ШЕФ турске обавештајне службе (МИТ) Ибрахим Калин састао се данас са председником политичког крила палестинског Хамаса, Исмаилом Ханијеом и његовом делегацијом у главном граду Катара, Дохи.

Како преноси турски лист Хуријет, на састанку је истакнуто да је успостављање независне палестинске државе, са Јерусалимом као главним градом, основа регионалне стабилности.

Додаје се и да је једна од главних тема састанка била је размена заробљеника, као и развој ситуације у Гази, обезбеђивање примирја и тражење начиниа да се оконча израелска опсада.Ханије, који је бивши палестински премијер, руководи политичким крилом Хамаса из Дохе, где тренутно живи.

ПОРТПАРОЛ ИДФ контра адмирал Данијел Хагари је на конференцији за новинаре рекао да је војска распоредила три дивизије на северну границу усред Хезболахових напада на северни Израел.

Он каже да је ИДФ напао више од 150 ћелија, убивши око 200 терористичких оперативаца, углавном припадника Хезболаха, и гађао више од 3.400 локација Хезболаха од почетка рата у Гази.

Циљеви укључују око 120 осматрачница, 40 складишта оружја и 40 командних центара којима управљају припадници Хезболаха, заједно са значајнијим локацијама као што је писта коју Хезболах користи за лансирање беспилотних летелица и складиште оружја у којем се чувају противваздушне ракете, каже Хагари.Он каже да ИДФ ради на “преобликовању безбедносне реалности” на северној граници, тако да се око 80.000 Израелаца расељених због Хезболахових напада може вратити својим домовима.

Ми не бирамо рат као нашу прву опцију, али смо свакако спремни и спремамо се за њега све време, ако је потребно, каже Хагари.

timesofisrael.com

НАКОН удара на Ирак и Сирију, САД су започеле нове ударе на мете Хута у Јемену, јавља агенција Ројтерс. АП преноси да је у нападима укључена и Велика Британија.

Сједињене Државе и Британија су у суботу погодиле најмање 30 мета Хути у Јемену у другом таласу напада који је требало да додатно онеспособи групе које подржава Иран и које су немилосрдно напале америчке и међународне интересе након рата између Израела и Хамаса, рекли су амерички званичници Асошијејтед Пресу.

Најновије ударе против Хута извели су бродови и борбени авиони. Удари су уследили након ваздушног напада у Ираку и Сирији у петак који је био усмерен на друге милиције које подржава Иран и Иранску револуционарну гарду у знак одмазде за напад дроном у којем су прошлог викенда убијена три америчка војника у Јордану.

АМЕРИЧКО министарство правде саопштило је да је та земља запленила више од 500.000 барела иранског горива, које је, како наводи, било намењено за финансирање паравојних снага персијске нације, преноси РТ на шпанском.

Наводи се да су запленили и око 108 милиона долара, уз објашњење да је та мера предузета да би се прекинуло финансирање снага Кудс Револуционарне гарде Ирана, које, према тврдњама Вашингтона, делују у земљама као што су Ирак, Либан, Сирија и Јемен.

-Министарство правде САД ће наставити да користи своја пуна овлашћења да прекине незаконито финансирање и супротстави се иранским злоћудним активностима, које су постале све очигледније последњих месеци, изјавио је државни тужилац Мерик Гарланд.

У међувремену, ФБИ је навео да персијска земља представља “претњу” за северноамеричку нацију.

-Иран представља сталну претњу Сједињеним Државама: покушај убиства Американаца управо овде унутар наших граница, извођење сајбер напада на дечију болницу, подршка терористима широм света и још много тога, казао је директор ФБИ Кристофер Реј.

Наиме, укупно седам особа оптужено је пред њујоршким суд у вези са запленом новца. Међу њима су председник нафтне и гасне компаније “АСБ Групе” у Турској Ситки Аиан и син бившег команданта Корпуса исламске револуционарне гарде и иранског министра за нафту Мортез Ростам Гхасеми.

Министарство правде такође је оптужило Кинескињу Шаојун Ванг и Оманца Махмуда Рашида Амура Ал Хабсија за избегавање санкција Ирану и прање новца.

(рт.рс)

ИРАЧКЕ шиитске групе у оквиру фронта Исламског отпора у Ираку наводе да су напале америчку ваздухопловну базу Харир у Ирачком Курдистану.

Напад је уследио након што су амерички авиони извели нападе у западном Ираку и пограничним областима са Сиријом као одговор на убиство америчких војника у бази у Јордану.

– Борци Исламског отпора у Ираку, настављајући отпор америчким окупационим снагама у Ираку и региону и као одговор на масакр нашег народа од стране ционистичког ентитета у Појасу Газе, напали су америчку окупациону базу Харир у Ербилу у северном Ираку помоћу дрона – наводи се у саопштењу групе.

ВОЈНА база САД на гасном пољу Конико у провинцији Деир ез-Зор у источној Сирији нашла се под ракетном ватром.

Локални извор рекао је за РИА Новости да је након ракетног напада избио пожар. Претходно је ТВ канал Ал Мајдан известио да се америчка база на гасном пољу Конико у провинцији Деир ез-Зор у источној Сирији нашла под ракетном ватром.

– Америчка база на гасном пољу Конико на истоку Деир ез Зора нашла се под ракетном ватром – наводи ТВ канал Ал Мајдан.

Раније је извор за РИА Новости рекао да су беспилотне летелице напале положаје савезничких снага сиријске војске у провинцији Деир ез-Зор у источној Сирији. Сиријски државни ТВ канал Ал Акбар јавио је да је неколико људи убијено у последицама америчких удара на положаје у сиријској пустињи и на граници Сирије и Ирака.

Централна команда САД саопштила је да су САД у петак погодиле више од 85 циљева који припадају Корпусу гарде исламске револуционарне револуције (ИРГЦ) и његовим филијалама у Ираку и Сирији у оквиру осветничких удара на њихову војну базу у Јордану.

Огласило се сиријско министарство одбране

У америчким ваздушним нападима на истоку Сирије убијени су цивили и војно особље и нанета је велика штета, саопштило је сиријско Министарство одбране.

„Америчке окупационе снаге су данас извршиле отворену зрачну агресију на бројне положаје и градове у источној Сирији и у близини сиријско-ирачке границе, што је резултирало бројним цивилима и погинулим војницима, некима је рањено и великом штетом на јавној и приватној имовини. наводи се у саопштењу.

Како је нагласио војни ресор, ови удари „немају оправдања и представљају покушај да се ослабе способности сиријске војске и њених савезника у борби против тероризма“, преносе РИА новости. 

САД ће почети да ударају на циљеве у Ираку и Сирији као одговор на напад на базу у Јордану предстојећег викенда, открива “Волстрит џорнал”, позивајући се на америчке званичнике у Вашингтону. Међу метама ће бити иранске снаге и објекти, прецизира лист. Планиране су, како наводе амерички медији, “вишеслојне” мере Вашингона, које подразумевају комбиноване војне акције. Како преноси “Политико”, Пентагон је разматрао удар на иранску морнарицу у Персијском заливу или иранску војску у Ираку или Сирији.

Иако САД инсистирају да не желе да сукоб са Ираном пређе на “виши ниво” што би ситуацију на већ узаврелом Блиском истоку опасно погоршало, неколико америчких званичника је претходно изјавило да су одобрени планови за ударе на иранске циљеве у Ираку и Сирији. Председник Ирана Ебрахим Раиси је одговорио да Иран неће започети рат, али ће снажно одговорити свакоме ко га малтретира.

– Раније, када су Американци хтели да разговарају са нама, рекли су да је војна опција на столу. Сада кажу да немају намеру да се сукобе са Ираном – рекао је Раиси, додавши да Техеран није претња ни за једну земљу у региону.

Како наводе амерички медији, позивајући се на неименове изворе из администрације шефа Беле куће Џоа Бајдена, планови Вашингтону су одговор на нападе на америчке снаге у региону, укључујући и онај минулог викенда у ком су настрадала три, а више од 40 америчких војника рањено, у Јордану, близу границе са Сиријом. За тај напад је одговорност преузела група Исламски отпор у Ираку, коју подржава Иран. Амерички министар одбране Лојд Остин је поручио да САД неће толерисати нападе на њихове трупе.- Наставићемо да радимо на избегавању ширег сукоба у региону, али ћемо предузети све неопходне радње да одбранимо САД, наше интересе и наш народ и одговорићемо када, где и како будемо хтели. САД покушавају да праве људе позову на одговорност без ескалације сукоба у региону. Имаћемо вишеслојни одговор, у зависности од ситуације – рекао је Остин у Пентагону.Током извођења напада на иранске циљеве, како су истакли извори из Бајденове администрације, временске прилике су главни фактор у распореду удара, јер више воле да имају бољу видљивост.

Ројтерс је раније јавио, позивајући се на изјаве четири америчка званичника, да су САД процениле да је Иран направио дрон којим је извршен удар на америчку базу “Торањ 22”, на граници између Сирије и Јордана. Иран је, иначе, негирао било какву улогу у том нападу. Истовремено, Иран повукао високе званичнике из Сирије после серије израелских ваздушних напада у покушају да избегне директно увлачење у шири сукоб у региону. У међувремену, саветник иранске Исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) Сеад Алидади убијен је у израелском нападу у близини престонице Сирије, Дамаска.

Велика Британија: непоколебљиво уз Америку након удара на проиранске циљеве на Блиском Истоку

ЛОНДОН – Велика Британија саопштила је данас, након што је америчка војска покренула таласе ваздушних удара у Ираку и Сирији на циљеве повезане са Ираном, да је „непоколебљиво“ уз САД и изразила подршку праву Вашингтона да узврати на нападе.

„Велика Британија и САД су поуздани савезници. Не бисмо коментарисали њихове операције, али ми подржавамо њихово право да одговоре на нападе. Ми већ дуго осуђујемо дестабилизујуће активности Ирана широм региона, укључујући прижање политичке, финансијске и војне подршке бројним милитантним групама“, наводи се у саопштењу портпарола британске владе, преноси Ројтерс.

У америчким ваздушним ударима изведеним у петак погођено је више од 85 циљева повезаних са Револуционарном гардом Ирана (ИРГЦ) и фракцијама које та елитна иранска војна формација подржава.

Амерички напади су уследили након напада дроном прошлог викенда на америчку базу у близини границе Јордана и Сирије, у којем су погинула три америчка војника.

Амерички председник Џозеф Бајден потврдио је да је наредио војне ударе на објекте у Ираку и Сирији који су у вези са групама које су извршиле нападе на америчке снаге, наводећи да ће се ти напади наставити у време и на местима које САД изаберу.

Бајден: Одговор почео, наставиће се у време и на местима које Америка изабере

ВАШИНГТОН – Амерички председник Џозеф Бајден изјавио је да је наредио војне ударе на објекте у Ираку и Сирији који су у вези са групама које су извршиле нападе на америчке снаге, наводећи да ће се ти напади наставити у време и на местима које САД изаберу.

„САД не траже сукоб на Блиском истоку или било где другде у свету. Али нека сви они који желе да нам нанесу зло знају да, уколико науде и једном Американцу, ми ћемо одговорити“, истакао је Бајден, преноси Ројтерс.

САД су покренуле нападе у Сирији и Ираку као одговор на напад дроном на америчку војну базу у Јордану у недељу, којем су погинула три војника.

Бела кућа је операцију, која је трајала око 30 минута, прогласила успешном, рекао је званичник Пентагона.

Амерички званичници кажу да су удари погодили четири објекта у Сирији и три у Ираку, где су безбедносни званичници пријавили штету у граду Ал-Каим.

Локације су наводно припадале разним милицијама које подржава Иран, а које САД окривљују за напад у Јордану.

Најмање шест особа је погинуло у ваздушним нападима које су извели амерички авиони на објекте у провинцији Деир ез-Зор у источној Сирији.

Како је објавио арапски телевизијски канал Ал Хадат, војни авиони су извели три серије удара на положаје проиранских јединица.

Бејрут одбио предлог Тел Авива да се Хезболах повуче из региона ка Израелу

БЕЈРУТ – Либански министар спољних послова Абдулах Боу Хабиб рекао је да је Либан одбацио предлог Тел Авива да се Хезболах повуче из региона који се граниче с Израелом, што би омогућило израелским насељеницима да се врате у своје домове.

„Одбили смо израелски пројекат јер желимо целовито решење, а то је разграничење између нас, како је нацртано 1923. године и потврђено у споразуму о прекиду ватре”, рекао је Хабиб, пренела је Анадолија.

Он је додао да желе да врате фарме Шеба и брда Кфархуба која су, како истиче, либанска, и да Израел престане с ваздушним, поморским и копненим „прекршајима”, јавља Танјуг.

Од 7. октобра, скоро свакодневно се воде сукоби између Хезболаха и Израела, након што је избио рат између Израела и Хамаса.

ХАМАС је добио предлог, договорен недавно у Паризу, о прекиду ватре у Појасу Газе и ослобађању талаца, али још није дао свој одговор, рекао је вечерас медијски саветник политичког бироа тог исламског покрета.

-Ми кажемо да тренутна фаза преговора је на нултој тачки и у исто време, не можемо да кажемо да смо постигли споразум, рекао је саветник Тахер ал-Ноно за Ројтерс.

Катарско министарство спољних послова саопштило је нешто раније да је Хамас дао “инцијалну позитивну потврду” о предлогу којим би се израелски таоци ослободили, а борбе у Појасу Газе прекинуле на одређено време.

У креирању предлога у Паризу учествовали су Мосад, ЦИА, Катар и Египат.

Аген­ци­ја за по­моћ Па­ле­стин­ци­ма не­ма ал­тер­на­ти­ву

Од­лу­ка не­ких за­пад­них зе­ма­ља да об­у­ста­ве фи­нан­сиј­ску по­др­шку УНР­ВА је у вре­ме ху­ма­ни­тар­не кри­зе у Га­зи ка­та­стро­фал­на, али је са­мо пи­та­ње вре­ме­на ка­да ће оне об­но­ви­ти по­моћ уз не­у­вер­љи­во об­ја­шње­ње свог ис­пра­зног ге­ста со­ли­дар­но­сти пре­ма Изра­е­лу

Ви­ше за­пад­них зе­ма­ља сле­ди Сје­ди­ње­не Др­жа­ве у од­лу­ци да об­у­ста­ве фи­нан­си­ра­ње аген­ци­је УН за по­моћ па­ле­стин­ским из­бе­гли­ца­ма по­сле оп­ту­жбе Изра­е­ла да су не­ки од за­по­сле­них би­ли уме­ша­ни у на­пад Ха­ма­са, па пре­ти опа­сност да УНР­ВА уско­ро об­у­ста­ви све ак­тив­но­сти у вре­ме ка­та­стро­фал­не ху­ма­ни­тар­не кри­зе у по­ја­су Га­зе.

„Уко­ли­ко се фи­нан­си­ра­ње не об­но­ви, УНР­ВА не­ће мо­ћи да на­ста­ви са сво­јим опе­ра­ци­ја­ма ши­ром ре­ги­о­на, укљу­чу­ју­ћи Га­зу, по­сле кра­ја фе­бру­а­ра”, по­ру­чио је пред­став­ник аген­ци­је од чи­је по­мо­ћи у хра­ни, ле­ко­ви­ма, во­ди и дру­гим основ­ним по­треп­шти­на­ма за­ви­си ви­ше од два ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка по­ја­са Га­зе, го­то­во це­ло­куп­но ста­нов­ни­штво.

Иако на ме­ти стал­них изра­ел­ских бом­бар­до­ва­ња и гра­на­ти­ра­ња сво­јих 300 шко­ла и при­хват­них цен­та­ра у ко­ји­ма су од 7. ок­то­бра по­ги­ну­ла 152 за­по­сле­на, УНР­ВА као јед­на од ма­ло­број­них ху­ма­ни­тар­них ор­га­ни­за­ци­ја и да­ље при­сут­них у ен­кла­ви по­ку­ша­ва да пру­жи по­моћ за око 1,7 ми­ли­о­на ин­тер­но ра­се­ље­них љу­ди. УНР­ВА је по­сле Ха­ма­са не са­мо нај­ве­ћи по­сло­да­вац у по­ја­су где вла­да ен­дем­ска не­за­по­сле­ност и где омо­гу­ћа­ва рад 13.000 љу­ди, већ је и ор­га­ни­за­ци­ја са нај­ве­ћим ути­ца­јем.

Пре­ми­јер Бен­ја­мин Не­тан­ја­ху са­оп­штио је да је 13 слу­жбе­ни­ка аген­ци­је, ди­рект­но или ин­ди­рект­но, уче­ство­ва­ло у на­па­ду Ха­ма­са на југ Изра­е­ла 7. ок­то­бра, кад је ма­са­кри­ра­но 1.200 ци­ви­ла и узе­то 240 та­ла­ца. Изра­ел је и до та­да оп­ту­жи­вао УНР­ВА да је до­пу­сти­ла да Ха­мас кри­је оруж­је у шко­ла­ма ко­ји­ма упра­вља и да ис­под њих гра­ди ту­не­ле.

САД су од­мах от­ка­за­ле фи­нан­си­ра­ње иако је ад­ми­ни­стра­ци­ја Џо­зе­фа Бај­де­на по пре­у­зи­ма­њу вла­сти по­ни­шти­ла од­лу­ку бив­шег пред­сед­ни­ка До­нал­да Трам­па ко­ји је уки­нуо све до­на­ци­је фон­до­ви­ма УНР­ВА. Уве­ре­не да Аген­ци­ја ни­је у ста­њу да обез­бе­ди по­ли­тич­ку не­у­трал­ност у Га­зи, што је од­у­век био њен мо­то, Бри­та­ни­ја, Ја­пан и не­ке чла­ни­це ЕУ – Не­мач­ка, Ита­ли­ја, Аустри­ја, Хо­лан­ди­ја, Фин­ска, Ру­му­ни­ја – сле­ди­ле су аме­рич­ки при­мер, док су дру­ге, по­пут Шпа­ни­је и Ир­ске, али и Нор­ве­шке, уз­др­жа­ни­је и че­ка­ју ре­зул­та­те ис­тра­ге.

И док зе­мље За­па­да от­ка­зу­ју по­моћ, јед­на вла­да на­ста­вља да са­ра­ђу­је с УНР­ВА на днев­ној осно­ви – изра­ел­ска. Њен ко­ор­ди­на­тор за ак­тив­но­сти на те­ри­то­ри­ја­ма па­жљи­во пра­ти сва­ки ка­ми­он с по­мо­ћи ко­ји ула­зи у по­јас Га­зе, би­ло кроз пре­лаз Ке­рем Ша­лом на изра­ел­ској, или пре­лаз Ра­фа на еги­пат­ској стра­ни, и пре­ко УНР­ВА ко­ор­ди­ни­ше рас­по­де­лу по­мо­ћи.

Иако про­це­њу­је да је де­сет про­це­на­та за­по­сле­них у УНР­ВА по­ве­за­но с Ха­ма­сом, Изра­ел не­ће су­спен­до­ва­ти ве­зе с аген­ци­јом, по­себ­но не по­сле упо­зо­ре­ња Ме­ђу­на­род­ног су­да прав­де да ус­кра­ћи­ва­ње ху­ма­ни­тар­не по­мо­ћи мо­же да се сма­тра чи­ном ге­но­ци­да. У Је­ру­са­ли­му стра­ху­ју да уки­да­ње по­мо­ћи оте­жа­ва иона­ко ка­та­стро­фал­ну еко­ном­ску си­ту­а­ци­ју и Га­зи и да по­ма­же Ха­ма­су.

Нео­бич­но је да је од­лу­ка о от­ка­зи­ва­њу фи­нан­сиј­ске по­др­шке усле­ди­ла по­што је Фи­лип Ла­за­ри­ни, ге­не­рал­ни ко­ме­сар УНР­ВА, са­оп­штио да је Аген­ци­ја од­мах от­пу­сти­ла све љу­де с ин­кри­ми­ни­шу­ћег спи­ска ка­ко би са­чу­ва­ла спо­соб­ност да пру­жа ху­ма­ни­тар­ну по­моћ за 2,3 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка по­ја­са Га­зе, где је сва­ки че­твр­ти на иви­ци гла­ди. На­ја­вио је по­кре­та­ње ис­тра­ге „ка­ко би се уста­но­ви­ла исти­на”.

Изра­ел­ски шеф ди­пло­ма­ти­је Изра­ел Кац и ми­ни­стар од­бра­не Јо­ав Га­лант не кри­ју за­до­вољ­ство што ме­ђу­на­род­ни фон­до­ви „не­ће ви­ше фи­нан­си­ра­ти те­ро­ри­зам”, али су мно­ги ван Изра­е­ла за­бри­ну­ти због ка­та­стро­фал­них ефе­ка­та гу­бит­ка по­мо­ћи. „Ужа­сна на­вод­на де­ла за­по­сле­них мо­ра­ју да има­ју по­сле­ди­це, али де­се­ти­не му­шка­ра­ца и же­на ко­је ра­де за УНР­ВА, не­ки од њих у нај­о­па­сни­јим си­ту­а­ци­ја­ма за ху­ма­ни­тар­не рад­ни­ке, не тре­ба да бу­ду ка­жње­ни”, по­ру­чу­је ге­не­рал­ни се­кре­тар УН Ан­то­нио Гу­те­рес, апе­лу­ју­ћи на зе­мље ко­је су су­спен­до­ва­ле по­моћ да пре­и­спи­та­ју сво­је од­лу­ке.

УНР­ВА је је­дан од нај­ве­ћих про­гра­ма УН и за­по­шља­ва око 30.000 љу­ди, ма­хом Па­ле­сти­на­ца. Има два шта­ба, у Ама­ну и Га­зи. Аген­ци­ја је осно­ва­на 1949. ка­ко би ди­рект­но обез­бе­ди­ла по­моћ за нај­ма­ње 700.000 Па­ле­сти­на­ца ра­се­ље­них по­сле арап­ско-изра­ел­ског ра­та 1948, ко­ји је исте го­ди­не во­дио ства­ра­њу Др­жа­ве Изра­ел. Па­ле­стин­ци од­би­ја­ју стал­но ра­се­ље­ње по арап­ским зе­мља­ма ве­ру­ју­ћи у пра­во на по­вра­так и са­мо­о­пре­де­ље­ње.

УНР­ВА је је­ди­на аген­ци­ја УН по­све­ће­на са­мо јед­ној гру­пи из­бе­гли­ца, док се сва­ком дру­гом из­бе­глич­ком кри­зом на све­ту ба­ви Ви­со­ки ко­ме­са­ри­јат УН за из­бе­гли­це. Да­нас аген­ци­ја обез­бе­ђу­је фи­нан­сиј­ску и дру­гу по­моћ за око 5,9 ми­ли­о­на ре­ги­стро­ва­них па­ле­стин­ских из­бе­гли­ца и њи­хо­вих по­то­ма­ка ра­су­тих по 58 ло­го­ра на оку­пи­ра­ној За­пад­ној оба­ли, по­ја­су Га­зе, као и по Јор­да­ну, Ли­ба­ну и Си­ри­ји. Пре из­би­ја­ња ра­та у Га­зи под ње­ном упра­вом би­ло је 709 шко­ла ши­ром ре­ги­о­на, ко­је је по­ха­ђа­ло ви­ше од по­ла ми­ли­о­на ђа­ка.

По по­след­њим до­ступ­ним по­да­ци­ма, го­ди­шњи бу­џет УНР­ВА из­но­сио је кра­јем 2022. 1,17 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, а 90 од­сто сред­ста­ва су при­ло­зи чла­ни­ца УН. САД су нај­ве­ћи до­нор с упла­том од 344 ми­ли­о­на до­ла­ра, а сле­де Не­мач­ка, ЕУ и Ја­пан. Ни­је ја­сно да ли се су­спен­зи­ја по­мо­ћи од­но­си на све ре­ги­о­нал­не ак­тив­но­сти УНР­ВА или са­мо оне у ве­зи с по­ја­сом Га­зе.

Уки­да­ње УНР­ВА не би ста­нов­ни­ци­ма Га­зе, ма­хом по­том­ци­ма из­бе­гли­ца од пре 76 го­ди­на, по­мо­гло да по­вра­те оку­пи­ра­ну зе­мљу, ни­ти би по­мо­гло да се Па­ле­стин­ци убе­де да су дав­но по­чи­ни­ли гре­шке са­ња­ју­ћи да ће Је­вре­је гур­ну­ти у мо­ре.

УНР­ВА у са­да­шњим окол­но­сти­ма не­ма ал­тер­на­ти­ву. За­то је са­мо пи­та­ње вре­ме­на пре не­го што вла­де др­жа­ва За­па­да об­но­ве фи­нан­си­ра­ње ну­де­ћи би­ло ка­кво не­у­вер­љи­во об­ја­шње­ње свог ис­пра­зног ге­ста со­ли­дар­но­сти пре­ма Изра­е­лу.

Израел незадовољан одлуком Бајдена да четворици Израелаца уведе санкције

ТЕЛ АВИВ – Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху критиковао је америчке санкције према Израелцима умешаним у насиље над Палестинцима на Западној обали.

Ова реакција је дошла након што је председник Џозеф Бајден потписао извршну наредбу којом се уводе санкције четворици израелских држављана због учешћа у насиљу јеврејских насељеника на Западној обали према Палестинцима.

Нетанјахуова канцеларија је саопштила да „већину становника Јудеје и Самарије чине грађани који поштују закон, од којих се многи боре сада на фронту, како би заштитили Израел“.

Како је наведено у саопштењу, Израел делује против свих људи који крше законе „у свим местима“ и стога „нема места за драстичним корацима по овом питању“.

Израелски министар финансија Безазел Смотрич отишао је много даље у осуди америчке администрације, оптуживши Бајдена да се поистоветио са антисемитима и да је легитимизовао нападе на израелске насељенике.

„Кампања под називом ‘насиље насељеника’ је антисемитска лаж коју шире непријатељи Израела, са циљем да окаљају углед првим насељеницима, нашкоде им, и тако окаљају целу државу Израел“, рекао је Смотрич.

Он је додао да је у питању неморална кампања бојкота и санкција (БДС) која „жртве претвара у нападаче, а санкционише проливање крви насељеника“.

„Штета је што Бајденова администрација учествује у оваквим акцијама“, додао је он.

Лист „Тајмс оф Израел“ наводи да је ово најдаљи корак који је направила било која америчка администрација у вези са овим питањем, које траје већ неко време, упркос поновљеним америчким упозорењима израелским званичницима да сами то реше, па и након што им је запрећено у децембру да ће бити уведене визе насилним досељеницима.

Бајден је у четвртак издао извршну наредбу којом се Стејт департменту и Министарству финансија даје овлашћење да казне појединце, што је пракса САД када желе да санкционишу криминалце, терористе и прекршиоце људских права.

Таквим лицима се блокира приступ имовинини коју имају у САД, уводи им се забрана уласка у Америку и забрањује се америчким држављанима да са њима врше било какве трансакције.

Високи члан администрације рекао је да је циљ те одлука да се на Западној обали промовишу „мир, безбедност и достојанство“, као и да је део ширих циљева администрације ка успостављању палестинске државе, док се паралелно подржава Израел да уништи Хамас у Појасу Газе.

Ниво насиља на Западној обали повећао се у 2023. години и постао је највиши у односу на претходне године.

18+ Редак видео снимак Хамасовог снајперисте који пуца на израелске војнике.

АМЕРИЧКИ лист The Intercept пише да је америчком контингенту у блискоисточним базама наређено да пређе у пуну борбену готовост.

Позивајући се на изворе у Пентагону, издање преноси да се наредба односи првенствено на америчке војнике у базама у Ираку.

Појашњава се да је разлог за наређење било могуће учешће америчке војске у операцији Израела у Појасу Газе.Јануарски меморандум особљу америчког ваздухопловства описује војну наредбу да буде спремна за брзо распоређивање као подршка трупама у случају копненог умешаности САД у рат Израела са Хамасом”, пише The Intercept.

Издање наглашава да се добијена наредба поклапа са почетком заоштравања ситуације на Блиском истоку након напада проиранских милиција на војну базу Рубкан у Јордану. Аутори у издању сугеришу да би контингент америчког ваздухопловства у Ираку могао бити укључен у узвратне ударе на циљеве повезане са Техераном у земљама региона.

ХУТИ из јеменског покрета Ансар Алах запретили су да ће поткопати оптичке каблове који пролазе дуж дна Црвеног мора.

Ово је корак који ће предузети ако САД и Велика Британија поново нападну јеменске аеродроме.

Тренутно, оптички каблови напајају комуникационе канале који повезују Европу, Блиски исток и Африку. Више од 99% светског интернет саобраћаја и преко 80% међународних телефонских линија пролази по дну Светског океана. Поремећај ове инфраструктуре имао би озбиљан утицај на геополитичку стабилност, глобална финансијска тржишта и информациону безбедност.

Истовремено, Хути су раније одржали своја обећања да ће напасти цивилне бродове у Црвеном мору који иду ка Израелу. Њихове намере у вези са америчким и британским подморским кабловима изгледају веома реално.

Раније је објављено да од новембра 2023. јеменски Хути нису зауставили нападе у Црвеном мору и Аденском заливу на трговачке бродове повезане са Израелом, Сједињеним Државама, Великом Британијом и њиховим савезницима.

Истовремено, анализа података из мониторинг ресурса омогућила је да се открије чији танкери за нафту немају велике потешкоће или имају минималне трошкове приликом пловидбе овим водама.

Испоставило се да танкери из САД и Велике Британије скоро у потпуности избегавају ове воде. Танкери из Саудијске Арабије раде релативно добро.

Заузврат, Русија свакодневно преко поменутих вода задовољава 2,5% потражње нафте на планети. Осим тога, бродови из Ирана и Кине такође нису на мети Хута.

ХУТИ НАПАЛИ ЈОШ ЈЕДАН БРИТАНСКИ БРОД У ЦРВЕНОМ МОРУ

Хути (Ансар Алах) у Јемену саопштили су касно 1. фебруара да су напали британски комерцијални брод у Црвеном мору који је ишао ка „лукама окупиране Палестине“.

-У победи за угњетавање палестинског народа и као део одговора на америчко-британску агресију на нашу земљу, поморске снаге јеменских оружаних снага гађале су британски комерцијални брод у Црвеном мору који је ишао ка лукама окупиране Палестине одговарајућим поморским пројектилима, рекао је портпарол војске Хута, бригадни генерал Јахја Сари у саопштењу.

-Операције јеменских оружаних снага у Арапском мору и Црвеном мору против израелских бродова или бродова који иду ка лукама окупиране Палестине наставиће се све док агресија не престане и опсада појаса Газе не буде укинута, додао је он.

Раније је Поморска трговинска операција Уједињеног Краљевства (УКМТО), одред Краљевске морнарице, саопштила у саветодавној белешци да је експлозија пријављена на десној страни брода западно од јеменске Ходејде. УКМТО је пријавио да су пловило и посада безбедни.

Напад је уследио само неколико сати након што је Централна команда Сједињених Држава извела два таласа напада на јеменске Сааду и Ал Худејду, циљајући ракете земља-ваздух и дронове самоубице Хута.

Команда је такође најавила пресретање дрона изнад Аденског залива и “експлозивног површинског пловила без посаде” у Црвеном мору.

Хути су од 19. новембра гађали десетине бродова повезаних са Израелом и друге у власништву САД и Велике Британије користећи ракете и беспилотне летелице као одговор на текући израелски рат и опсаду Газе, која је до сада однела бројне животе на обе зараћене стране.

САД и Велика Британија су узвратиле изводећи десетине напада на подручја под контролом Хута у Јемену последњих недеља. Међутим, ова група чини се да остаје непоколебљива.

🇪🇬Египат: Суецки канал је скоро потпуно празан од комерцијалних бродова

Видео са египатских друштвених мрежа, снимљен у области Порт Саид.

Посматрач каже: „Ово је први пут да је видео Суецки канал на овај начин.“

На снимку нема ниједног теретног брода, што нема смисла за ову локацију.

🇮🇱🇵🇸 Израелска војска извршила је 2.269 масовних убистава у Гази за 116 дана

Од 7. октобра, израелске снаге су употребиле 66.000 тона експлозива у палестинској ексклави.