Ko je Bojana Nikolić moderator i izvodjač himne “Bože pravde” na Konferenciji “Bezbednost dece u digitalnoj epohi”?

Bilo je vrlo jednostavno, pogledali smo njenu stranicu “Balkan Culture Heritage” i Vi imate odgovor, a mi smo dobili sjajnu saradnicu! (hvala kume)

Bojana Nikolić (1984, Beograd), završila je master i pohađa doktorske studije Katedre za etnomuzikologiju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Diplomirala je na odseku za srpsko tradicionalno pevanje i sviranje u S.M.Š. ”Mokranjac” u Beogradu. Glavni pravac njenog istaživanja su vokalni stilovi i tehnike pevanja Balkana. Važan deo njenog rada čine terenska istraživanja koja je realizovala na prostorima Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Održala je više stručnih etnomuzikoloških predavanja i radionica u zemlji i inostranstvu, u kojima je predstavljala srpsko tradicionalno pevanje iz različitih oblasti bivše Jugoslavije. Bila je član žirija na takmičenjima grupa pevača i svirača. U saradnji sa ton-majstorem Zoranom Jerkovićem, aktivno radi na digitalizaciji etnomuzikološke građe.

Od svoje četrnaeste godine profesionalno se bavi pevanjem. Učestvovala je na preko dvestotinepedeset koncerata u zemlji i inostranstvu (Amerika, Kanada, Meksiko, Luksemburg, Belgija, Holandija, Francuska, Kina, Indija, Italija, Južna Koreja, Egipat, Španija, Poljska, Mađarska, Bugarska, Grčka, Engleska, Češka, Austrija, Pakistan, Tunis, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora, Rusija i Nemačka). Sarađivala je sa narodnim orkestarom Radio televizije Srbije pod upravom Ljubiše Pavkovića i Vlade Panovića, grupama Sanja Ilić i ”Balkanika”, ”Hazari”, ”Biber”, ”Carski drum”, Teodosi Spasovim /Theodosii Spassov/, Vlatkom Stefanovski, Poja Beom /Palia Bea/ i brojnim drugim muzičarima i grupama koje interpretiraju muziku Balkana.

Juna 2010. godine, kao jedini vokal iz Srbije, učestvovala je na prestižnom internacionalnom EuroMed Festivalu i sarađivala sa eminentnim world music i džez muzičarima – Muhamed Antarom /Mohammed Antar/ (Egipat), Tur Florizonom /Tuur Florizoone/ (Belgija), Mihali Giorgom /Mihally Gyorgy/ (Mađarska), Boguš Vekom /Bogusz Wekka/ (Poljska) i Oriol Gonzalesom /Oriol Gonzales/ (Španija); nakon čega su zajednički osnovali internacionalnu grupu ”Taram” i snimili CD ”Salad” koji je izdat u Mađarkoj 2011. godine. U oktobru 2010. godine Bojana Nikolić je osnovala Agenciju za muzičku delatnost, edukaciju i izdavaštvo ”Balkan Culture Heritage” (Balkansko kulturno nasleđe), sa željom da aktivnim radom pospeši i unapredi kulturnu scenu u Srbiji, u cilju promovisanja i očuvanja nematerijalne kulturne baštine Srba i drugih naroda na Balkanu. 2011. godine pokrenula je ”Školu srpskog i balkanskog tradicionalnog pevanja”, koja je prva tog tipa u regionu. Bojana objedinjuje etnomuzikološko naučno i praktično znanje, i predaje stilove i tehnike pevanja sa prostora Balkana.

Diskografska izdanja na kojima je učestvovala su: ”S kolena na koleno” (2003), ”Sunce jarko treperi da zađe” (2004), ”Balkan koncept” (2004), ”Trojanac” (2005), ”Serbian Etno Sound I” (2004), ”Serbian Etno Sound II” (2005), ”Serbian Etno Music Box” (2006), ”Biber” (2004), ”Carski drum” (2006), DVD Balkanika Live – Koncert na Kalemegdanu (2006), ”Salad” (2011), ”Kad zapjevam” (2014) i solo CD ”Oj, goro” (2012).

www.bojananikolic.rs

“Bez muzike, život bi bio greška“ Fridrih Niče

MUZIKA nam pomaže da:
♪♫ → Razvijemo sluh
♫♪ →Razvijemo osećaj za ritam
♪♫ →Upoznamo sopstvene vokalne sposobnosti
♫♪ → Shvatimo svet oko sebe i iskažemo svoja lična iskustva
♪♫ →Razvijemo intelekt
♫♪ →Budemo druželjubivi
♪♫ →Iskažemo svoje emocije
♫♪ →Razvijemo motoriku
♪♫ →Budemo maštoviti
♫♪ → Steknemo samopouzdanje
♪♫ →Podstaknemo kreativnost


U psiho–fizičkom razvoju dece, muzika ima neprocenjiv značaj. Ona razvija inteligenciju, koordinaciju, sposobnost koncentracije, kao i razvoj kreativnosti i individualnosti svakog deteta. Naime, naučnici su otkrili da su strukture koje čine muziku, identične onima na osnovu kojih funkcioniše ljudski mozak. Najveću moć, muzika pokazuje u svom uticaju na proces učenja, razvoj mozga i organizacionih osobina, kao i na celokupni nervni sistem. Muzika ima moć da oblikuje karakter, jer ljude možete prepoznati po vrsti muzike koju slušaju. Cilj rada muzičke radionice Muzika kroz igru jeste taj da se putem muzike kod svakog deteta, razvije emotivna i socijalna intelegencija. Pomoću raznih didaktičkih igara sa muzikom, razvija se motorika, dikcija i glas. U muzičkoj radionici, deca će imati prilike da se upoznaju sa raznim instrumentima, čuju zvuk koji svaki od tih instrumenata proizvodi i time možda poželeti neki od njih i da sviraju. Muziku treba uključivati u svaku igru i aktivnost, jer sa njom je sve zanimiljivije i bogatije.

U predškolskom uzrastu, veoma je važno da dete sluša muziku i nauči da peva. Deca koja se bave muzikom, razvijaju socijalnu inteligenciju i lakše razumevaju druge i okolinu. Iako se muzika najčešće vezuje za osećaj zadovoljstva i uživanje, njena edukativna uloga ne sme biti zanemarena. „Baš kao što humus u prirodi, čini mogućim cvetanje biljaka, tako jednostavna muzika, podstiče u detetu razvoj takvih moći koje na drugačiji način ne bi mogle procvetati” reči su poznatog kompozitora, Karla Orfa. Orfovim metodom, dete se budilo u svetu u kojem je muzički rečnik bio utkan u pokret, govor, rimu i instrumentalno i vokalno izvođenje. Danas, preko tri hiljade škola u SAD koristi Orfovu školsku radionicu u svojim osnovnim programima. Upravo, zahvaljujući Orfovom instrumentarijumu koji je prilagođen deci, u radionici Muzika kroz igru, deca će imati priliku da ovladavaju sviranjem na istom. Orfov instrumentarijum čine razne vrste udaraljki – triangl, zvončići, kastanjete, drveni doboš, metalofon i mnogi drugi.