МИНИСТАР РИСТИЋ: ,,ОДЛУЧНО, ПОНОСНО И ХРАБРО УЗ СРБИЈУ“
Министар информисања и телекомуникација г. Дејан Ристић отворио је данас у Архиву Југославије изложбу под називом ,,Устави Југославије 1921-1974“ представљену поводом обележавања Националног празника Сретење – Дан државности Србије.
„Пред нама се налазе сведоци уставне историје Југославије који сведоче о њеном трајању од 1918. до 2006. године. Југословенска идеја, иако по својој природи племенита, донела је српском народу и његовој држави бројне изазове и искушења. Сам чин стварања југословенске државе представљао је истовремено и моменат потпуног поништавања државности Краљевине Србије. Током 88 година свога трајања у различитим друштвеним уређењима и под различитим називима, југословенска држава из корена је променила мапу средишњег Балкана и југоисточне Европе. Стварајући државу Јужних Словена наши славни преци, овенчаним победом у Првом светском рату, означили су почетак једне по много чему јединствене етапе у националној историји. И мада се већина Срба по први пут у својој историји тада нашла унутар граница сопствене државе, југословенско искуство донело је нашем народу, поред осталог, безмерна страдања, посебно она током Другог светског рата“, рекао је министар.
,,Иако еманципаторска по одређеним својим карактеристикама, југословенска идеја је пред Србе ставила бројне изазове и искушења. Први пут формирана као Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевина Југославија, а други пут као Демократска Федеративна Југославија, Федеративна Народна Република Југославија, Социјалистичка Федеративна Република Југославија, Савезна Република Југославија и Државна заједница Србија и Црна Гора, југословенска држава изнедрила је бројне друштвене, политичке, идеолошке, идентитетске и културолошке промене, чак и унутар корпуса српског народа. Свеукупно наслеђе југословенске идеје и југословенске државе по српски народ тек треба да у целости буде сагледано и вредновано. Идеја о југословенској држави треба да послужи као историјски наук српском народу да се никада више не одриче своје државности, као и да не угрожава своју отаџбину на било који начин, укључујући ту и онај који се одиграо током 1918. године. Потребно је да племенито, одлучно, поносно и храбро наставимо да градимо и снажимо нашу отаџбину Србију, остајући одани свим оним слободарским идејама које су током претходних векова красиле наше славне претке“, закључио је министар.
Архив Југославије чува архивску грађу насталу радом централних државних органа, организација и институција југословенске државе од 1918. до 2003, као и Државне заједнице Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. године. По својој посебности, значају и важности издвајају се конститутивни акти Југославије, међу којима најзначајније место имају Устави. Током периода постојања велике југословенске државе (Краљевине и социјалистичке) од 1918. до 1991, донето је пет устава – два у Краљевини (Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца – Видовдански устав од 28. јуна 1921, и Устав Краљевине Југославије – Септембарски, односно Октроисани од 3. септембра 1931) и три у социјалистичкој Југославији (Устав Федеративне Народне Републике Југославије од 31. јануара 1946; Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије од 7. априла 1963. и Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије од 21. фебруара 1974. године).
МИНИСТАР РИСТИЋ ПРИСУСТВОВАО СВЕЧАНОЈ СЕДНИЦИ МАТИЦЕ СРПСКЕ
17. фебруар 2025.
Министар информисања и телекомуникација г. Дејан Ристић присуствовао је данас у Новом Саду традиционалној Свечаној седници Матице српске која се обележава поводом 199 година од оснивања ове најстарије књижевне, културне и научне институције у нашој земљи.
Овогодишња Свечана седница посвећена је и обележавању 200 година од рођења Ђуре Даничића, утемељитеља науке о српском језику. Тим поводом, проф. др Виктор Савић са Института за српски језик САНУ одржао је беседу под називом ,,Српске старине Ђуре Даничића“ у част нашем великом филологу и лексикографу.
Током Свечане седнице уручена је и Змајева награда Матице српске за 2025. годину, најстарије књижевно признање на српском културном простору које се додељује за најбољу књигу поезије. Лауреати су били г. Верољуб Вукашиновић за књигу ,,Жалац“, објављену под окриљем Српске књижевне задруге, као и г. Томислав Маринковић за збирку ,,Шта о нама мисле анђели“ у издању Архипелага.
