Erdogan “gospodar Bosfora i Dardanela”

Nakon sastanka turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana sa švedskim premijerom Ulfom Kristersonom, Kristerson je izjavio da je Erdogan dao saglasnost za pristupanje Švedske NATO-u.

Turski lider, je poznat po tome da voli da sklapa teške i komplikovane dogovore, i njegova nepredvidivost postala je njegov zaštitni znak, ali šta sada Erdogan namerava?

Nakon višemesečnog odlaganja kandidature Švedske za članstvo u NATO-u, tvrdeći da je Stokholm kriv za skrivanje kurdskih militanata, Erdogan se iznenada okreće ka potpuno nepovezanom pitanju, -dugogodišnjem nastojanju Turske da se pridruži Evropskoj uniji.

Obzirom, da je Erdogan dao zeleno svetlo, za članstvo Švedske u NATO-u, u bližoj budućnosti možemo očekivati pregovore o članstvu Turske u EU.

Turska je prvi put podnela zahtev za pridruživanje EU davne 1987. godine, ali je njeno skretanje ka autoritarizmu pod predsednikom Erdoganom dovelo do zaustavljanja procesa pridruživanja.
U novembru 2016, dok se predsednik Erdogan obračunavao sa protivnicima koje je optužio za umešanost u pokušaj državnog udara te godine, Evropski parlament je izglasao prekid pregovora.
Odnosi su se već pogoršali zbog migrantske krize iz 2015. godine, a članice EU optužuju Erdogana za diplomatsku ucenu.
Ali kao etablirana članica NATO-a (od 1952.), Turska ima ogromnu moć, sve članice NATO-a moraju da se slože pre nego što budu primljene nove članice.

Većina diplomata veruje da turski lider koristi svoju moć da izvuče ustupke od alijanse, verovatno uključujući prodaju aviona F-16 od strane SAD.
Još jedna članica NATO-a i dugogodišnji rival Turske, Grčka, želi uveravanja da Ankara neće koristiti avione koje isporučuju Amerikanci da naruši njen suverenitet.

Erdogan je takođe igrao jedinstvenu ulogu lidera NATO-a sa uticajem u Moskvi od potpune invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022.

Pomogao je u posredovanju u prošlogodišnjoj Inicijativi za zrno Crnog mora, koja omogućava Ukrajini da izvozi poljoprivredne proizvode iz svojih luka.
Turska je pomogla da se sporazum održi, uprkos čestim pretnjama Rusije da će se povući.

Nakon toga, Turska je takođe naljutila Kremlj isporukom borbenih dronova Ukrajini.
Ruski zvaničnici su takođe bili besni tokom vikenda kada je Turska, iznenađujućim potezom, dozvolila petorici bivših komandanata ukrajinskog garnizona u Mariupolju da odlete nazad u Kijev na kraju posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Prema uslovima prošlogodišnje razmene zarobljenika, Rusija je očekivala da će muškarci ostati u Turskoj do kraja rata.

Zaista je teško proceniti šta tačno znači Erdoganovo ponašanje i njegovi stavovi pre samita. Tokom njegove dve decenije na vlasti, njegovi saveznici i suparnici podjednako su očekivali neuobičajen pristup.

Ostaje nam da sačekamo samit NATO-a, i vidimo ishod Erdoganovih pregovora.

Adis Dazdarevic, bezbednosni analiticar.