Piše: prof. dr Aleksandar Jugović, redovni profesor Univerziteta u Beogradu i član Saveta Centra za nestalu i zlostavljanu decu
Šta je samoubistvo?
Samoubistvo (suicid) je samouništavajuće ponašanje koga prati dobrovoljnost, svest i namera da se uništi sopstveni život. Kao društveni fenomen, ono je autodestruktivni »napad« na vrednost ličnog života i posledica gubljenja ideala i statusa. Kao biopsihološki fenomen, samoubistvo je izraz teškoće održavanja vitalnog nagona za samoodržanjem. Samoubistvo je kompleksna pojava na koju utiču brojni i povezani psihološki, socijalni, biološki i kulturalni faktori. Prema samoubistvu postoje i različiti društveni odgovori koji su oblikovani mitskim, istorijskim, vrednosnim, kulturnim, religijskim i pravnim činiocima.
Zašto je samoubistvo „unutrašnja oluja na socijalnoj pozornici“?
Iza globalnih i lokalnih brojki o suicidu uvek stoji jedna lična priča i životna drama. Samoubistvo je usamljeničko i očajničko „rešenje“ za trpljenje koje osoba oseća kroz nepodnošljiv unutrašnji i spoljašnji pritisak. Ono je oblik komunikacije čoveka sa sobom i svojim okruženjem u trenucima teških životnih kriza. Atak i na sebe i na društvo koje čovek doživljava kao otuđenu stvarnost. Posmatrano kroz egzistencijalistički fokus, samoubistva otvaraju pitanja apsurda života, suočavanja čoveka sa smislom, unutrašnje (ne)moći i ljudske (i)racionalnosti.
Otac savremene suicidologije Edvin Šnajdmen je smatrao da u osnovi odluke čoveka da izvrši samoubistvo uvek stoji nepodnošljiva psihička bol. Po njemu, smisao samoubistva je traženje rešenja kroz prestanak svesnosti i postojanja. Međutim, samoubistvo je uvek praćeno jakim osećanjima beznadežnosti i bespomoćnosti. Ovde se stvara jedna „unutrašnja oluja“ koja osobu dovodi do ograničenog stanja uma po modelu sve ili ništa. Zato je samoubistvo akcija i beg od unutrašnjeg bola. Ovo je jako važno kada govorimo o prevenciji jer osobama koje su u riziku i koje drugima govore o nameri za samouništenjem, uvek moramo pristupati sa najvećom pažnjom.
Kakva je opšta rasprostranjenost samoubistava u svetu i Srbiji?
Prema podacima SZO više 720.000 ljudi godišnje izvrši samoubistvo što čini oko 1,5% globalnih smrtnih slučajeva u svetu. Svakih 40 sekundi u svetu se izvrši jedno samoubistvo! Od tog broja više od 50% su osobe koje imaju ispod 50 godina života. Samoubistva su peti uzročnik smrti kod adolescenata. Zemlje koje imaju najviše stope suicida (broj samoubistava na 100.000 stanovnika) su: Lesoto (72), Gvajana (40), Južna Koreja (28), Litvanija (26), Rusija (25), Južna Afrika (23), itd. Stope suicida u celom svetu su nekoliko puta veće kod muškaraca nego kod žena.
Stopa samoubistva u Srbiji je 11,4 za 2024. godinu, što je nešto manje od prosečne stope u Evropi koja iznosi 14. U Srbiji su 534 osobe izvršile samoubistvu u 2024. godini, pri čemu je stopa za muškarce 16,5 a žene 6,3. Region Vojvodine ima najveću stopu suicida gde se događa oko trećine svih samoubistava u Srbiji. Severnobački okrug ima veoma visoku stopu od 23,9 za 2024. godinu. Subotica je grad sa najviše samoubistava u Srbiji.
Koliko je raširen suicid u populaciji dece?
Precizne globalne podatke nemamo jer se vode različite uzrasne statistike. No, suicid je, prema SZO, treći vodeći uzrok smrti kod osoba starosti od 15-29 godina u svetu. Kod uzrasta od 15-19 godina suicid je značajan uzrok smrti, a posebno u nisko i srednje razvijenim zemljama.
Prema istraživanju objavljenom 2024. u World Journal of Pediatrics, u 2019. godini je8.327 dece starosti 10-14 godina umrlo zbog samoubistva širom sveta. Stopa smrtnosti zbog suicida kod dece od 10-14 godina u 2019. je na 1,30 smrti na 100.000 dece, posmatrano za oba pola. Prema polu, kod dečaka je bila nešto veća 1,51/100.000, a kod devojčica 1,07/100.000 u ovoj starosnoj grupi. U periodu 1990-2009. godina, kod dečaka od 10-14 godina vidljiv je blag pad u stopi suicida, dok je kod devojčica zabeležen manji porast. Globalna stopa suicida značajnije raste kod adolescenata u uzrastu od 15-19 godina.
Kada je u pitanju Srbija, u periodu od 2013. do kraja 2022. bilo je 16 slučajeva samoubistava kod dece mlađe od 15 godina (RZS). Studija o nasilnim smrtnim ishodima kod adolescenata u Srbiji od 15-19 godina pokazuje da je prosečna stopa suicida bila 3,65 na 100.000 ovog uzrasta (Central European Journal of Public Health, Lazarević i saradnici, 2021.). Prema istraživanju Centra za mlade (CEZAM) iz 2025. godine, 4,5% ispitanih adolescenata Srbiji izjavilo je da su bar jednom pokušali suicid tokom života, što predstavlja vema zabrinjavajući podatak.
U 2022. godini, u EU prosečna stopa smrti suicida kod mladih od 15-19 godina bila je nešto visa nego u Srbiji i iznosila je 4,4 smartnih slučajeva na 100.000 stanovnika te starosne grupe (Eurostat). Zemlje u Istočnoj Evropi imaju višestope suicida dece ovog uzrasta nego zemlje Zapadne ili Južne Evrope.
Koji su uzroci suicida kod dece?
Uzroci suicida kod dece suvišestruki i kompleksni.Pojedinačno po grupama faktora posmatrano to izgleda ovako.
Mentalne bolesti:
- Depresija (često neprepoznata ili nedijagnostikovana);
- Anksiozni poremećaji;
- Poremećaji ponašanja (npr. impulsivnost);
- Bipolarni poremećaj;
- Psihotični poremećaji;
- Poremećaji ishrane (npr. anoreksija).
Zlostavljanje i trauma:
- Fizičko, emocionalno ili seksualno zlostavljanje;
- Zanemarivanjeod roditelja/staratelja;
- Gubitak roditelja (razvod, smrt, napuštanje);
- Dete koje živi u širem nasilnom socijalnom okruženju;
- Trauma (npr. saobraćajna nesreća, rat, seksualno zlostavljanje).
Vršnjačko nasilje i izolacija:
- Vršnjačko nasilje (bullying);
- Cyberbullying preko društvenih mreža i interneta;
- Socijalna izolacija, osećaj neprihvaćenosti i usamljenosti;
- Nemogućnost da se „uklapanja“ u društvo.
Problemi u porodici:
- „Hladni“ ili preterano kritični roditelji;
- Prestrogo ili potpuno odsutno vaspitanje;
- Psihijatrijske bolesti u porodici, a naročito kod roditelja;
- Zloupotreba psihoaktivnih supstanci u porodici;
- „Ekonomski stres” i siromaštvo.
Zloupotreba psihoaktivnih supstanci
- Alkoholna pića, lekovi i droge – povećavaju impulsivnost i smanjuju samokontrolu.
Impulsivnost i niska tolerancija na stres:
- Mlađa deca i adolescenti imaju slabije razvijene mehanizme za nošenje sa emocionalnim stresom;
- Suicid može biti impulsivna reakcija na prekid prijateljstva ili ljubavne veze, loše ocene, osećanja sramote ili kazne od roditelja/nastavnika.
Uticaj medija i interneta:
- Izveštavanje o samoubistvima može dovesti do imitacija suicida (tzv. „Werther efekat“);
- TikTok, Instagram i druge društevne mreže mogu normalizovati samopovređivanje ili suicide;
- Forumi i grupe koje promovišu autodestruktivno ponašanje.
Predhodni pokušaj suicida:
- Najveći prediktor budućeg pokušaja ili uspešnog suicida;
- Važno je ozbiljno shvatiti suicidalne misli i ideje dece jer su često „poziv u pomoć“.
Suicid dece nikada ne treba posmatrati kao posledicu jednog faktora – uvek je reč o složenoj interakciji više faktora rizika.
Kako deluju faktori rizika na suicidalna ponašanja dece?
Istraživanja i praksa rada sa decom u suicidalnom rziku ukazuju da možemo napraviti jednu listu faktora rizika po snazi uticaja i prioriteta na ispoljavanje suicidalnih ponašanja kod dece:
| Prioritet | Faktor rizika | Objašnjenje |
|---|---|---|
| 1️ | Mentalne bolesti (npr. depresija, bipolarni poremećaj) | Najčešći i najdirektniji uzrok suicida dece. |
| 2️ | Predhodni pokušaj suicida | Najveći prediktor budućeg pokušaja suicida dece. |
| 3️ | Trauma i zlostavljanje | Seksualno, fizičko, emocionalno nasilje u porodici ili van nje. |
| 4️ | Porodični problemi (nasilje, razvod, alkoholizam) | Odsustvo podrške, nesigurna atmosfera kod kuće i mentalna bolesti roditelja. |
| 5️ | Vršnjačko nasilje/cyberbullying | Posebno značajno kod mlađih adolescenata. |
| 6️ | Socijalna izolacija i osećaj da „ne pripadam” | Nedostatak socijalnih veza, usamljenost, odbacivanje od vršnjaka. |
| 7️ | Zloupotreba supstanci | PAS povećavaju impulsivnost i smanjuju inhibiciju. |
| 8️ | Identitet | Diskriminacija i porodično odbacivanje značajno povećavaju rizik. |
| 9️ | Izloženost suicidu u medijima | Može izazvati imitaciju posebno kod ranjive dece. |
| 10 | Impulsivne reakcije na „manje” stresore | Kao što su loše ocene, ljubavni raskidi, „sramota” – ako nisu naučene strategije suočavanja sa stresorima. |
Zašto socijalna politika ima ključno mesto u prevenciji suicida dece?
Socijalna politika je po svojim vrednostima temelj prevencije suicida dece. To su vrednosti kao što su poštovanje socijalnih prava, smanjenje siromaštva, razvoj inkluzivnih i solidarnih zajednica i važnost aktivne uloge države u zaštiti ranjivih grupa dece. Prevencija suicida dece nije samo medicinsko pitanje. U društvima sa razvijenijim sistemima socijalne brige, stopa suicida je češće niža jer postoji bolja mreža podrške. Dugoročne socijalne investicije – u porodicu, obrazovanje, zapošljavanje, mentalno zdravlje – jačaju snage dece, porodica i zajednica.
Socijalna politika zato ima ključnu ulogu u oblikovanju uslova života dece koji direktno ili indirektno utiču na mentalno zdravlje i njihov kvalitet života. Socijalna sigurnost, smanjivanje nejednakosti, jačanje porodice i pružanje podrške mentalnom zdravlju dece stvaraju uslove u kojima se ona osećaju manje izolovano i bespomoćno što ima snažan preventibilni uticaj na suicid.
Direktni uticaji mera socijalne politike su višestruki:
- podrška razvoju programazaštite mentalnog zdravlja dece i porodice;
- finansiranje službi za porodičnu terapiju, mentalno zdravlje i kriznih centara;
- pružanje besplatne psihosocijalne pomoći;
- uvođenje preventivnih programa u zajednicu i škole.
Indirektni uticaji mera socijalne politike se ostvaruju krozosnaživanje socijalnih aspekata zdravlja dece. Siromaštvo povećava rizik od suicida. Zbog toga su bitne politike socijalne pomoći, i socijalnog osiguranja roditelja. Isključenost i diskriminacija ranjivih grupa dece se moraju prevazići politikama socijalnog uključivanja. Nedostatak informacija o podršci u kriznim situacijama zahtevaju javne kampanje i edukacije o mentalnom zdravlju i mestima za dobijanje pomoći.
Iz tog razloga uloge socijalnih radnika i stručnjaka za socijalnu politiku su veoma bitne bez obzira u kom sistemu oni rade. To su:
- identifikacija rizičnih grupa dece;
- socijalni rad sa osobama u suicidalnom riziku;
- povezivanje dece i porodica sa resursima koji nude užu stručnu pomoć;
- zagovaranje unapređivanja javnih politika prema suicidalnim ponašanjima svih uzrasnih grupa itd.
Delotvorna socijalna politika je baza onih društava koja žele da podstaknu solidarnost, humanost, socijalnu podršku, osnaživanje porodice i važnost mentalnog zdravlja kao vrednosne orijentire. Ljudske drame se ublažavaju i autodestrukcije prekidaju onda kada delimo međusobnu saosećajnost, ali i sistemsku brigu, posebno prema deci!
