Вршњачко насиље међу децом из различитих школа

Вршњачко насиље можемо описати као нежељено и агресивно понашање између деце школског узраста које се временом понавља или има потенцијал да се понавља. Вршњачко насиље се најчешће дешава између вршњака који иду у исту школу, међутим постоје случајеви и када се насиље дешава међу вршњацима који похађају различите школе.

Ако имамо у виду разлику у бројности ученика у приватним и државним школама, утисак је да је насиље једнако заступљено. Могуће је да постоје разлике у врстама насиља у смислу да је економско насиље заступљеније у државним него у приватним школама, али те разлике нису нужно велике. Физичког, психолошког и дигиталног насиља, нажалост, нису поштеђени ни једни ни други.

Вредновање особа кроз материјална добра која поседује је све заступљенија вредност на нивоу целог друштва, па и код деце. Друштвене мреже које су постале простор за самовредновање и добијање потврда од других кроз „инфлуенс“ (популарност, утицај појединаца) ово додатно омогућавају и усложњавају. Враћање на вредности које има свака конкретна породица и развијање тих вредности код детета, одбрана истих или истицање права да свако има свој систем вредности и да га се држи, јер га сматра бољим за себе, је потенцијално добар пут смањивања негативних ефеката насиља које се темељи на класним разликама (нпр. дете неће имати ниже самопоуздање и самопоштовање ако га исмевају, јер нема најскупљу марку телефона, јер зна и осећа да је његова вредност и снага у нечем другом). Системско бављење спречавањем насиља сваке врсте, па и економске, је наравно, од огормне друштвене важности. Но, док се системски неке ствари не промене, можемо радиит на променама у нашим микросветовима.

У случајевима када дете трпи насиље, било које врсте, од детета из друге школе, пракса показује, нешто је лакше том детету да пријави насиље, јер ти вршњаци нису део његове примарне групе у смислу да са њима не проводи време у школи и да их може избећи. Свакако да је важно и речима и делима ставити детету до знања да се може обратити родитељу, да ће му се веровати и да ће бити заштићено од даљег насиља. Дакле, стварати атмосферу у породици у којој је могућа отворена комуникација, активно слушање и саосећање, уместо подозривост на изјаве детета, склоност „инспекторском“ пропитивању детета, инсинуирању да је дете на било који начин одговорно за насиље које трпи.

У заједници, родитељ и дете могу добити помоћ са разлуилчитих страна. Обраћање родитељу детета које врши насиље, његовом/њеном разредном старешини, педагошко-психолошкој служби у школи, Тиму за заштиту од насиља при Министарству просвете, науке и технолошког развоја, па и полицији – могући су путеви решења.

Превенције ради, важно је помоћи деци да промисле и освете мотиве да се друже или одржавају контакте са датом вршњачком групом, имајући у виду да од исте трпе насиље. Потом, пут би могао бити или тражење алтернативних просоцијалних вршњачких група у којима ће се осећати сигурно и прихваћено због онога што оно јесте и/или дитанцирање тј. прекидање контакта са датом вршњачком групом. У оквиру школа се треба радити на јачању вредности равноправности и међусобног поштовања – хомогенизовати одељења и генерације ученика. Ово је, наравно, и важан васпитни задатак у свакој породици.

СВИ СУ ОЧЕВИ, А КО СУ ТАТЕ

Сви су очеви, а ко су тате?

Израз “родитељ” углавном асоцира на мајку, а отац, ако се помиње, некако се смешта међу друге људе који имају утицај на дете. Књиге, часописи, блогови, ТВ емисије,…се баве највећим делом мајкама и шаљу поруке мајкама. Очеви који желе да се активније укључе у живот своје деце, често не наилазе на подршку и охрабривање од стране шире породице, својих пријатеља, послодаваца, па чак и партнерки,…као да тата није нешто нужно у животу детета, јер је мама већ ту. Порука која је сакривена у оваквом односу према мушкарцима који су родитељи је да мушкарце не занима родитељство, они имају друге задатке у породици (нпр. финасирање, кажњавање,…) Многи очеви изражавају осећај да су и даље грађани другог реда у свету своје деце и желе то да промене.

Неке ствари се по том питању мењају, како се и свет мења друштвеним, економским и техничким напретком од 20. века на овамо. Почеле су промене у структури и функцији породице. Начин на који друштво гледа на традиционалне улоге очева и мајки се омекшава и полако се мењају традиционалне родитељске улоге (и за жене и за мушкарце). Сви полако схватамо оно што су многа психолошка истраживања показала, а то је да су тате и маме једнако важне као неговатељи, заштитници, финансијска подршка и, што је најважније, модели социјалног и емоционалног понашања за дете.

Тате и маме имају другачије приступе у васпитавању детета. Сам по себи, ниједан стил родитељства није довољан, а узети заједно, они допуњују и уравнотежавају један другог. Овако тате и маме заједно оплемењују надолазећу генерацију здравим, добро заокруженим приступом животу.

Какав утицај тата има на дете?

Тате воле своју децу „опасније“ – играју се „грубље“, што подстиче дете на преузимање ризика и испробавање ширег спектра различитих метода за бављење изазовима у животу.

Тате уче децу одговорности, објективности и последицама исправног и погрешног понашања. Склони су наглашавању правила, правде, правичности, поштовања међу људима и дужности, па тако уче своју децу како да преузимању одговорност за себе и своје понашање.

Тате су, такође, стубови у развоју дететовог емоционалног благостања. Својим приступом и ангажованошћу у васпитавању детета код детета развијају осећај сигурности, благостања, самопоштовања и аутентичности.

Тате подстичу здраву конкуренцију, стварајући независност (док мајке пре промовишу једнакост, стварајући осећај сигурности) и наглашавају важност вештина комуникације, које помажу деци да прошире свој речник и интелектуалне капацитете. Кад су, уз то, саосећајни и подржавајући, то увелико утиче на дететов когнитивни развој и на академска постигнућа.

Обрасци понашања које тата успоставља у односима са својом децом, диктирају како ће се његова деца односити према другим људима и колико развијене социјане и друштвене вештине ће имати. Начин на који тата поступа са својим дететом ће утицати на оно што ће то дете, када порасте, тражити од других људи у свом животу. Пријатељи, љубавници и супружници се бирају на основу тога каквом се односу дете научило са татом: тата показује својој ћерки какав је добар однос са парнером (нпр. ако је тата нежан и подржавајућ, његова ћерка ће те особине потражити код својих љубавних партнера; ако је тата снажан и храбар, она ће углавном бирати партнере сличних особина), а синови обликују себе као будуће партнере по угледу на тату (нпр. ако се тата односи бригајуће према другим људима, син ће највероватније радити исто).

Деца која су везана за тате, који воле то што су заиста ангажовани родитељ своме детету – имају мање проблема у понашању. Ако тате имају честу интеракцију са својом децом од најранијег узраста (од узраста новорођенчета до предшколског узраста), деца се уче како да регулишу своја осећања и понашања. Стога, заштићенија су од ризика од злоупотребе алкохола и дрога.

Шта када тата није ту?

Чак и када тате физички нису присутне у породици своје деце (нпр. због развода), треба се потрудити да се нађе начин да остану у контакту са својим дететом, јер ће, уз доследну присутност у животу детета и показивање љубави детету, дете лакше превазићи и болну чињеницу да мама и тата нису заједно (поред свих других добробити које ће дете имати од присутности тате).

Ако је немогуће за дете да његов тата буде у његовом животу (нпр. услед смрти родитеља или непзнатости оца за дете или каквих законских препрека), важно је детету обезбедити неки други мушки родитељски модел који ће, бар донекле, заменити тату (нпр. ујаци, стричеви, кумови, нови љубавни партнери мајке или сл.)

Како подстаћи очеве да буду тате?

Поред свесности објективних културолошких препрека на које мушкарци наилазе у улози родитеља и одлучног рада на системском мењању погрешних и лоших пракси, подршка најближих је врло важна.

Ако мушкарац осети да га најближи разумеју у жељи да буде активан учесних у свим аспектима бриге о детету и васпитању, да је поштован и вољен због свог труда и љубави коју трудом око детета показује – биће много свеснији своје вредности, што онда води до још веће одлучности да буде укључен у живот свога детета и породице на квалитетан начин. Некада је татама довољно да чују: „Хвала ти, добро обављен посао!”

Срамотно – Глумица повраћа по застави Србије – представа за студенте у блокади

На појединим факултетима које део студената држи у блокади, повремено се пуштају представе у којима се под изговором уметничке слободе шири расна, верска и национална мржња према Србији и симболима српског националниг идентитета.

Тако је на Правном факултету у Београду, Факултету политичких наука и Факултету организационих наука, студентима у блокади пуштена представа “Зоран Ђинђић”, редитеља Оливера Фрљића, у којој се исмевају Војска Србије и Српска Православна Црква.

Врхунац вређања српског националног идентитета представа достиже на крају када глумица простире на под заставу Србије, а затим гура прст себи у уста како би изазвала нагон за поврћањем и коначно повраћа на заставу Србије.

ИЗА студентских блокада које антисрпски медији представљају као борбу за права и боље сутра, крије се нешто много озбиљније и опасније.

Током блокада факултета, преко пројектора су приказиване представе које брутално вређају Српску православну цркву и промовишу вредности супротне традицији и темељним начелима српског друштва.

Свештеник са калашњиковим и ЛГБТ симболика: директан напад на традицију!

Приказани садржај шокирао је јавност – свештеник са калашњиковим у руци, као симбол потпуног исмевања духовних вредности, у сцени присности са војником, очигледно алудирајући на ЛГБТ поруке. Ове слике, приказане усред блокада, додатно су разбеснеле јавност и изазвале питања о правој позадини протеста. 

Све је очигледније да студентске блокаде нису спонтана борба за права, већ параван за пласирање садржаја који руше темеље српског друштва. Уместо расправе о образовању, простор факултета постао је позорница за провокације и антисрпске поруке. 

Ово није први случај да се овакви садржаји приказују под маском “уметничке слободе.” Многи се питају ко дозвољава да се овакви скандали дешавају у академским установама и да ли иза свега стоје моћни центри са јасно дефинисаном антисрпском агендом. 

Објавиш књигу да би напумпао свој его

Чуо сам скоро један сјајан израз који толико тога објашњава у две речи – vanity publishing!

То је оно кад неко објави књигу да би тиме напумпао свој его и представио се јавности као паметан, мудар и шта све не.
Дакле, пројекција на споља.
Нарцисоидност.
О да…
Ситуација је алармантно слична и са докторатима. А тек што воле да се појављују по телевизији.Експерти су за све, за Украјину, за економију, обојене револуције, вршњачко насиље, дубоку држави…ма за све!

Пазите шта читате, кога слушате, кога гледате, ко вам је узор…
На шведском столу живота има „јела“ од којих озбиљно може да заболи стомак, а и глава.

И не увлачи се у буљу, сине!

Најважнија лекција коју можете да дате свом детету је да се никада никоме не увлачи у буљу.

Наравно, потребно је да се и сами држите тих принципа, и да не одустајете чак и када вам се учини да је посета нечијем анусу решење за све ваше проблеме.

Јер, колико год да је прилика примамљива, сетите се да је дупе, дупе!

И рођено вас некада изда, па прдне кад не треба.

Замислите тек ситуацију са туђом шупљином.

Иста служи за избацивање свих штетних материја, те ако решите да се ту завлачите, само ће вам се казати да нисте човек, већ обично говно.

А говно и да упакујеш у златну фолију, остаје говно.

Његово је да смрди и да буде ђубре.

Да ли заиста желите да такав пример дајете својој деци?

Ок, знам да смо у фекалијама до гуше, и да је понекад много зајебано остати неупрљан, али једна таква победа је важан део елементарне хигијене.

Из једне мале рупе смо сви изашли, да будемо бољи и већи људи, и зато ради на себи, свакога дана у сваком погледу, и не дозволи буљашима да ти загађују животни простор.

Од трња до звезда, али са сераторима на пристојној раздаљини.

Бори се, буди храбар, лукав и поштен.

Шмекерски до сваке победе.

И не увлачи се у буљу, сине!

(КЕВА ЗАКОН)

И пази са ким се дружиш

“I pazite s kim se družite. Glup prijatelj pravi više štete nego inteligentan neprijatelj. Provjereno. Najvažnije je da imate bar dvoje za koje znate da su pametniji od vas. Ja imam, iako mi je teško da priznam.

U doba virtualne komunikacije, najbolje je da smanjite broj prijatelja na fejsbuku, ali povećete kriterijum po kome ćete birati čije ćete postove pratiti. Vrijeme je najskuplje. Bolje da zijate u jednu tačku nego da tovarite mozak budalaštinama.

Jer zijanje u jednu tačku je meditacija. Tovarenje budalaštinama je …mentalno trovanje.”

Rambo Amadeus

Блог – Чувајте се корисних идиота!

Чувајте се корисних идиота!

У политичком жаргону „корисни идиот” је свака особа која се поводи за пропагандом, која не мисли својом главом, која безпоговорно испуњава задате задатке чак и на своју штету, те коју пропагандисти и лидери немилосрдно користе у крајње себичне сврхе. Ова кованица је настала на Западу током хладног рата, а требало је да дочара сваког Западњака који је постао поводљив за идејама иза „гвоздене завесе”. Иако је хладни рат одавно завршен, корисних идиота има више него икад – заправо, реч је о правој глобалној пандемији која хара немилосрдно.

Сви смо ми, осим владајућих, постали корисни идиоти!
Реч „идиот” у оригиналном значењу представљала је особу са најнижом интелигенцијом, од 0 до 25 IQ, док је слабоума особа са коефицијентом интелигенције од 26 до 50 IQ звана имбецил, а кретен је била особа са коефицијентом интелигенције од 51 до 70 IQ. Иако се од ових квалификација за особе са менталним недостацима одустало почетком XX века, оне су опстале у говорном језику и углавном се користе као увреде.

С временом су идиоти еволуирали и постали много више; о њима је најбоље писао највећи непријатељ владајуће мањине у Сједињеним Америчким Државама, човек који је основао готово све најпознатије радничке синдикате у Чикагу – Саул Алински. За неке је Алински био визионар и прави заштитник обичних малих људи, док је за друге био „спица скандала“, персона нон грата која је правила проблеме где год је стигла.

Да би држава могла владати људима и од њих направити корисне идиоте, потребно је масама представити програме о социјално осетљивој држави, без обзира на њен уставни поредак. Тако нешто може се презентовати у демократији, парламентарној монархији или било којем другом друштвеном уређењу. Масе су изузетно осетљиве на такве поруке – у ствари, људи ће увек похрлити ка оним политичарима који обећавају било шта са социјалним предзнаком. Међутим, политичари са народом не желе делити апсолутно ништа, и ако нешто и обећају, такво што ће ретко испунити, а чак и ако испуне, покушаће да то минимизирају, јер је „улагање” у сопствени народ обичан трошак.

ЗАВРШИЛА се 2024. година. „Руска газета“ је издвојила 20 међународних догађаја које је пратио цео свет.

Ово је година радикалних промена на Блиском истоку, тријумфалне победе Доналда Трампа на председничким изборима у САД, историјског самита БРИКС-а у Казању и многих других важних догађаја.

Обележиле су је и геополитичке тензије, војне кризе, хуманитарне, природне катастрофе, укључујући оне за које је главни кривац – човек. Било је атентата на познате политичаре, па чак и смрти председника.

Bolji pristup praznicima

Volim prelaze iz jedne godine u drugu. Puni su obećanja. Nekog sjaja koji je teško opisati. Znam da se ništa posebno neće dogoditi s novim jutrom, ali volim verovati da stvari mogu krenuti drugim tokom. I da ljudi mogu započeti ispočetka. Koliko god poraza prošli i gubitaka doživeli, osmeh je ipak moguć. I saznanje da život ne prestaje onda kada mi to mislimo. I da iza svakog kraja sledi jedan novi početak.

Volim kad dođe vreme za nove odluke. Daje nadu da će ovaj put biti drugačije. Ništa tako dobro ne može staviti tačku na „i“ jednoj godini koja je na zalasku kao zahvalnost. Koliko god bilo loših stvari, jedna je uvek dobra: Preživeli smo. Naučili nešto novo. Nadrasli one prijašnje sebe. I imamo iskustvo da se nosimo s teškim danima. A njih će sigurno biti i u novoj godini. Možda i više. Ali jedno je sigurno: mi smo oni koji se ne predaju. Oni koji su odlučili ići do kraja.

Top 10 saveta za smanjenje stresa tokom Božića/Nove godine

Iako predbožićna i prednovogodišnja žurba može doneti osećaj postignuća i zatvaranja, važno je setiti se da svet ne završava 24. decembra ni 31. decembra a ni 6. januara. Balansiranje žurbe za završavanje sa brigom o sebi i realnim prioritetima može vam pomoći da uživate u praznicima, a da ne započnete novu godinu iscrpljeni. Ponekad ostaviti malo na svom stolu, može biti najbolji poklon koji možete dati sebi.

(Zato što niko ne živi savršen život, a jedini koji vas ocenjuje ste vi sami!)

1. Otpustite perfekcionizam: Prihvatite nered u životu. Nema savršenog Božića,ni novogodišnjeg dočeka ali i oni mogu doneti puno radosti.
2. Prestani da pokušavaš da ugodiš svima: Fokusirajte se na ono što je najvažnije za vas i vaše voljene. Ne možete usrećiti sve i to je u redu.
3. Ostavite neke zadatke nedovršene: Svet neće stati ako svaka dekoracija nije okačena ili ako je dezert kupljen u prodavnici. Prioritizujte ono što vam zaista donosi sreću.
4. Nemojte se previše obavezivati: Pojednostavite svoje planove. Previše obaveza vodi do iscrpljenosti.
5. Recite „Ne“ sa sigurnošću: Bilo da odbijate dodatnu žurku ili izbegavate prekomerne obaveze, štitite svoj mir postavljanjem granica.
6. Odvojite vreme za sebe: Među svim svečanostima, odvojite trenutke da se opustite. Tiha šetnja ili šolja čaja ali i kuvanog vina mogu biti pravi lek.
7. Redovno se isključite: Dajte sebi dozvolu da odmorite i isključite se od posla, društvenih mreža ili čak spiska zadataka.
8. Budite neizvinjavajuće nesavršeni: U redu je imati nered u kući, nositi udobnu odeću ili biti pomalo dosadni. Opustite se i budite samo vi… to je sasvim dovoljno!
9. Odbacite krivicu: Daćete sve od sebe i to je više nego dovoljno. Otpustite krivicu zbog onoga što ste učinili ili niste učinili.
10. Budite sami sebi navijač: Tretirajte sebe sa ljubaznošću i saosećanjem. Prestani da kritikujete sebe i slavi vaše pobede, ma koliko male bile.

Ako možete da odmorite, uradite to. Ako ne možete, uživajte u društvu ljudi koje cenite i volite, a pre svega svoje porodice. Pokažite vašoj deci da ste ne samo roditelj, nego i najbolji prijatelj. Svaki dan je dragocen. Želim vam mirnu i zdravu 2025. godinu.

Prof. Amanda Kirby

Зашто су сви студентски протести осуђени на пропаст као Хипи покрет

Сваки студентски подухват је као Хипи покрет. Сам покрет су покренули студенти за добром идејом да граде нови свет на миру у љубави, али су као млади и неискусни људи само маштали о бољем свету, с тим да никако га нису успели створити. Као такав покрет је пропао и остао је као део историје.

Овде се ради о простој ствари. Млади људи, неискусни бивају изманипулисани великим идејама, које се никада не остваре из разлога што особа која им је обећала све те велике идеје, није имала ни намеру да их спроведе идеје у дело, већ велике идеје користи као параван искуључиво ради личне самопромоције. Зато од покрета, где су сви једнаки имамо лица која су постала позната свима нама, а то су: Timothy Leary, Allen Ginsberg, Bob Dylan и остали.

Хипике треба посматрати као младе људе који још нису пронасли своје место у постојећем систему јер се тај покрет залагао за револуцију, како политичку тако и унутрашњу. Младе људе веома је лако наговорити да крену у револуцију, али шта бива дан после? Да ли та револуција са собом носи штету за коју им нико неће рећи?

Ситуација је сад потпуно иста. Лаковерни студенти, под великом идејом, раде све што им кажу други , а да нису свесни какву штету у ствари наносе другима.

Студентима-организаторима ради блокаде су обећана места у „будућој“ Влади Србије, Покрајини, Граду, али тек када буде оборена садашња политичка постава. Наравно, све ово су пуста обећања која им никада нико неће испунити, јер се тако нешто у блиској будућности неће догодити, а студентима се такође треба објаснити да блокаде нису прави пут уколико се желе активно укључити у дневну политику. Овде се можемо сада још једанпут осврнути на лаковерност студената, као и самих организатора. “Лидери” протеста су особе далеко изнад студената, који им обезбеђују храну и остале потрепштине која стиже на блокаде.

Сама студентска организација, унутар зграда факултета је очигледан пример студентске лаковерности. Сваким даном зграде факултета постају нехигијеска места за боравак самих студената, што не треба ова чињениица да нас зачуђује. Уколико би студенти бринули о овоме, зграда би била чиста, а у овом тренутку је ово немогуће, јер је особљу запосленом на факултету задуженом за одржавање просторија улаз забрањен.

Овде долазимо до најочигледнијег: нико од студената не може или неће да организује чисцење просторија у којима се борави свакодневно 24 сата, опере под или тоалет. Све је јасније да су они ту дошли се забављати и изигравати бунтовнике, али нико од њих нема намеру да уради било шта што би користило заједници. Нико неће опрати прозоре, нико неће поправити шољу у тоалету, јер их није много брига. Дођу до привремене кантине, где им се доноси храна како би нешто појели, играју друштвене игре и гледају филмове. Ово је права сврха постојања студената на блокади.

На следећој фотографији можемо видети како изгледа када студенти чисте тоалете. Видимо да нико неће да испразни канте нити опере под, а то је тек почетак блокада и сваким даном ће бити све гора ситуација:

Као и Хипи покрет, који је сада остао само у историји, тако ће у историји остати ове блокаде, али са њима и штета коју су нанеле блокаде као уништени и прљави факултети, неположени испити, а особама којима је обећано да ће добити добре позиције у политици „када њихови дођу на власт“ , а за узврат манипулишу и искорисћавају младе студенте, неће добити ништа више од обећање, чак и у случају да „њихови дођу на власт“.

“Студентске новости”, Јован Бабић

УЛОГА КОРИСНОГ ИДИОТА

Иако није могуће установити када је погрдни израз „корисни идиот“ ушао у употребу, да ли је Лењинов или не, он је одавно постао свеприсутан. При томе, нисам сигуран да је у једном привидно пост-идеолошком друштву могуће имати неку истакнуту улогу и не постати нечији корисни идиот. Израз се толики често користи да је постао свеприсутан, али његово одомаћивање није одагнало поспрдне конотације.

Када се суочимо са „револуцијама“, какве год оне биле, онда немамо избора, морамо да говоримо и о корисним идиотима. Мило Ломпар је 23. децембра у Лучанима постао корисни идиот барјактара културе аутошовинизма, мислим да је и даље непотребно рећи српског. Слободан Антонић је дан касније, текстом који је насловио „Не бити никоме корисни идиот“, постао корисни идиот власти.

„Моје поколење већ је у четири наврата било у прилици да буде политички, па и животно изманипулисано. Први пут 1989. када се рушио социјализам, други пут 2000. када је обаран Милошевић, трећи пут 2012. када су обарани ‘жути’, и ево сада 2024. када многи мисле да је дошао крај напредњацима… Стога сада, четврти пут, подучен искуством, не гледам само ко треба да оде, већ и ко се спрема да дође“, написао је Антонић у можда најхрабријем тексту у дугачкој серији јако храбрих, одличних текстова, које два пута месечно објављује сајт „Русија Данас“, и закључује:

„Зато, најмање што можемо да урадимо јесте да не дозволимо да нас хватају на слатка ласкања и романтичне сентименте. Не будимо никоме корисни идиоти – ма колико да нас хвалили и тапшали по рамену. Боље је данас бити исмевани ‘неверни Тома”, него се сутра вајкати: ‘где ми је била памет’.“

Нажалост, на политичкој сцени одавно не постоји трећа страна. Зато јавни интелектуалац, неко ко верује да треба да буде друштвено ангажован а није случајни Србин, или нешто много горе, данас у Србији може да буде или „чекач аутобуса“ и „случајни пролазник“ или корисни идиот једне од две стране на политичкој сцени – Александра Вучића односно случајно-српских зилота из „Прогласа“, који су склони да проклизавају у малигно самопорицање и аутошовинизам.

Бити антирежимски националиста је постала не толико политички празна колико потенцијално погибељна позиција. Немогуће је, из тог, трећег српског политичког становишта јавно рећи нешто смислено о протестима наших „обојених револуционара“ и истог тренутка не постати корисни идиот једне од две реално постојеће стране.

Колико је та позиција клизава сведочи и склоност неких фрустрираних националиста да посматрају и Владимира Путина као, у суштини, Вучићевог корисног идиота, али их је срамота да то јасно кажу. Нажалост, ако верујете да подржавати Вучића значи „ботовати“, онда није могуће промишљати главну разлика између „Русије Данас“ и „Информера“ – чињеницу да је руски државни медиј јако пристојан и бира речи безрезервне подршке Вучићу.

Свако ко се усуђује да сам, слободно мисли, овде ризикује да постане корисни идиот онога о коме овде није дозвољено мислити; ко се мора неограничено мрзети. И Антонић и ја смо сада корисни идиоти истог човека. Антонић ће то остати и ако никада (поново) не оде у проказану „Ћирилицу“ Миломира Марића, што, познајући га прилично добро из свог прошлог живота, верујем да неће.

Слично звучи, па наши људи лако побркају „бити користан“ (некоме) са „имати корист“ (за себе). Уосталом, све нас дубока култура у којој смо социјализовани, културни образац који сви делимо, наводи да верујемо да свако ко уме да мисли мора да мисли исто као ми и да су све наше „истине“, па и оне најмање, велике, квазирелигиозне истине са великим „И“. 

Нису сви корисни идиоти исти. Ствари са Ломпаром стоје битно другачије него са Антонићем. Да би могли њега да разумемо, и његов премијерни мајданолики, корисно-идиотски јавни наступ у Лучанима, важно је да не губимо из вида да „имати корист“ (за себе) не значи да ће та корист бити финансијска или на неки други начин материјална.

Она може бити само идентитетска. Ако је неко поседнут месијанским комплексом, не треба очекивати да се тај самолансирани човеко-бог може задовољити новцем. Када је један такав „спасилац“ српства политички имптотентан, он своје спасилачке амбицији може да задовољи само као „фикус“, привезак данас једине реално постојеће, случајносрпске опозиције.

У стању сам да говорим о корисним идиотима зато што говорим (и) о себи и зато што су ме реакције на моје ставове одавно навеле да размишљам о смислу те ућуткујуће етикете.

Наиме, и идеолошки и идентитетски, ја сам лутао много више од Антонића, који није мало лутао, па сам давно спалио заводљиву илузију, коју је Антонић истакао у наслову цитираног текста. Постао сам свестан да чак и онда када политички релевантна особа, сасвим искрено, може се рећи и наивно, јавно критикује једну страну и одбија да постане њен користан идиот – он самим тим чином јавно израженог одбијања постаје корисни идиот супротне стране.

Суштина је да је реч о друштвеној позицији коју не бирате сами. У њу вас, једноставно, одведу ваши јавно изнети ставови. Чињеница да сте се усудили да мислите онако како није пожељно мислити, и да то јавно кажете.

При томе, оно што је стигматизовано у вези корисних идиота није толико сам став, који сте се одлучили да изнесете, колико чињеница да сте се усудили да мислите о нечему о чему није дозвољено мислити: „Оно што стадо мрзи понајвише је онога ко мисли различито: не толико због самог мишљења, већ због безобразлука да жели да мисли самостално, што је њима потпуно непознато.“

„Стадо“ оних који овде имају све зубе је убедило себе да зато не могу бити овце. У том, другом српском „стаду“, данас се налазе и младо-лепи, „обојени револуционари“, којима старост још није почела да вади зубе, и њихова селебрити подршка, која, имам утисак, жваће више уз помоћ импланта него мостова. Уста су, наиме, једно од места где се лако препознају класне и статусне привилегије у вишеструко поцепаној Србији, која је одавано најдубље подељена класно – на „свезубе“ и „крезубе“.

Подршка Вучићу, била експлицитна или имплицитна, овде је – у друштвено релевантним јавним круговима, онима који имају референтну моћ и могу да вам обезбеђују, или ускраћују, друштвени (и други) капитал, уважавање и дистинкцију – постала нешто много горе. „Денквербот“, забрањена мисао.

Подржати Вучића је представљено као не мислити; бити плаћеник или будала, или и једно и друго; сендвичарити и ботовати – што значи бити машина, нешто подљуско, што не уме или не жели да мисли. Суочен са том чињеницом, и неспособношћу да искључим мозак, или га некако самом себи извадим, као свој мото сам изабрао – мислим, дакле ботујем.

Наиме, неретко је једини начин да одбаците лаж, стигму или клевету – да је пригрглите и тако оголите њену апсурдност. Наравно, биће оних који су толико нарцисоидни да верују да је њихов мисаони ток објава налик посланици, што су, у мом случају, били Немања Рујевић и Миша Ђурковић, који ће исмевати јавно изражавање таквог одбацивања стигме, што је један од његових забавних аспеката.

Још ми је било лакше било да постанем паланчанин – пошто верујем да наше „искуство“ јесте паланачко. За разлику од српских елитиста, којих међу поносним Србима има колико и међу случајним, ја верујем да ту нема ничег лошег, штавише да та стара, османска реч одлично изражава нашу унутаревропску различитост. Ону коју су наши либерални елитисти склони да виде као европску патологију, при томе једну од најгорих и најопаснијих.

Никада не могу престати да будем паланчанин, а могу да престанем да ботујем само ако престанем да мислим, или ако се суштински промени оно што промишљам. 

Лепо је схватити да се баш ових, „обојено револуционарних“, претећих дана у јавности појављују други људи који се усуђују да мисле о теми чије промишљање је „стадо“ стигматизовало.Оно што је охрабрује јесте да је плод свог забрањеног мишљења јавно огласио баш Антонић, који је одавно постао један од најхрабријих и најборберенијих поносно српских јавних интелектуалаца. Надам се да неће искусити „топлог зеца“ кроз који сам прошао.

Нажалост, стрепња ми је и ту већа од нада. Мера српског либерализма нису „три Џона“, Лок, Стјуарт Мил и Ролс, већ Иди Амин, духовити бивши мајор британске војске, који је постао један од најокрутнијих афричких диктатора. Сав наш либерализам, и леви, Дубравке Стојановић, и десни, Мила Ломпара, одавно стаје у једну од његових „легендарних“ реченица: „Постоји слобода говора, али ја не могу да гарантујем слободу после говора“.

Зоран Ћирјаковић

БЛОГ – Били Гејтс само три професије ће издржати АИ револуцију

БРЗИ напредак вештачке интелигенције (АИ) преобликује глобално тржиште рада на начин који тек почињемо да разумемо. Бил Гејтс, чувени суоснивач Мицрософта, изнео је оштро предвиђање: од безброј професија, само три ће заиста издржати АИ револуцију.

Ова перспектива поставља кључна питања о нашој спремности за такву трансформативну промену.

Замислите да уђете у свој омиљени кафић и разговарате са баристом који не само да зна вашу редовну наруџбу, већ и предвиђа ваше преференције на основу ваших прошлих посета. Овај поглед у будућност наглашава свеобухватни утицај АИ у различитим индустријама. Од производње аутомобила до здравства и пољопривреде, АИ технологије постају незамењиви алати.

Гејтс, иначе истакнути заговорник технолошких иновација, предвиђа радикалну трансформацију радног окружења. Према његовим речима, сектори енергетике, биологије и програмирања система вештачке интелигенције спремни су да остану отпорни усред пораста АИ.

– АИ има потенцијал да скрати наше радно време, омогућавајући нам да се фокусирамо на креативније и значајније задатке – објашњава Гејтс. Ова визија сугерише будућност у којој се аутоматизација бави рутинским пословима, ослобађајући људе да се укључе у интелектуално стимулативне улоге.

Каква је будућност запошљавања?

Суочавајући се с овом новом реалношћу, Гејтс наглашава важност стицања вештина програмирања и дигиталне писмености.

– АИ се развија вртоглавом брзином, а они који овладају овим вештинама имаће боље изгледе за посао – саветује он.

Размишљајући о властитим искуствима, Гејтс се присећа како је учење кодирања отворило врата могућностима које су раније биле незамисливе. Он апелује на родитеље да охрабре своју децу да прихвате програмирање од најраније доби, повлачећи паралеле са начином на који је интернет својевремено револуционирао комуникацију и рад.

Поређење између АИ и интернет револуције је прикладно. Баш као што је интернет трансформисао начин на који повезујемо и управљамо предузећима, АИ је спремна да револуционише сваки сектор привреде. Ова промена захтева проактиван приступ образовању и развоју вештина како би се осигурало да се радна снага може прилагодити промењивим захтевима.

Гејтс оптимистичан

Осим запошљавања, Гејтс је оптимистичан у погледу утицаја вештачке интелигенције на образовање.

– У наредних пет до десет година, софтвер покретан вештачком интелигенцијом ће револуционирати начин на који подучавамо и учимо – тврди он. Замислите персонализована искуства учења где је образовни садржај прилагођен јединственим потребама и стиловима учења сваког ученика, чинећи образовање ефикаснијим и занимљивијим.

Међутим, успон АИ такође доноси значајна етичка и друштвена питања. Како машине преузимају више одговорности, како да осигурамо да се добробити вештачке интелигенције равномерно дистрибуирају у друштву? 

Гејтс наглашава важност решавања ових изазова како би се спречио све већи јаз између оних који могу користити вештачку интелигенцију и оних који не могу.

Ипак АИ отвара нова етичка и друштвена питања

Организације попут Светског економског форума (WЕФ) активно расправљају о овим питањима, наглашавајући потребу за политикама које промовишу једнак приступ технологијама вештачке интелигенције. Осигуравање да напредак АИ позитивно доприноси друштву захтева заједничке напоре технолога, креатора политике и едукатора.

Перспектива Била Гејтса служи као кључни подсетник на двоструку природу технолошког напретка. Иако АИ обећава повећање продуктивности и иновација, она такође захтева промишљен приступ трансформацији радне снаге и етичка разматрања.

Док се крећемо овом транзицијом, појављују се личне приче које илуструју потенцијал и изазове АИ. Узмимо, на пример, Сару, графичку дизајнерку која је прихватила АИ алате како би поједноставила свој радни ток, омогућавајући јој да се фокусира на креативније аспекте својих пројеката. С друге стране, Џон, радник у фабрици, суочио се са променом посла због аутоматизације, наглашавајући потребу за робусним програмима преквалификације.

Ови примери из стварног живота наглашавају важност равнотеже између иновација и друштвене одговорности. Улагањем у образовање и његовањем културе континуираног учења, можемо се боље опремити да напредујемо у свету вођеном вештачком интелигенцијом.

Разговор о АИ и будућности рада тек почиње. Предвиђања Била Гејтса позивају нас да размислимо о томе како можемо да искористимо моћ вештачке интелигенције и истовремено ублажимо њене ризике. Како АИ наставља да се развија, тако се морају развијати и наше стратегије за образовање, развој радне снаге и етичко управљање.

На крају, циљ је осигурати да АИ служи као алат за оснаживање и напредак, а не као извор подела и неизвесности. Проактивним решавањем изазова и прихватањем могућности које пружа вештачка интелигенција, можемо изградити будућност у којој технологија и човечанство хармонично коегзистирају.

(Инвеститор)

Могло је то бити моје детe, али није. Нечије дете јесте

Могло је то бити моје дете… али није. Нечије дете јесте.
Свак и родитељ у Загребу данас је вероватно помислио „могло је то бити у нашој школи, могло је то бити моје дете.“ И свако је прогутао кнедлу, захваљујући у себи да то ипак није њихово дете. Јер могло је бити.

Једнако као што је не чије дете било међу убијенима на концерту Ариане Гранде у Великој Британији, међу норвешком децом кад је Брејвик кренуо у поход, међу децом у Београду лане када је једно дете искористило татино оружје… а мислили смо да се то дешава само у Америци, како је то данас изјавила једна госпођа у Хрватској.

Увек мислимо да се лоше ствари дешавају неком другом, да је не чије туђе дете грозно, а онда понекад баш твоје дете постане убица. Или се понекад не врати из школе. А ти још памтиш шта ти је рекло пред полазак у школу, шта је имало на себи, све ти је још живо и потпуно не схватљиво.

Ја као родитељ редовно на такве вести гу там кнедле. Сваке године све више тих невидљивих кнедли гу там. И увек ми прође кроз главу добро је што ми је дете још премало. Тако се јадно тешим. Јер не знам другачије. Јер сваки пут за нијемим.

Јутрос сам плакала, али без звука. Како не отварам портале најчешће до после поднева, вест о не чем злом дознала сам са друштвених мрежа. Пријатељи су почели делити црне фотографије и Загреб сломљеног срца. У тренутку ми је срце кренуло луђачки лупали. Отворила сам портал и потонула. Читала сам нијемо све док сам све теже дисала. Једно је дете умрло, друга су рањена. У Загребу, ту где живим!

Моје дете није у школи. Али знам неког чије дете иде баш у ту школу и у првим је разредима! Кад сам то схватила, почела сам се трести док сам писала поруку да проверим како је молећи Бога у себи да каже све је ок, није он. Сузе су само кренуле низ лице… Добро да је нисам назвала, не треба тим родитељима сада још туђе драме.

Кад имаш дете, аутоматски се поставиш у ципеле родитеља који је отворио портал и прочитао да је неко дете умрло у тој школи где си га јутрос оставио. Не могу нити замислити количину хорора коју су родитељи све деце у тој школи пролазили док су то читали. Можда су их и звали сама деца, не знам, вероватно јесу јер вести се данас због мобилних телефона шире много брже. Знам само да сам нијемо читала то док ми је срце лупало у потпуном контрасту са мојом залеђеношћу.

Могло је то бити моје дете. У мом случају да је старија само две године и да живимо у крају до.

Могло је бити, али није. Не чије дете јесте.

Сећам се своје ноне кад ми је умрла мајка. Рекла ми је: „Надам се да никад не ћеш осетити бол када твоје дете оде пре тебе.“ Тада се расплакала као никад пре, та чврста жена била је сенка себе. Биле смо две цурице, једна која је плакала за својом мамом, друга која је плакала за својим дететом.

Претешко је писати овај текст, претежак је овај дан за ишта осим за загрљаје. Волите једни друге, немам ништа паметније за рећи.

Bolji pristup praznicima

Iako predbožićna i prednovogodišnja žurba može doneti osećaj postignuća i zatvaranja, važno je setiti se da svet ne završava 24. decembra ni 31. decembra a ni 6. januara. Balansiranje žurbe za završavanje sa brigom o sebi i realnim prioritetima može vam pomoći da uživate u praznicima, a da ne započnete novu godinu iscrpljeni. Ponekad ostaviti malo na svom stolu, može biti najbolji poklon koji možete dati sebi.

Top 10 saveta za smanjenje stresa tokom Božića/Nove godine

(Zato što niko ne živi savršen život, a jedini koji vas ocenjuje ste vi sami!)

1. Otpustite perfekcionizam: Prihvatite nered u životu. Nema savršenog Božića,ni novogodišnjeg dočeka ali i oni mogu doneti puno radosti.
2. Prestani da pokušavaš da ugodiš svima: Fokusirajte se na ono što je najvažnije za vas i vaše voljene. Ne možete usrećiti sve i to je u redu.
3. Ostavite neke zadatke nedovršene: Svet neće stati ako svaka dekoracija nije okačena ili ako je dezert kupljen u prodavnici. Prioritizujte ono što vam zaista donosi sreću.
4. Nemojte se previše obavezivati: Pojednostavite svoje planove. Previše obaveza vodi do iscrpljenosti.
5. Recite „Ne“ sa sigurnošću: Bilo da odbijate dodatnu žurku ili izbegavate prekomerne obaveze, štitite svoj mir postavljanjem granica.
6. Odvojite vreme za sebe: Među svim svečanostima, odvojite trenutke da se opustite. Tiha šetnja ili šolja čaja ali i kuvanog vina mogu biti pravi lek.
7. Redovno se isključite: Dajte sebi dozvolu da odmorite i isključite se od posla, društvenih mreža ili čak spiska zadataka.
8. Budite neizvinjavajuće nesavršeni: U redu je imati nered u kući, nositi udobnu odeću ili biti pomalo dosadni. Opustite se i budite samo vi… to je sasvim dovoljno!
9. Odbacite krivicu: Daćete sve od sebe i to je više nego dovoljno. Otpustite krivicu zbog onoga što ste učinili ili niste učinili.
10. Budite sami sebi navijač: Tretirajte sebe sa ljubaznošću i saosećanjem. Prestani da kritikujete sebe i slavi vaše pobede, ma koliko male bile.

Ako možete da odmorite, uradite to. Ako ne možete, uživajte u društvu ljudi koje cenite i volite, a pre svega svoje porodice. Pokažite vašoj deci da ste ne samo roditelj, nego i najbolji prijatelj. Svaki dan je dragocen. Želim vam mirnu i zdravu 2025. godinu.

Prof. Amanda Kirby

ОпенАИ ће покушати да заустави захтев Маска: Неће да ChatGPT постане профитна компанија

ИСТРАЖИВАЧКА организација ОпенАИ саопштила је данас да ће тражити од судије у Калифорнији да одбије захтев милијардера Илона Муска да заустави претварање креатора ChatGPT-а у профитну компанију.

ОпенАИ је, такође, објавио мноштво мејлова и текстуалних порука са Маском на свом сајту како би показао да је он у почетку подржавао профитни статус за ОпенАИ пре него што је отишао из компаније након што није успео да добије већински удео у капиталу и потпуну контролу, пренео је Ројтерс.

Маск, који је био суоснивач ОпенАИ,потом је покренуо конкурентску компанију за вештачку интелигенцију, xАИ.

Маск је тужио ОпенАИ, његовог генералног директора Сема Алтмана и друге у августу, тврдећи да су прекршили одредбе уговора стављајући профит испред јавног добра у настојању да се унапреди АИ.

У новембру је затражио од америчког окружног судије Ивон Гонзалез Роџерс у Оукланду прелиминарну забрану која ће блокирати да ОпенАИ пређе у профитну структуру.

На блогу ОпенАИ се наводи да би Маск “требало да се такмичи на тржишту, а не у судници”.

Маск је навео да је ОпенАИ планирао да избаци ривале и монополизује тржиште за генеративну вештачку интелигенцију.

(Танјуг)

Украјински печат у сиријском преврату

Влада у Кијеву обезбедила је терористима из Сирије око 150 дронова и обуку за најмање двадесет оператера

EPA-EFEBILAL AL HAMMOUD

Сиријски побуњеници предвођени џихадистима из организације Хајат Тахрир Ал Шам имали су војну помоћ Украјине.

Како пише амерички Вашингтон пост, влада у Кијеву обезбедила је терористима из Сирије око 150 дронова и обуку за најмање двадесет оператера.

Опрема је испоручена како би се помогло да терористи збаце председника Башара Ал Асад и на тај начин поткопају руске интересе у Сирији.

Извори америчког листа наводе да је помоћ из Украјине испоручена четири до пет недеља уочи офанзиве џихадиста која је резултирала падом Сиријске Арапске Републике.

Американци пишу да су украјински специјалци обучавали припаднике Хајат Тахрир Ал Шама као и припаднике блиске им Ал Каиде и Исламске државе.

Турски и курдски медијски извори наводе да су украјински специјалци боравили у сиријској провинцији Идлиб која је била под контролом Хајат Тахрир Ал Шама, где су издејствовали ослобађање затворених милитаната у замену за наоружање.

Неколико дана касније, руски медији су известили да је у Идлиб стигло 250 украјинских војних стручњака који су обучавали исламске фундаменталисте.

„Украјинска војска обучава милитанте из Хајат Тахрир Ал Шама за коришћење беспилотних летелица“, пише Спутњик.

Терористи постали ослободиоци

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров оптужио је Украјину да обучава припаднике терористичке организације Ал Нусра из које је потом настао Хајат Тахрир Ал Шам.

Како је навео Лавров, партнерство датира још од 2022. године када су исламски фундаменталисти из Сирије пребачени на украјински фронт како би се борили против Руса.

Хајат Тахрир Ал Шам је организација која је настала као Ал Каиде. Организација је одговорна за више терористичких напада широм региона.

Налази се на списку терористичких организација УН, САД, Велике Британије, ЕУ и Русије.

Британски министар Пат Мекфаден изјавио је за Би-Би-Си да би влада те земље могла донети одлуку о скидању Хајат Тахрир Ал Шама са листе терористичких организација ако се, како је навео, ситуација у Сирији стабилизује.

Џихадисти су по преузимању власти у Сирији заузели нешто блажи став према Западу и најавили да ће своје снаге усмерити за борбу против шиита, односно Ирана.

Промена власти у Сирија праћена је бројним злочинима према алавитима, Шиитима и хришћанима у тој земљи док се истовремено на Западу води медијска кампања којом се терористи представљају као ослободиоци.

Preokret! Putin napravio zamku Erdoganu u Siriji?! Dugin zatresao svet: Ovo nije smeo da uradi, sada je počeo kraj…

Aleksandar Dugin, često nazivan neformalnim ideologom predsednika Rusije Vladimira Putina, uputio je ozbiljne pretnje Turskoj nakon pada Bašara al-Asada u Siriji. Na platformi X, Dugin je izjavio da će potezi turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana dovesti do „kraja kemalističke Turske“.

– Sirija je bila zamka za Erdogana. Napravio je stratešku grešku. Izdao je Rusiju. Izdao je Iran. On je osuđen na propast. Sada je počeo kraj Kemalove Turske. Do sada smo vas podržavali. Od sada ćeš se kajati – napisao je Dugin.Iako se Dugin često povezuje sa Putinom, on ne obavlja nikakvu zvaničnu funkciju u Rusiji. Njegov uticaj na odluke ruskog predsednika ostaje predmet rasprave. Neki ga nazivaju „Putinovim mozgom“ ili „Putinovim Raspućinom“, ali mnogi analitičari smatraju da su ti epiteti deo Duginog “samobrendiranja”.

Kontroverze oko zabrane knjiga i ideološki stavovi

Dugin je ranije tvrdio da su njegove knjige navodno zabranjene u Sjedinjenim Američkim Državama, iako za to nema zvaničnih potvrda.

Samoproglašeni filozof je vatreni zagovornik rata Rusije protiv Ukrajine i često opisuje Vladimira Putina kao uzornog lidera.

U avgustu 2022. godine, ćerka Aleksandra Dugina, Darja, ubijena je u eksploziji automobila. Ruske vlasti su za napad optužile ukrajinske specijalne službe. Ovaj incident izazvao je veliku pažnju i postao tema međunarodnih diskusija.

Iako izaziva podeljene reakcije, Dugin nastavlja da igra aktivnu ulogu u promovisanju ruskih ideoloških pozicija, dok svojim izjavama i postupcima podstiče međunarodne kontroverze.

🇸🇾🇸🇾🇸🇾🇸🇾🇸🇾🇸🇾 У сећање на Сирију које више нема — Наслеђе и значај Асадове Сирије у борби за мултиполарни светски поредак

У сећање на Сирију које више нема — Наслеђе и значај Асадове Сирије у борби за мултиполарни светски поредак

🔹 Данас је несумњиво црн дан, не само за Сирију, већ и за све суверенистичке снаге широм света — уз све своје мане и пропусте, Башар ел Асад био је својеврсни симбол отпора америчком хегемонизму који је више од 13 година одолевао покушајима Вашингтона и његових регионалних сателита да било контролишу, било разоре његову земљу.

🔹 Асад је био лидер који је успешно зауставио кампању свргавања власти на Блиском истоку коју су САД започеле са Ираком Садама Хусејна, а наставиле са Тунисом (2010), Египтом и Либијом (2011), у складу са планом познатим као Project for the New American Century који је, према саопштењу Веслија Кларка из октобра 2007. укључивао свргавања легитимних власти у седам држава — Ираку, Сирији, Либији, Либану, Сомалији, Судану и Ирану.

🔹 Бирајући да формално затражи војну помоћ Русије у заштити своје земље која се суочавала са крвавим грађанским ратом који су финансирале бројне регионалне и светске снаге, Асад је, за разлику од многих, одустао од идеје компромиса са Западом, свестан чињенице да је овај корак означио претварање текућег сукоба у борбу на све или ништа, уз све последице које из тога произилазе.

🔹 Стога, на крају дана, остављајући по страни питања могао ли је Асад поступити другачије у годинама релативног примирја, и могли су ли се трагични догађаји претходних 11 дана окончати другачије, бивши сиријски лидер заслужује истакнуто место у историји борбе за праведнији мултиполарни светски поредак којој је дао значајан допринос и у врло незавидној и сложеној ситуацији чинио највише што може за своју земљу, за свој народ, али и за идеал света слободног од америчке хегемоније. И за то је платио цену.

/Друштвени удар

ГРУЗИЈА

Шести дан немира у Грузији, специјалци поливају демонстранте водом

Протести су почели након што је владајућа странка одбила да преговара о приступању ЕУ до 2028. године.

🇪🇺 На страни опозиције је председница Зурабишвили, која се прогласила једином легитимном владом и позвала ученике да се придруже нередима.

Она тврди да “грузински народ не захтева ништа противуставно” и да се демонстранти “понашају мирно”.

▪ Опозиција се не либи да користи децу.

Терористи који се боре за Укровермахт могу се придружити протестима.

▪ Земље ЕУ уводе санкције против руководства земље и директно подржавају опозицију.

Указ руског председника о промени руске нуклеарне доктрине може се сматрати сигналом Западу, наводи секретар за штампу Кремља.

– Наравно, ништа није случајно – објаснио је Песков.Председник Путин дао је инструкције да се припреме измене како бисмо нашу доктрину прилагодили условима садашње конфронтације, коју изазивају западне земље. Путин мора да одговори на невиђену ескалацију, коју изазива пре свега одлазећа администрација у Вашингтону – додао је представник Кремља.

УКРАЈИНСКИ истражитељи почели су да испитују остатке Орешника, нове руске балистичке ракете средњег домета, која је недавно употребљена у нападу на Дњепар, и представља најмоћније оружје употребљено у рату до сада.

Репортери Ројтерса заједно са малом групом новинара имали су приступ месту на којем се налазе остаци ракете у Украјини, али су замољени да не откривају тачну локацију из безбедносних разлога.

Како се наводи, украјински стручњаци проучавају крхкотине ракете да би стекли увид у руске војне ланце снабдевања, производњу и како да развију противмере. Два експерта су проценила да се ради о балистичком оружју, које је путовало балистичком путањом и нанело штету, не изневши детаље.

– Ово су прелиминарни закључци и да бисмо рекли нешто конкретније потребно је време и пажљиво проучавање остатака пројектила. Ово је први пут да су такви остаци такве ракете откривени на територији Украјине – рекла су два истражитеља Службе безбедности Украјине.

Русија је саопштила да је ракету Орешник немогуће пресрести противваздушном одбраном, док је Украјина изнела податак да је оружје достигло максималну брзину већу од 13.000 км/х на путу ка Дњепру у четвртак.

Балистичке ракете средњег домета имају домет до 5.500 километара. Украјински председник Володимир Зеленски назвао је употребу овог оружја, за које је Кијев првобитно сматрао да је интерконтинентална балистичка ракета, озбиљном ескалацијом и позвао савезнике да одговоре.

Кремљ је касније саопштио да је испалио нову ракету средњег домета на украјински војни циљ у Дњепру као одговор на напад Кијева на Русију ракетама америчке и британске производње по први пут након што су САД дале одобрење.

ПРАВО у сусрет Трећем светском рату полетеле су америчке ракете АТАЦМС и британски мисили “сторм шедоу”, а сада остаје да се види када ће из правца Украјине ка Русији кренути и француски “скалпови”, да би сценарио могуће катаклизме био комплетан.

У Паризу, за сада, истичу да је то “опција”. Али, и подсећају на речи француског шефа државе Макрона који је још пре пола године изјавио да би забрана значила да Украјинци не би смели да користе оружје које су добили.

– Чули сте председника Макрона 25. маја, када је отворено речено да је то опција коју узимамо у обзир, уколико треба одобрити ударе на циљеве са којих Русија напада украјинску територију. Ништа ново се не догађа по том питању – изјавио је франуски шеф дипломатије Жан Ноел Баро.

У то време, када се Макрон као западни државник највише залагао за заоштравање војног одговора Москви, Украјинци су покушавали да се одупру руској офанзиви на Харков.

Париз је Кијеву доставио ракете земља-ваздух средњег домета типа “скалп” још у јануару. Претпоставља се да је у пакету било четрдесетак мисила, али се тачан број никада није сазнао. Министар одбране Себастијан Лекорни није хтео да открије колико је “скалпова” завршило у украјинским складиштима, али је недавно ставио до знања да ће их – бити још.

– Испоручићемо нове мисиле “мистрал”. А да бисмо омогућили Украјини да гађа циљеве иза линије фронта, потписао сам испоручивање и још десетак ракета “скалп” – казао је пре неколико дана Лекорни.

Истовремено, Париз ће Кијеву доставити и борбене авионе “мираж 2000-5” у првом тромесечју следеће године. У међувремену, обука пилота и механичара, модификовање и фарбање летилица у украјинске боје, у пуном су јеку. Француски министар је истакао да ће ови авиони имати “додатну опрему”.   

То би могло да дода нову димензију у овом ионако већ опасном сукобу на ивици Трећег светског рата. До тада, америчке, британске и француске ракете, којима може да се гађа, или се већ циља руско тло, одавно су у Украјини.

ПРЕДСЕДНИЦА Европског парламента Роберта Мецола позвала је Немачку да брзо почне испоруку крстарећих ракета “таурус” Украјини.

Она је казала да за то постоји широка подршка у Европском парламенту, као и да Украјина не може да чека вечно.

На питање да ли би после САД и државе ЕУ требало да дозволе употребу ракета дугог домета за напад на циљеве у Русији, и да ли би Немачка морала да испоручује систем ракета “таурус”, Мецола је новинама одговорила потврдно, наводећи да је то став ЕП.

– Да, то је и став Европског парламента. Постоји широка подршка овом захтеву – казала је Мецола.

(рт.рс)

Велика Британија прва дала Кијеву дозволу да користи ракете дугог домета?

Не може се искључити да је управо Велика Британија прва дала Кијеву дозволу да користи ракете дугог домета дубоко у руску територију, рекао је секретар за штампу руског председника Дмитриј Песков телевизији Русија 24.

– Британци трче пред руду. Чини ми се да је премијер говорио о томе да је оружје могуће користити на било који начин. Они то нису крили. Зато, ако говоримо о некаквом чину дозволе за режим у Кијеву, онда мислим да су Британци могли бити први. То се не може искључити – рекао је Песков. (Спутњик)

НЕКОЛИКО америчких балистичких ракета, испаљених од стране Украјине, погодило је складиште муниције око 120 километара преко руске границе у уторак рано ујутро, изазвавши даље детонације које су небо обојиле црвеном бојом.

Следећег јутра, 10 британских крстарећих ракета погодило је околину санаторијума којим управља Кремљ, а који је очигледно коришћен као војна команда, уништавајући једну за другом у граду Марино, лоцираном у руској Курској области, око 30 километара од тамошње линије фронта.

Ова два напада, прва која је Кијев лансирао западним ракетама након добијања овлашћења од САД и савезника, показују опсег војних циљева који су сада доступни Кијеву, пише Вол стрит џурнал.

Овлашћење је стигло касно за Кијев, који је први захтев за напад унутар Русије користећи британско оружје Storm Shadow и америчке ракете ATACMS тражио овог пролећа. Већ је имао дозволу за лансирање артиљерије мањег домета на Русију.

Америчка опрезност у одобрењу употребе ракете, што су објаснили страхом од ескалације, дало је Москви времена да премести неке од највреднијих циљева – као што су авиони и хеликоптери – ван домета.

То је само по себи било позитивна ствар за Украјину, рекли су војни аналитичари, јер што је руска опрема даље од фронта, то више времена је потребно да се разместе поново на фронт, и мање времена могу тамо провести узимајући у обзир ограничења у гориву.

Шта Украјина може да гађа са ATACMS и Storm Shadow

Чак и са дугим временским роком, Украјина има на шта да циља, пише Вол стрит џурнал.

Руски аеродроми, складишта муниције и полигони за обуку више нису безбедни јер Украјина може да бира шта ће гађати.

Стотине циљева су сада у домету недавно одобреног оружја, које је моћније од дронова дугог домета које Украјина користи за нападе дубоко у Русији.

Институт за проучавање рата (ISW), истраживачки центар са седиштем у Вашингтону, саставио је мапу са око 200 војних циљева у домету ATACMS-а, који има домет до 300 километара, и Storm Shadow, који може да погоди на око 250 километара.

Мапа показује само део циљева који се могу добити из јавно доступних информација, рекао је Џорџ Барос, аналитичар у ISW.

Украјина може да делује и на основу информација од обавештајних агенција да би гађала командне центре и друге објекте који мењају локацију.

– Елиминисање штаба бригаде или дивизије може да убаци стотине руских војника у хаос данима – рекао је Барос.

Претходно ушушкани на својој територији, Руси тренирају трупе, поправљају опрему, успостављају комуникационе центре и воде логистичке руте све у домету ATACMS и Storm Shadows.

Док је Украјина морала да маневрише да би доставила опрему својим трупама на фронту, Русија то није морала, што јој је давало предност на фронту.

Мета аеродроми у Ростовској области?

Једна од највећих концентрација коју Украјина би могла потенцијално да гађа је у руској јужној Ростовској области. Тамо се налази најмање четири аеродрома у домету, иако се неки користе и као цивилни аеродроми и вероватно неће бити циљ.

Ростов је место слетања за многе трупе, превезене великим војним авионима, које се после опремају, утоварају у аутобусе и одвозе источни део Украјине.

Напад у региону би могао бити разорaн и расути кључно место распоређивања за руске трупе. Није било могуће утврдити да ли је Вашингтон увео било каква ограничења на врсте циљева или региона које Кијев може да изабере.

У ономе што је широко било перципирано као одговор на украјинске нападе ове недеље, Русија је испалила балистичку ракету средњег домета “орешник” на централни украјински град Дњепар у четвртак, што је први пут у историји.

Украјина очигледно није користила ATACMS или Storm Shadow ракете на руској територији од тада. После руског удара “орешником”, украјински председник Володимир Зеленски је рекао да је употреба западног оружја у оквиру украјинског законског права на самоодбрану.

ЗАМЕНИК председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев је, говорећи о могућем развоју догађаја у случају ескалације ситуације у Украјини, рекао да се ништа не може искључити.

-Ако се сукоб развија по сценарију ескалације, ништа се не може искључити, јер су државе чланице НАТО-а, у ствари, у потпуности укључене у овај сукоб, рекао је Медведев у интервјуу за ТВ канал Ал Арабија.

Он је упозорио да све земље које распирују војну хистерију око Украјине морају да упамте да ће Русија одговорити.

Подсетио је да је руски председник Владимир Путин истакао да ће “дефинитивно бити одговора” на акције Запада у украјинском сукобу.

-Ово се тиче и онога што се догодило и могуће даље ескалације. О томе би требало да размишљају пре свега у НАТО-у , САД и низу других држава, истака је Медведев.

Зеленски лаже грађане?

Посланик украјинске Раде Артјом Дмитрук оптужио је Владимира Зеленског да је грађанима пласирао лажне информације о парламенту после руског напада “орешником” с циљем да за себе прикупи политичке поене.

Медији су јуче пренели да је у редовима украјинске војске, али и Кијеву, завладала паника после руског напада, као и да је у парламенту одложена седница.

“Украјинска правда” је пренела да посланици нису дошли на посао због опасности од руског напада на Кијев.

“Прави кловн! Сам нам је наредио да не долазимо на посао, а онда је увече у обраћању рекао како је једино он херој, а сви остали издајници”, навео је Дмитрук.

Зеленски „Када нема ваздушног напада, држава, производње, амбасада – сви треба да раде исто.
И информације, посебно од обавештајних служби, доживљавајте као информацију, а не дозволу да узмете слободан дан. Ово се односи на све – од Врховне Раде Украјине и других структура и грана власти до државних органа у регионима и заједницама. Сирена се огласи – идемо у склониште. Кад нема сирене, ми радимо и служимо. У рату нема другог пута“.

“Друг” Путин ће наставити да застрашује

– Морамо бити свесни да ће нас ”друг” Путин наставити да застрашује. На томе је изградио сву своју моћ. Важно је знати како правилно одговорити и учинити све да се овај рат врати кући у Русију и да они тамо осете шта је рат. – закључио је. 

(Спутњик)

НОВИ КАДРОВИ ЛАНСИРАЊА ОРЕШНИКА: Колико кошта и шта је заправо нова Путинова застрашујућа ракета средњег домета (ВИДЕО)

СТАНОВНИЦИ казахстанског града Сатпајева снимили су лансирање руске ракете Орешник 9M729 (SSC-8) са полигона Капустин Јар који се налази у Астраханској области у близини границе.

Пројектил је 21. новембра 2024. погодио фабрику Јужмаш у украјинском граду Дњепру (Дњепропетровск). Један од видео снимака вероватно приказује прелазак ракете хиперзвучном брзином.

Подсетимо, Владимир Путин је негирао украјинске спекулације да је за напад на Дњепропетровск коришћена интерконтинентална балистичка ракета. Међутим, режиму у Кијеву и команди НАТО-а то није донело олакшање: уместо познатих и предвидивих ИЦБМ-ова, руска војска је употребила потпуно ново оружје, „Орешник“.

Интерконтиненталне балистичке ракете обично нису опремљене конвенционалним бојевим главама. Да је једна лансирана из оперативног силоса, Сједињене Државе би подигле узбуну, страхујући од нуклеарног напада, објашњава у програму ББЦ Верифy виши саветник Центра за стратешке и међународне студије (ЦСИС) Марк Кансијан.

Коришћење ИЦБМ-а за нападе на украјинске циљеве (чак и тако значајне као што је „Јужмаш“) било би превише скупо, рекао је извор из Пентагона за агенцију Реутерс. Ипак, цена ракета попут „Орешника“ остаје непозната.

РУСКИ председник Владимир Путин каже да је оружје које је погодило Украјину дизајнирано за „одлучујући“ удар на Британију. Можда се невино зове „лешник“, али ово је маска смоквиног листа. Најновија хиперсонична балистичка ракета средњег домета Кремља заправо је једна од најопаснијих, пише британски Телеграф.

Владимир Путин је у четвртак први пут у борби против украјинског града Дњепра тестирао „Орешник“, руска реч за лешник. Касније је рекао да је дизајниран за “одлучујући” удар на Британију – и додао језиво упозорење.

– Препоручујем да о томе озбиљно размисле владајуће елите оних земаља које кују планове да употребе своје војне контигенте против Русије – рекао је Путин.

Пентагон је такође описао Орешник као „варијанту“ РС-26 Рубеж.

КОЛИКО КОШТА ПРОЈЕКТИЛ ОРЕШНИК?

Амерички часопис Форбес доноси оквирне цене крстарећих и балистичких ракета:

Х-22 — 1 милион долара,

„Оникс“ — 1,2 милиона долара,

„Искандер“ — 3 милиона долара,

Х-555 — 4 милиона долара,

„Калибар“ — 6,5 милиона долара,

Х-101 — 13 милиона долара,

док је најскупљи у руском арсеналу легендарни „Кинжал“ — 15 милиона долара.

Украјински ваздухопловни експерт Валериј Романенко у коментару за РБЦ-Украјина, изнео је своје виђење да цена Орешник ракете почиње од 50 милиона долара, надајући се да је пројектил сувише скуп да би га Москва користила често против Оружаних снага Украјине.

Марк Кансијан објашњава да је „Орешник“ ракета средњег домета. Овај тип оружја дизајниран је за циљеве удаљене до 5500 км, док ИЦБМ-ови могу досегнути много веће дистанце.

Ракете средњег домета (РСД) намењене су нападима унутар одређеног региона или континента, попут војних објеката или кључне инфраструктуре у суседним земљама.

Још у октобру 2018. године, председник Доналд Трамп током свог првог мандата најавио је једнострано повлачење САД из „Споразума о елиминацији ракета средњег и краћег домета“ (ИНФ), потписаног током периода смиривања тензија.

Међутим, Американци су наставили да раде у том правцу: након састанка министара спољних послова земаља НАТО-а у децембру, Алијанса је стала на страну САД и чак оптужила Русију за кршење споразума о разоружању из 1987. године, који забрањује све балистичке ракете земаљског базирања с дометом од 500 до 5500 км.

Вашингтон је у међувремену поставио Москви ултиматум: ако се не врати поштовању споразума у року од 60 дана, САД ће се повући из њега. Пентагон је претходно обавестио НАТО партнере да је реч о руској ракети 9М729 „Новатор“, познатој под НАТО ознаком ССЦ-8.

Американци тврде да су њена тестирања почела још 2008. године. Међутим, техничке карактеристике „Новатора“ су тајне, а у борбеним условима ова крстарећа ракета није коришћена из разумљивих разлога.

На исти начин нема апсолутно никаквих информација ни о новој ракети „Орешник“. Према извору из америчке обавештајне службе, ракета, која може носити и конвенционалне и нуклеарне бојеве главе, развијена је на основу пројектила из система „Искандер“.

С обзиром на то да је мистериозни „Орешник“ ушао у арсенал руске војске (о којем западне обавештајне службе уопште нису имале податке), могуће је да је и „Новатор“ оперативан.

Обе ракете способне су да носе конвенционалне и нуклеарне бојеве главе и намењене су за гађање стратешких и тактичких циљева, примећује бугарски аналитичар Бојко Николов.

У домету нових ракета налазе се сви војни објекти НАТО-а на територији Европске уније, као и у неким деловима Азије. Према војним стручњацима, „Орешник“ је компактна мобилна ракета коју је, највероватније, врло тешко открити.

-Ово Русији даје значајну стратешку предност, јер [ракета] може гађати циљеве дубоко на територији противника, напомиње Николов.

-Русија је послала јасан сигнал, изводећи ударе по Украјини балистичким ракетама средњег домета, које су способне да испале више бојевих глава великом брзином. Иако су РСД мање прецизне од крстарећих ракета или балистичких ракета краћег домета, рекао је за Defense News Метју Севил, директор Краљевског института уједињених служби из Лондона.

Сви западни експерти слажу се да су модерне балистичке ракете изузетно тешко пресретнути. Украјина је раније тврдила да је успела да обори чак и хиперсонични „Кинжал“.

Међутим, Дејвид Олбрајт из вашингтонског Института за науку и међународну безбедност (ИСИС) скептичан је према таквим тврдњама. „Једно је сигурно: кијевски режим уме да лаже.“

Наводно је ово остатак делова Орешника на месту удара.

❗️ Непотврђена вест.

БАЛИСТИЧКА РАКЕТА СРЕДЊЕГ ДОМЕТА „ОРЕШНИК“: ШТА СЕ ТВРДИ О РСД?

*Непрекидна брзина: Хиперсоничне ракете постижу брзине до 12.250 км/х, што им омогућава да циљеве досегну из Русије до Велике Британије за 19 минута, Белгије за 14, Немачке за 11, а Пољске за само осам минута.

*Повећан домет и носивост: Са дометом до 5.000 км, ракета може носити нуклеарну бојеву главу са експлозивном снагом од 150 килотона. Свака ракета може садржати до 6 бојевих глава, при чему свака има индивидуално навођење.

*Напредна технологија: Ова ракета на чврсто гориво, хиперсоничне брзине, користи индивидуално навођење за сваку бојеву главу, чиме се повећавају њена прецизност и разорна моћ.

*Поређење с ИЦБМ-овима: Док би интерконтиненталној балистичкој ракети (ИЦБМ) из Русије требало отприлике 40 минута да стигне до циља у САД, ова хиперсонична ракета значајно смањује време лета, наглашавајући свој повећани ниво претње.

*Минимално време за реакцију: Брзина и домет ракете омогућавају ударе уз минимално упозорење, истичући њен потенцијал за разорне изненадне нападе.

oruzjeonline.com

РУСКИ председник Владимир Путин данас је изјавио да ракетни систем “Орешник” није средство за масовно уништење, већ високо прецизно оружје и да у свету не постоји средство којим би он могао бити пресретнут.

Он је најавио масовну производњу овог наоружања истичући да је тај нови систем постао још један гарант суверенитета и територијалног интегритета Русије.

-У данашњем свету не постоји одговор за такву ракету, нити средства за њено пресретање. И још једном ћу нагласити да ћемо наставити са тестирањем овог најновијег система, истакао је Путин.

РУСКИ председник је у петак увече одржао састанак са високим званичницима Министарства одбране и представницима одбрамбене индустрије.

Русија већ има залихе ракетних система Орешник и донета је одлука о масовној производњи система, саопштио је руски председник Владимир Путин.

-Имамо залихе таквих система спремних за употребу, рекао је Путин.

ПРЕДУЗЕЋА „Роскосмоса“ која се баве производњом ракетног наоружања у стању су да вишеструко повећају количине произведеног оружја, изјавио је генерални директор те руске државне корпорације Јуриј Борисов.

-У могућности смо да у најкраћем могућем року вишеструко повећамо производњу посебно тражених производа, пре свега високопрецизних решења, уколико за то постоји потреба. Имамо резерве, можемо и да их повећамо, рекао је Борисов на састанку председника Русије Владимира Путина са руководством Министарства одбране и представницима одбрамбене индустрије у Кремљу.

Такође је рекао и да су сва предузећа руске ракетне индустрије укључена у производњу борбене технике, као и да се тај процес одвија складно и у складу са обавезама према потребама државне одбране.

Недавно су сви западни медији објавили мапу домета уништења Русије разним НАТО пројектилима са територије Украјине.

Као одговор, Русија је објавила своју верзију!

Руски председник Владимир Путин рекао је да је Русија, као одговор на нападе америчким и британским дугодометним ракетама, на украјинску територију испалила нову балистичку ракету средњег домета ”oрешник”. Председник Украјине Володимир Зеленски реаговао је на изјаву руског председника рекавши да је тиме ескалирала ситуација у рату и да је прекршена Повеља УН.

УКРАЈИНСКИ званичник изјавио да су севернокорејски војници распоређени на ново руско фронтовско подручје.

23. октобра, амерички званичници су потврдили да је Северна Кореја послала војнике у Русију да помогну земљи у текућем рату против Украјине, који је почео када је руски председник Владимир Путин покренуо потпуну инвазију на Кијев у фебруару 2022. године.

Истовремено, представник Северне Кореје у Уједињеним нацијама (УН) је прошлог месеца изјавио да су извештаји да Пјонгјанг шаље војнике у Москву “неосноване гласине”.