Piše: Timea Kukla
Dečija pornografija je izraz koji se često koristi u medijima, zakonima i svakodnevnom govoru. On je ne samo pogrešan, nego i opasan jer ne oslikava stvarnost onoga što zaista predstavlja.
Kada govorimo o detetu koje je seksualno zlostavljano i snimljeno tokom tog čina, ne možemo to nazivati „pornografijom“. Taj izraz se uobičajeno koristi za sadržaje koje odrasli svesno i dobrovoljno stvaraju u zamenu za novac. To je i onaj sadržaj koji odrasli konzmiraju u svrhu zabave i zadovoljavanje svojih seksualnih potreba. Dete ne može dati pristanak da učestvuje u snimanju i distribuiranju ovakvog sadržaja. Ni zakonski, ni psihološki.
Zato je važno da prepoznamo razliku. Snimci koji prikazuju decu u seksualno eksplicitnim kontekstima nisu nikakva posebna kategorija sadržaja i nisu pornografija, to su dokazi zločina.
Korišćenjem izraza „dečija pornografija“, umanjuje se ozbiljnost situacije i gubi se ono ključno, činjenica da je u pitanju nasilje. Da je dete bilo prisiljeno, izmanipulisano, ucenjeno ili obmanuto.
Umesto ovog izraza, u svetu se već dugi niz godina koristi termin CSAM, Child Sexual Abuse Material ili na srpskom: materijal koji prikazuje seksualno zlostavljanje dece. To je dugačak, opisni naziv, ali je ujedno i način da budemo precizni, da pokažemo razumevanje i da stanemo na stranu dece i zločin nazovemo pravim imenom.
U nekim slučajevima, nisu predatori ti koji su snimili sadržaj zlostavljanja, već su kreatori ovog materijala deca. Ni tada ne bi trebalo da taj materijal nazivamo „pornografijom”. Iako su deca sama snimila nage fotografije, to ne znači da su svesna posledica koje deljenje i kreiranje takvog sadržaja nosi. Ona ne mogu da snose odgovornost. Naprotiv, i tada se radi o zlostavljanju jer su do toga dovedena pritiskom, manipulacijom ili zabludom. Odrasli su ti koji imaju zadatak da razumeju kontekst, da reaguju, da ih edukuju i da ih zaštite.
Promena termina nije sitnica. Način na koji govorimo o stvarima i pojavama oblikuje način na koji ih doživljavamo. Kada se zločin predstavi u ruhu termina koji se koristi u industriji zabave za odrasle, kao „pornografija”, postoji rizik da ga nećemo prepoznati kao ono što jeste: zločin, i da ćemo na njega ostati nemi.
Zato je krajnje vreme da promenimo način na koji govorimo o seksualnom zlostavljanju dece, u svakoj sferi društva, bilo pravno, bilo u svrhu edukacije ili kroz medije.
