BEZBEDNOSNI IZAZOVI SRBIJE

Siniša Ljepojević

Globalne epohalne promene koje simbolizuju raspad dosadašnjeg uređenja sveta donose i Srbiji nove političke i bezbednosne izazove. Srbiji čak i više nego mnogim drugim zemljama zbog njenog strateškog geopolitičkog položaja ali i njene ambicije da u mogućoj meri ostane neutralna uprkos opredeljenju da bude članica evropske integracije.

         Simptom tih epohalnih promena i novih bezbednosnih izazova je rat u Ukrajini koji će kada jednog dana ipak bude okončan doneti potpuno novu pre svega bezbednosnu arhitekturu Evrope i postati osnova novog svetskog poretka. Jer, u Ukrajini je u toku pravi svetski rat u kojem na jedan ili drugi način učestvuje 31 država. Još uvek je teško proceniti koliko će taj rat trajati ali sasvim je sigurno da će u toj novoj bezbednosnoj arhitekturi presudnu reč imati pobednik u ukrajinskom ratu. 

         Naravno, postoji mogućnost da se ukrajinski rat vremenom proširi i na neke druge evropske zemlje mada je to u realnosti još uvek daleka i neizvesna perspektiva.

         Ali, u senci rata u Ukrajini konture novog svetskog uređenja se već naziru. Pre svega je reč o projektu Evroazije koja ide ka putu da postane dominantna globalna integracija i motorna snaga ekonomskog razvoja. Uz to, ta integracija će doneti potpuno novi finansijski sistem u kome neće biti američkog dolara kao dominantnog finansijskog instrumenta. I Evroazija se već institucionalizuje ali na način suvereniteta svake zemlje i uvažavanje njihovih posebnosti. Ona će unutar sebe imati imati nekoliko regionalnih integracija koje već postoje, od ruske Evroazijske ekonomske unije preko kineske Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) do nove forme BRIKS+. Istovremeno, ti projekti nose i potpuno drugu prirodu savezništava koja više nisu uslovljena geografskom bliskošću. 

         U tom svetlu za Srbiju su posebna važna tri elementa tih promena. Pre svega je to sudbina ne samo Evropske unije kao ključne evropske integracije nego i cele Evrope. Očigledno je naime da su ratom u Ukrajini i EU ali i Evropa potpuno i politički i ekonomski marginalizovani. Evropa po prvi put u poslednjih nekoliko vekova nije više kreator istorije nego samo njen posmatrač. Stari kontinent u novim okolnostima više nije važan. To će po svemu sudeći dovesti i nestanka EU kao integracije a potom i postojanja NATO saveza. 

         Drugi elemenat su geopolitičke i ekonomske promene na Bliskom istoku. Poseta kineskog predsednika Si Đinpinga Saudijskoj Arabiji i njegov susreta sa 20 arapskih lidera označavaju udaljavanje tih energijom bogatih zemalja od amerilkog tutorstva i dolara. Najveći spoljnotrgovinski partneri Bliskoig isgtoka su Kina i Indija i te zemlje već prelaze na plaćanja u nacionalnim valutama. Američki dolar polako nestaje. Bliski istok je veoma blizu Srbije i od odnosa u tom delu sveta u velikoj meri zavisi i bezbednosna arhitektura srpskih zemalja.

         Treći elemenat su istorijske promene u globalnom finansijskom sistemu. Srbija je veoma zadužena zemlja i u osnovi zavisi od kretanja na finansijskom tržištu koje se sada temeljno menja. Dugovi su postali ključni geopolitički i bezbednosni instrumenti pritisaka i ucena Srbije.     

         U takvom ambijentu još uvek je neizvesno kako će Amerika, koja predvodi svoj blok sada poznat kao Kolektivni zapad, reagovati na sve ove tektonske promene. Utoliko pre što su procesi tih promena nezaustavljivi. Oni mogu biti usporeni ali se ne mogu zaistaviti. Jasno je da se Amerika ne miri sa gubitkom svoje moći i globalne dominacije, što pokazuje i ratni sukob u Ukrajini, ali je ipak teško proceniti kako će dalje reagovati i to bi mogao da bude ključni problem u bezbednosnim izazovima.

         Srbija je u tom ambijentu u poprilično komplikovanom položaju. Njeno strateško opedeljenje je članstvo u Evropskoj uniji koje je sada preimenovano u evropski put jer je sudbina EU krajnje neizvesna. Ali, evropski put je postao i jedan od najvećih bezbednosnih izazova Srbije.  Pod izgovorom evropskog puta Kolektivni zapad traži od Srbije odustajanje od tradicionalnih prijatelja, pre svega Rusije i uskoro i Kine. Rusija je najverniji politički zaštitnik Srbije na međunarodnom nivou a Kina najveći strateški investitor. Kolektivni zapad još uvek ima kapacitete destrukcije, na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, pa je zaista veoma teško pronaći podnošljivu formulu. Nije reč o nekoj oružanoj akciji, Amerika je odustala od toga, nego o nametanju modela društva koji je destruktivan. Pored urušavanja domaće privrede i vezivanje na uvoz preko zaduživanja i preživljavanja rasprodajom preostalog društvenoig bogatstva nameću se i drugi procesi unutar društva. To je pre svega stimulisanje odlaska građana Srbije u zapadne zemlje i pražnjenje države koje se londa nastoji popuniti migrantima i dovođenjem radnika iz dalekih zemalja. Uz to, pod izgovorom evropskih ambicija Zapad nastoji da uspostavi kolonijalnu kontrolu nad Srbijom.  

         Drugim rečima, takozvani evropski put na način kako se nameće  je postao najveći bezbednosni izazov Srbije.