Piše: Timea Kukla
Sextortion je složenica od engleskih reči „sex“ (seks) i „extortion“ (ucena) i u bukvalnom prevodu znači seksualna ucena. Ovaj pojam označava relativno novi i sve popularniji oblik digitalnog nasilja u kojem zlostavljač zahteva seksualni sadržaj, novac ili druge usluge od deteta, preteći da će kompromitujuće fotografije ili snimke žrtve, koje je do sad prikupio objaviti ako ne pristane. Nažalost, najčešće žrtve su upravo deca i tinejdžeri.
Sextortion: Zašto baš deca?
Deca i mladi su znatiželjni, otvoreni, često naivni i željni pažnje i priznanja, i to je ono što predatori koriste. Početak sextortion-a često deluje bezazleno: dete misli da se dopisuje sa vršnjakom ili simpatijom. Kroz komplimente i pažnju, dete stiče poverenje. Kada predator stekne dovoljno poverenja, traži nage fotografije i snimke, ima spreman jedan koji će poslati u svoje ime da pokaže detetu da može da mu veruje i tu počinje ucena.
U većini slučajeva, dete ne zna kome da se obrati. Plaši se osude i kazne, jer već unapred zna da je uradilo nešto nesmotreno. Mnogi roditelji nam na edukacijama kažu da su sigurni da „njihovo dete to nikada ne bi uradilo“ ili da je to problem „lošeg vaspitanja, nedostatka kazne ili viška slobodnog vremena“. Istina je da deca širom sveta upadaju u ovu zamku upravo zato što veruju ljudima koji ih ucenjuju, deca nemaju razvijenu veštinu kritičkog mišljenja i nisu sposobna da prepoznaju prevaru. Sextortion je zloupotreba poverenja.
Opasnost sextortion-a ne leži samo u tome što se intimni sadržaj deteta širi internetom, bez ikakve kontrole nad njim. Najopasnije posledice su strah, stid, izolacija i gubitak samopouzdanja kod dece. Dete može da se povuče, da postane anksiozno, depresivno i da krene da se samopovređuje. Nažalost, zabeleženi su slučajevi u svetu gde je seksualna ucena dece dovela i do samoubistva.
Roditelji nas često pitaju: „Kako da znam da li je moje dete u opasnosti?“
Znajte da nema sigurnog, tajnog recepta i liste znakova, jer je svako dete drugačije. Ipak, ako dete iznenada postane tajanstveno, krene da briše poruke, krije telefon, menja raspoloženje kad dobije poruku, možda je vreme za razgovor. Najvažnije je stvoriti osnos poverenja gde dete zna da sa vama može da razgovara bez straha da će biti kažnjeno.
Ako vam se dete poveri da ga neko ucenjuje, ne krivite ga. Roditelji kada saznaju da je došlo do zlostavljanja, u šoku reaguju sa pitanjima: „Zašto si to slao/la? Kako si mogao/la? Gde ti je pamet bila?“ Takva pitanja samo povećavaju strah. Umesto toga, smirite dete i jasno recite: „Nisi ti kriv/a. Kriv je onaj ko te ucenjuje“. Uzmite detetov uređaj i zajedno prikupite sve dokaze koje možete, snimite ekrane, ne brišite poruke, ne nastavljajte pregovaranje sa zlostavljačem i odmah obavestite policiju.
Kako da sprečite sextortion?
Otvoreno razgovarajte sa decom o privatnosti na internetu. Naučite ih da nikad ne šalju intimne slike i video, bez obzira koliko ih osoba sa druge strane u to ubeđuje. Objasnite im da sve što se pošalje preko interneta može završiti kod nepoznatih ljudi i da oni gube svaku kontrolu nad poslatim sadržajem. Pokažite detetu da imate razumevanja, da ste otvoreni da probate nove aplikacije, da znate kako digitalni svet funkcioniše jer je uvek bolje da dete pita „Da li smem?“ nego da krije da to nešto već radi.
Sextortion je ozbiljna opasnost koja se ne događa nekom drugom, negde daleko i koja će magično da preskače vaše dete. Ovaj vid iznude je i te kako prisutan i košta nas mladih života ako ih ne edukujemo na vreme. Ako otvorimo oči i uši, možemo sve da sprečimo. Zbog toga pričajte sa decom i budite osoba na koju dete može da se osloni.
