Piše: Timea Kukla
CSAM je nepoznata, retko korišćena skraćenica u srpskom jeziku. Ona je akronim engleskih reči Child Sexual Abuse Material, odnosno na sprskom materijal koji predstavlja seksualno zlostavljanje dece.
U savremenom digitalnom svetu, internet je postao mesto gde deca uče, istražuju, druže se i odrastaju. Nažalost, to je i prostor u kojem se mogu desiti ozbiljne povrede njihovih prava i bezbednosti. Jedna od najozbiljnijih pretnji jeste postojanje i širenje sadržaja koji prikazuje seksualno zlostavljanje dece.
Zašto je važno da koristimo ovaj termin? Zato što naziv koji se ranije koristio, „dečja pornografija“, ne samo da je pogrešan, već i opasan.
Pornografija podrazumeva pristanak, a pristanak može da daje samo odrasla, punoletna osoba. Dete ne može pristati na seksualni čin, ni pravno, ni etički. Korišćenjem izraza koji podseća na legalne sadržaje za odrasle, umanjuje se težina onoga što je u suštini dokumentovan zločin nad detetom. CSAM nije „vrsta sadržaja“, to je dokaz o zlostavljanju.
CSAM obuhvata sve fotografije, snimke ili bilo koje drudge digitalne zapise koji prikazuju dete u seksualno eksplicitnim situacijama, bilo da je reč o direktnom zlostavljanju, manipulaciji, ucenama (poznatim i kao sextortion), ili čak o sadržajima koje dete samo kreira pod pritiskom ili zabludom. Sve češće se pojavljuje i tzv. veštački generisan CSAM, koji prikazuje fotografije i video-snimke koje su napravili alati veštačke inteligencije, ali koji prikazuju decu u kontekstu seksualnog zlostavljanja. Čak i kada na tim snimcima nije stvarno dete, šteta je stvarna. Takav sadržaj podstiče potražnju, normalizuje nasilje i dodatno ugrožava stvarnu decu čije fotografije se mogu koristiti za treniranje modela veštačke inteligencije.
Donošenje novog zakona, koji će pravilno regulisati ovu oblast zlostavljanja dece je neophodno, ali zakon nije dovoljan.
Neophodno je da svi mi, roditelji, nastavnici, stručnjaci, razumemo o čemu se zapravo radi, kako bismo na vreme reagovali i zaštitili decu. Svaka takva fotografija predstavlja trenutak zlostavljanja koji se ne završava kada kamera stane. Taj materijal može ostati na internetu godinama, a dete koje je prikazano biva ponovo povređeno svaki put kada neko klikne „play“, „share“ ili „download“.
Nažalost, dešava se da se krivica pogrešno prebacuje upravo na dete, naročito u slučajevima kada je dete samo poslalo eksplicitnu fotografiju. Umesto pitanja: „Zašto je to dete uradilo?“, trebalo bi da se pitamo: „Ko ga je naveo na to?“ i „Ko je tu fotografiju nastavio da širi dalje?“
Deca nisu kriva. Odrasli su odgovorni.
Uloga nas odraslih jeste da razumemo opasnosti, budemo informisani i pružimo deci bezbedno okruženje, ne samo oflajn, nego i onlajn. Ako primetite nagle promene u ponašanju, povlačenje, anksioznost, iznenadnu odbojnost prema tehnologiji ili njenu preteranu i opsesivnu upotrebu, to može biti znak da se nešto dešava u životu deteta.
U slučaju sumnje na zlostavljanje, odmah kontaktirajte policiju ili prijavite sve dokaze o potencijalnom zlostavljanju anonimno putem sajta www.netpatrola.rs. Za besplatnu psihološku ili pravnu podršku, možete se obratiti Centru za nestalu i zlostavljanu decu putem mejla [email protected].
Razumevanje termina CSAM je prvi korak. Sledeći korak je da to znanje prenesemo dalje, bez straha, bez stigme i bez ćutanja. Jer nijedno dete ne bi smelo da odrasta u digitalnom prostoru u kojem zločin nad njim može biti počinjen ili preuzet samo jednim klikom.
