница којом Европска унија јасно показује да нас жели, да даје руку региону, да показује солидарност, која нам је у овим смутним временима неопходна. Како каже, план раста говори о томе да Европска унија жели на другачији и активнији начин да се укључи у развој западног Балкана, да нашу економију припреми, да је учини конкурентнијом и да то некако веже за владавину права и све политичке критеријуме који нам стоје, а, додао је Антонијевић, доста актуелно је и питање демократија и избора, али и других обавеза које је Србија преузела.
„Ту, пре свега, мислим на Бриселски споразум, све оно што је Србија прихватила и потписала, очекује се спровођење, али с друге стране исте те захтеве ЕУ има и према другим државама западног Балкана. Оно што нас занима јесте Косово и њихова обавеза да спроведу формирање Заједнице српских општина”, казао је Антонијевић. То је, према његовим речима, један начин убрзања реформи којима ЕУ свима онима који су скептични да ли нас унија жели, некако жели да избије те аргументе.
