РЕКЕ ЉУДИ ИСПРЕД ОШ” РИБНИКАР”: Породица, ђаци, грађани на помену страдалима у масакру
ВЕЋ више од два сата, непрегледна колона родитеља и родбине, пријатеља, ђака, бројних грађана који су дошли да одају почаст страдалима у београдској ОШ “Рибникар” тихо, са сузама, без и једне речи, долазе, спуштају цвеће, пале свеће за трагично страдалу децу и радника обезбеђења, које је пре две године, усмртио ученик, малолетни Коста К.
Туга, невиђени бол, поглед у земљу…
Данас је тачно две године откако је, како је утврђено истрагом, малолетни Коста K.посејао смрт у својој Основној школи “Владислав Рибникар” у Београду.
Масакр 3. маја 2023. године нису преживели чувар Драган Влаховић и ученици Ана Божовић, Бојана Асовић, Софија Негић, Адриана Дукић, Ангелина Аћимовић, Андрија Чикић, Мара Анђелковић, Катарина Мартиновић и Ема Кобиљски.
И ДАЉЕ НЕМА ОДГОВОРА ЗАШТО СУ УБИЈЕНИ: Две године од масакра у Рибикару
ПУНЕ две године су прошле откако је, како је утврђено истрагом, малолетни Коста К. сејао смрт у својој Основној школи “Владислав Рибникар” у Београду. Његов масакр тог 3. маја 2023. године нису преживели чувар Драган Влаховић и ученици Ана Божовић, Бојана Асовић, Софија Негић, Адриана Дукић, Ангелина Аћимовић, Андрија Чикић, Мара Анђелковић, Катарина Мартиновић и Ема Кобиљски. Време пролази, а и даље нема одговора зашто је то учинио.
Зашто је постао најмлађи масовни убица на свету? Зашто је својим вршњацима одузео планове, жеље, снове, животе? Зашто је њих одузео свима? Време пролази, а бол се не смањује. Она и даље разара Влаховиће, Божовиће, Асовиће, Негиће, Дукиће, Аћимовиће, Чикиће, Анђелковиће, Мартиновиће и Кобиљске, бабе, деде, стричеве, тетке, кумове… Сви они се боре са испаљеним Костиним пројектилима, који су их погодили у душу. Одузели најдрагоценије, најрођеније, највредније.
Пет парница
У ПРОТЕКЛОМ периоду првостепено је окончан и један од пет парничних поступака који су покренути пред Вишим судом у Београду. У највећој парници, где је Кецмановиће за надокнаду нематеријалне штете услед претрпљеног бола и страха тужило 27 чланова породица убијених, суд је одлучио да морају да им плате укупно 2,25 милиона евра. Пре неколико дана завршен је и поступак по тужби наставнице Стевановић и ту се чека првостепена одлука.
Породице жртава чекају коначне одлуке суда
Првостепена пресуда којом су родитељи Косте К., који је починио масакр, осуђени на 14, односно три године затвора, прослеђена је апелацији, а још нису донете одлуке у пет парничних поступака
(Фото / Н. Марјановић)
Двогодишњицу злочина у ОШ „Владислав Рибникар”, породице деветоро убијене деце и омиљеног им припадника школског обезбеђења, осим у болу који никада неће бити мањи од оног који су осетили 3. маја 2023. године када су сазнали да им је тринаестогодишњи дечак побио најмилије, дочекаће и са новом зебњом. Дочекаће је чекајући да Апелациони суд, као другостепени, закаже седницу и расправља да ли је поступак који је београдски Виши суд водио против Владимира и Миљане Кецмановић, родитеља дечака који је починио масакр, и Немање Маринковића, инструктора стрељаштва, у потпуности вођен у складу са одредбама закона, али и да ли су казне које су им изречене правилно одмерене.
У масовном убиству које је починио тринаестогодишњи дечак убијени су ученици Мара Анђелковић, Бојана Асовић, Ангелина Аћимовић, Ана Божовић, Адриана Дукић, Ема Кобиљски, Катарина Мартиновић, Софија Негић, Андрија Чикић и чувар школе Драган Влаховић.
Судско веће првостепеног суда са председником судијом Зораном Божовићем огласило је Владимира Кецмановића кривим за кривична дела занемаривања и злостављања малолетног лица и тешко дело против опште сигурности и осудило га на јединствену казну од 14 година затвора. Миљани Кецмановић изречена је казна затвора од три године након што је оглашена кривом за занемаривање и злостављање детета, а ослобођена одговорности за недозвољено држање и ношење оружја.
Најблажа казна, 15 месеци затвора, изречена је Немањи Маринковићу због давања лажног исказа, односно зато што није говорио истину када је током истраге тврдио да дечак који је починио масовно убиство није долазио у стрељану и вежбао гађање.
Списи предмета, међу којима је и првостепена пресуда, написана на две стотине страница, према речима адвоката Зоре Добричанин Никодиновић, једног од пуномоћника оштећених, прослеђена је апелацији.
– Предмет је стигао у Апелациони суд, одређено је судско веће које ће разматрати жалбе коју су на пресуду поднели заступник јавне тужбе и браниоци окривљених, као и судија известилац. Чека се заказивање седнице. Када би она могла да буде одржана, не бих могла да прогнозирам, али претпостављам да би то могло да буде у наредна два месеца. Предмет је, треба напоменути, изузетно обиман, па ме не би зачудило да се седница закаже и мало касније. С друге стране, с обзиром на то да је у питању притворски предмет, мислим да ће апелациони суд поступати са посебном хитношћу – каже Зора Добричанин Никодиновић за „Политику”.
Пред другостепеним судом су три законске могућности: да првостепену пресуду потврди, преиначи је или укине и наложи да се суђење понови. Када је реч о преиначавању пресуде, апелација има могућност да потврди, преиначи и укине само један њен део. Такође, наводи Зора Добричанин Никодиновић, постоји могућност да другостепени суд, ако сматра да неке чињенице из предмета треба додатно да се разјасне, отвори претрес и донесе одлуку.
– У име породица оштећених могу да кажем да су њима сва досадашња суђења, посебно зато што нису вођена за кривично дело убиства, веома тешко пала. Укидање пресуде и ново суђење би им било мучно и значило би поновни пролазак кроз читав случај. У сваком случају, суд ће донети одлуку какву сматра да треба. С обзиром на то да је злочин починило тринаестогодишње дете, које је због ове чињенице испод зоне кривичне одговорности, значи да извршилац убистава деце и припадника школског обезбеђења никада неће бити процесуиран. Утврђивање одговорности његових родитеља и осуђујућа казна јесте одређена сатисфакција за породице настрадалих, али никако потпуна. Дечак убица чека дан када ће да буде пуштен из здравствене установе у којој се налази, а и његова породица све чини да се то догоди, а деца и Драган Влаховић се никада из гроба неће вратити. То је оно што чланове породица настрадалих чини незадовољнима – говори наша саговорница.
Упоредо са одлуком о исходу кривичног, чланови породица убијене и двоје рањене деце, као и Јелена Стевановић, наставница историје која је тешко повређена тог 3. маја пре две године, чекају исход четири парнична поступка. И ови, као и кривични, воде се пред Вишим судом у Београду, а покренути су по тужбама за накнаду нематеријалне штете по различитим основама. Док су чланови породица настрадале деце као основ за њихово подношење навели смрт блиског лица, повређена наставница и деца су их поднели због претрпљеног физичког бола, страха, умањења животне активности и наружености.
Пред Вишим судом, вођен је пети парнични поступку, и то по тужби коју је 27 чланова породица оштећених поднело против дечака који је починио масакр, његових родитеља и ОШ „Владислав Рибникар”. Првостепеном одлуком, суд је обавезао тужене да подносиоцима тужбе солидарно исплате укупно 344.100.000 динара. С обзиром на то да на ову пресуду постоји право жалбе, коначну реч и о њој ће дати Апелациони суд.
Одлука првостепеног суда чека се у поступцима који се воде по приватним тужбама чланова породице убијене Адриане Ђукић, малолетних А. Б. и Ј. Д., као и наставнице историје. Напоменимо, поступак који је вођен по тужби рањене наставнице окончан је пре десетак дана сведочењем Владимира Кецмановића, а одлука суда у овом предмету ће странкама у поступку бити достављена писаним путем.
Напоменимо, нису сви оштећени тужбе поднели против истих тужених и по истим основама. У поступку који се води по тужби породице убијене Адриане Дукић тужени су дечак, његови родитељи, школа и држава, у два су тужбе поднете против родитељи дечака, док је један дечак тужбу поднео и против дечака који је извршио убиства и његових родитеља.
Како се свим поднетим тужбеним захтевима од тужених тражи накнада нематеријалне штете, једно од питања које се са правом може поставити јесте и како ће им, уколико и остали тужбени захтеви буду усвојени, бити исплаћен досуђени новац.
– Виши суд је раније донео решење којим се ставља забрана родитељима дечака да располажу имовином, али званична процена њене вредности није рађена. У случају да суд уважи тужбене захтеве, по правноснажности пресуде средства ће се наплаћивати са рачуна родитеља, а уколико на њима не буде довољно новца, штета ће бити наплаћивана принудним путем. То значи да ће предмет бити прослеђен јавном извршитељу, као што је то случај и у другим предметима. Уколико не буду имали новца да плате трошкове, плениће им се имовина – објашњавају у Вишем суду.
