КРОЗ СИБИР И ПУСТИЊУ ЗА БОЛЕСНУ ДЕЦУ
Врањанац Марко Николић најавио нови спортско – хуманитарни подвиг уз подршку државе СРПСКИ спортиста и хуманиста Марко Николић (38), готово даноноћно ради на више локација како би људима који нису доброг материјалног стања обезбедио боље услове за живот. Ипак, оно што ексклузивно најављује је велики подвиг који ће финансијски и логистички подржати и држава. Поставио је испред себе циљ да трчи Сибиром 500 километара, затим пустињом још 500 и 60 километара вуче аутомобил и све то да би помогао лечење троје деце из наше земље. – У овај до сада најзахтевнији подвиг улазим на јесен, мада су физичке, психичке и логистичке припреме почеле. План је да у Сибиру где су екстремно ниске температуре трчим, затим у пустињи и на крају у завршници у нашој земљи вучем аутомобил – каже Марко Николић и додаје да ово није подухват који изискује снагу, већ срце. Каже да је држава препознала његов досадашњи рад и залагање и да ће подржати овај догађај који ће промовисати и нашу земљу и њен хумани народ. Додаје и да ће сваки пређени километар бити симбол наде и љубави. – Наша држава се показала системским решењима бригу о деци, а овим показује да у хуманости нема подела. Поред многобројних мера које су предузете како би се обезбедили лекови и скупе терапије за лечење деце, од државног врха добио сам апсолутну подршку, на чему смо им сви из наше Фондације захвални – каже Николић, иначе наш подвижник, добитник сребрне плакете за најплеменитији подвиг године, вишедеценијске акције “Вечерњих новости”. Фото: Приватна архива Он истиче да жели да цео свет зна да је Србија земља добрих људи која уједињена брине о појединцу. Ниједно дете не сме бити само у борби, као што ниједна сума којом неко жели да подржи акцију, чији ће сваки пређени километар бити приказан и дељен друштвеним мрежама, није мала. Очекује се отварање наменског СМС броја и та једна порука је свакако нешто што свако од нас себи може да приушти, а помогне другима. – Кроз све ове године, сваки мој хуманитарни подухват био је путовање ка светлу, путовање које је имало само један циљ, да помогне онима којима је најпотребније. Ово што радим, све што пролазим, није због мене. Свака кап зноја, свака мука, сваки тренутак патње, све то дајем за нашу болесну децу. Ово је мој начин да им пружим наду, да им дам шансу за боље сутра. Све што радим, радим за њих, за њихову борбу, за њихов осмех. Заједно можемо направити разлику, можемо им дати шансу да сањају и да се боре. Хвала свима који су уз мене у овој борби – каже Николић. Имена деце којима ће овај подвиг бити посвећен биће објављена непосредно пре почетка акције. Досад прикупио 200.000 евра У ДОСАДАШЊИМ акцијама овај млади хуманитарац сакупио је преко 200.000 евра за лечење деце и одраслих. У овом тренутку његова фондација гради пет нових кућа угроженим породицама, а обезбеђени су бољи услови за живот двадесетак породица за мање од седам месеци. У Уганди је изградио неколико бунара са пијаћом водом и нахранио више од 400 деце. – Не трчим и не борим се да бих се доказивао већ да бих мотивисао и инспирисао свој народ да покаже оно што у сржи јесте, добар и хуман. Ова акција посвећена је и свим добрим људима које сам упознао бавећи се хуманитарним радим – истиче Николић. Ипак, оно што је “заштитни знак” његовог хуманитарног рада су подухвати у којима себи поставља изазове и којима позива људе да га подрже тако што ће уплаћивати новац. – Претрчао сам пустињу Марока од 1.420 километара и сакупио 80.000 евра за лечење Максима из Ниша, потом 1.000 километара од Ниша до Атине и сакупио 80.000 евра за болесну Теодору из Алексинца. Кајаком, бициклом и трчећи за само 36 дана прешао сам 2.450 километара и сакупио 20.000 евра за лечење деце оболеле од рака. Освојио сам и највећи врх на свету са ранцем тешким 23 килограма и сакупио 20.000 евра за лечење три моје суграђанке. Донирао сам 15.000 евра за лечење Младена Митића из Врања – каже један од неуморних подвижника “Новости”.
ХУМАНИТАРАЦ Марко Николић покренуо је акцију да се помогне сестрама Драгани (11), Невени (14) и Милици Милаковић (25), из Марадика, како би добиле кућу.
Драгани (11), Невени (14) и Милици Милаковић (25), из места Марадик, у сремској општини Инђија, мама је умрла пре две године, а тата пре месец дана.
Иако најстарија, Милица, ради по цео дан како би сестрицама обезбедиле најосновније, ове три добре девојчице живе у тешким условима – у распуклој кући са кровом који прокишњава и купатилом које је неусловно!
– Нама су мама и тата преминуили. Мама пре две године, а тата пре месец дан. Ја сам најстарија и ја бринам о њима.
Наша сестра Невена је оперисана и тренутно се налази у болници. Највише бих волела да имамо купатило и да имамо своје собе – испричала је Милица у снимку који је објавио хуманитарац Марко Николић из Врања.
Он је посетио ову породицу и остао потресен условима у којима живе, али и њиховом борбом.
– Живе у много тешким условима. Купатило је неусловмо. Имају само једну собу, ту је мали шпорет, један фрижидер…
Ормари су поломљени, па немају где да ставе ствраи. Кућа се распада, почела је да пуца, по сред куће су пукотине, а на поду рупе. Види се да је нешто крпљено, али кров и даље прокишњава. Немају ни септичку јаму – испричао је Марко.
Иако је ове девојчице живот тако младе ломио, оне се боре да живе нормално. Драгана и Невена иду у школу, а Милица ради у инђијској фабрици.
Мајка им је умрла пре две године од срчане инсуфицијенције, а пре два месеца, изненада, и отац. Нашла га је у кући Невена. Његова смрт је била шок за све.
Тешке животне околности највише су утицале на малу Драгану, која се често само повуче у себе и сатима ћути. Таква је и у школи…
– Оне су толико дивне. Све три. Милица је јако вредна. Уместо да излази, да се забавља, да има дечка, она је потпуно преузела бригу о сестрама. Она им је и отац и мајка. И Невена, која је тренутно у болницу јер је оперисала урођени деформитет стопала и Драгана су добре ученице, а све три су јако скромне. Питао сам их шта би волеле да имају – да ли је то бицикл или нешто друго. Рекле су ми да им је највећа жеља да имају собе и купатило, не желе више ништа. Оне сањају скромне снове! – прича Марко.
“НАЦИОНАЛНИ савет Рома најоштрије осуђује сваки облик насиља и изражава дубоку забринутост поводом недавног инцидента у Новом Саду, када је дошло до физичког сукоба између групе студената и припадника ромске заједнице. Према доступним информацијама, овом немилом догађају претходило је вређање и малтретирање једног ромског дечака од стране студената који су били у алкохолисаном стању”, наводе из Националног савета Рома у саопштењу објављеном на њиховој званичној страници на мрежи Фејсбук.
Њиховор саопштење преносимо у целости:
“Посебно осуђујемо изјаве народне посланице Маринике Тепић да је неко “са још неколико Рома некога претукао”. Овим се, потпуно неодговорно и опасно, Роми дискриминишу и таргетирају као заједница која је агресивна и склона насиљу што је потпуно нетачно. Ово представља вид говора мржње и не осликава природу Рома и читаве ромске заједнице. Свако ко је учинио било какво насиље мора да одговара, без обзира на националну припадност. Исто тако, сама национална припадност не може бити основ како би се неко унапред оптужио и таргетирао за насиље, само због боје коже.
ДЕЧАК Е.Г. (12) испричао је како су га напали студенти блокадери DIF у Новом Саду након чега је дошло до туче.
“Отишао сам код једног лика, и питао сам га јел може песма. Он ми је рекао може а његов другар је претио мени и почео да ме јури и и моја још два другара смо почели да бежимо. Сакрили смо се па су нас они пратили,и тај другар је свашта причао. Један је имао тетоваже на две руке, један дебели и један у црној јакни”, рекао је дечак ког су напали пијани студенти блокадери.
Студенти су лагали у изјавама за медије тврдећи да су синоћ у Новом Саду нападнути само зато што су студенти, а те тврдње демантоване су званичном полицијском белешком, у којој се види да су признали да су се сукобили са групом младића ромске националности после свађе.
