U Palati Srbija, 10. oktobra 2025. godine, obeleženo je deset godina postojanja Konferencije Centra za nestalu i zlostavljanu decu – Bezbednost i odgovornost, čitava decenija upornosti, inovacija i predanosti borbi za bezbednije detinjstvo dece u Srbiji.
Inovacije koje pomeraju granice
Ovogodišnja konferencija počela je neuobičajeno. Program je na samom početku moderirao AI voditelj. Publika je bila podeljena između fascinacije i radoznalosti, a interaktivno glasanje o tome ko je bolji moderator, čovek ili veštačka inteligencija, unelo je duh savremene ere u kojoj se granice između ljudskog i digitalnog svakim danom brišu. Ovaj potez Centra pokazao je spremnost da se ide u korak s vremenom i da se istražuju nove mogućnosti komunikacije, edukacije i prevencije.
Svečano otvaranje jubilarne Konferencije Bezbednost i odgovornost
Konferenciju je otvorio Igor Jurić, osnivač i predsednik Centra za nestalu i zlostavljanu decu, koji je podsetio na najvažnije momente iz prethodne decenije i ljude koji su doprineli da organizacija izraste iz male inicijative u svetski prepoznatu organizaciju.
Usledila su obraćanja zvaničnika. Mihajlo Jovanović, direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, govorio je o važnosti digitalne transformacije u službi bezbednosti dece. Njena ekselencija Kristin Melsom, ambasadorka Kraljevine Norveške u Srbiji, naglasila je značaj regionalne saradnje i podrške. Na kraju uvodnog dela obratio se i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, istakavši da država mora da prepozna i odgovorno reaguje na nove digitalne pretnje koje ugrožavaju decu, i naglasio da će podrška Centru ostati snažna i u godinama koje dolaze.
Kada tehnologija postane oružje
Prva sesija konferencije, pod nazivom „Mračna strana tehnologije: Kako veštačka inteligencija osnažuje zlostavljače“, otvorila je pitanje kako AI modeli mogu doprineti stvaranju štetnog sadržaja i zloupotrebi dece.
Nikola Čučilović, zamenik načelnika Uprave za tehniku Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, govorio je o mehanizmima delovanja predatora na internetu, psihologiji manipulisanja i poverenju koje deca prebrzo poklanjaju nepoznatima. Prikazane su autentične prepiske koje su publici omogućile da izbliza razume brutalnu realnost digitalnog zlostavljanja.
Zatim je govorio Anton Toni Klančnik iz Europola iz Holandije, stručnjak sa više od dvadeset godina iskustva u borbi protiv seksualne eksploatacije dece, koji je osvetlio evropske trendove i nove oblike kriminala koji se razvijaju zahvaljujući tehnologiji.
Sesiju je zatvorio Olivije Zimonja, načelnik Odeljenja za visokotehnološki kriminal Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske, koji je govorio o zloupotrebi veštačke inteligencije u svrhe seksualne eksploatacije dece i upozorio da zakoni moraju pratiti brzinu tehnoloških promena.
Regionalni pristup i digitalna solidarnost
Drugi deo konferencije bio je posvećen temi „Regionalni pristup zaštiti dece u digitalnom prostoru kroz jače zakonodavstvo i institucionalni odgovor“. Na panelu koji se bavio ovom temom su učestvovali:
- Aleksandar Karov, Centar za nestalu i zlostavljanu decu iz Srbije
- Altin Hazizaj, Centar za prava deteta iz Albanije
- Damjan Nikolovski, Prva dečja ambasada na svetu MEGJASHI iz Severne Makedonije
- Moderator: Mieke Schurman iz organizacije Eurochild iz Belgije
Svako od učesnika osvetlio je drugačiji ugao zajedničke borbe, od pravnih okvira do koordinacije institucija i podrške deci kroz saradnju. Panel je pokazao da nijedna država ne može sama da se izbori sa globalnim pretnjama, već da zajednički nastup regiona predstavlja jedini održiv odgovor na rizike koje digitalni svet nosi.
Video igre kao alat bezbednosti
Publiku je zatim oduševila prezentacija prof. dr Gregoria Lópeza Lópeza sa Univerziteta Pontificia Comillas iz Španije i Constânce Brito iz Pravosudne policije iz Portugala, koji su predstavili inovativan projekat, video igru koja pomaže deci da nauče kako da budu bezbedna na internetu.
Igrica, nastala kao rezultat projekata RAYUELA i Missão Cibersegura, pokazala je izuzetne rezultate: stopa digitalnog nasilja među decom značajno se smanjila. Publika je saznala kako su autori došli na ideju, kako igra funkcioniše i zašto je zabava jedan od najmoćnijih alata edukacije.
Tehnologija kao saveznik
Zatim se publici obratila Jelena Bratić iz Microsofta, koja je podelila kako jedna od najvećih tehnoloških kompanija na svetu pristupa bezbednosti dece na internetu. Govoreći o alatima koji pomažu roditeljima, školama i institucijama, istakla je da je tehnologija moćan saveznik ako se koristi odgovorno i uz jasna pravila zaštite privatnosti.
Amigo, digitalni prijatelj dece i nastavnika
Nakon nje, Igor Jurić je predstavio AMIGO, digitalnog prijatelja koji pomaže deci da rastu sigurno i odgovorno u onlajn svetu. Amigo je edukativni alat namenjen nastavnicima, koji kroz kvizove, filmove i interaktivne diskusije uči decu kako da budu bezbedna, empatična i svesna digitalnog prostora. Platforma je razvijena uz podršku kompanije AIGO iz Srbije, kao jedan od koraka ka stvaranju generacije koja razume tehnologiju i zna da se u njoj zaštiti.
Alati za zaštitu dece, Take It Down
O bezbednosti dece govorila je i Anastasija Tomić iz Centra za sigurniji internet iz Srbije, koja je predstavila alat Take It Down, inovativno rešenje koje pomaže mladima da uklone intimne fotografije koje su podeljene bez njihovog pristanka. Kroz njeno izlaganje publika je saznala koliko je važna edukacija o rizicima deljenja sadržaja i koje korake mladi mogu preduzeti ako se nađu u opasnoj situaciji.
Budućnost veštačke inteligencije
Završni deo konferencije bio je posvećen temi „Da li su alati veštačke inteligencije učitelji naše dece ili pretnje“, gde se govorilo o budućnosti AI u obrazovanju, razvoju i mentalnom zdravlju.
U panelu su učestvovali:
- Maja Radoman Cvetićanin, direktorka Osnovne škole „Vožd Karađorđe“ iz Aleksinca
- Predrag Momčilović, predsednik Upravnog odbora Asocijacije centara za socijalni rad iz Srbije
- Aleksandra Petrovski, Fondacija „Dva 37“ iz Beograda
- Tatjana Macura, ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost, prevenciju nasilja nad ženama i ekonomsko i političko osnaživanje žena
Maja Radoman Cvetićanin istakla je da tehnologija može da olakša život i unapredi obrazovanje, ali da etika, moral i čast moraju ostati temelj svakog digitalnog napretka. Aleksandra Petrovski upozorila je na psihološki rizik preteranog „očevečavanja“ AI sistema, jer deca često razvijaju emotivnu vezu sa virtuelnim entitetima, što može imati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje. Predrag Momčilović govorio je o uticaju veštačke inteligencije na rad stručnjaka, naglašavajući da empatija i ljudskost ostaju nezamenjive osobine koje mašina nikada neće moći da reprodukuje. Tatjana Macura, ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost, prevenciju nasilja nad ženama i ekonomsko i političko osnaživanje žena istakla je da država intenzivno radi na unapređenju zakonodavstva, ali da brzina tehnološkog razvoja predstavlja izazov za svaku pravnu regulativu.
Zaključak
Konferencija je završena u atmosferi osmeha, zahvalnosti i zajedničkog osećaja da se pravi pomak dogodio. Kao i uvek, Centar će nastaviti da osluškuje profesionalce, prati trendove i prepoznaje izazove, kako bi sledeće godine ponovo otvorio dijalog o novim rešenjima i inovacijama koje čuvaju detinjstvo.
