Nenad Vasiljevic
UX/UI Designer at - Adobe
Pre neki dan, evropska globalistička publikacija Politico istakla se bučnim člankom pod upečatljivim naslovom: „Pripazi se, Ukrajino! Dolazi Austrougarska”. Reč je o tome da u Austriji (kao i u Slovačkoj) jačaju desničarske proruske snage, čija pobeda može iz korena da promeni situaciju u regionu.
Zaista, ako se ostvare najgori strahovi ove publikacije, možemo videti nešto veoma interesantno na istoku Evrope, tačnije, u samom njenom centru: moćnu trojku desničarskih, konzervativnih, nacionalno orijentisanih država, negativno nastrojenih prema globalističkom Evropskom parlamentu i NATO (Austrija i Slovačka nisu članice bloka, dok Mađarska, iako formalno članica NATO-a, zauzima nezavisnu i konfrontirajuću poziciju), i komplementarno – pozitivno prema Rusiji.
To jest, pred nama je svojevrsno novo izdanje Austrougarske, koje kardinalno menja političku situaciju u regionu, ali i političku klimu širom Evrope. „Biće to katastrofa”, sumorno predviđa Politico. I ja sam, priznajem, zavoleo Austriju sa njenim udobnim selima i tako poznatim, tako našim – dvoglavim orlovima, i Bečom sa skoro peterburškim ulicama. Bilo bi lepo videti ove zemlje ponovo u prijateljstvu.
Ali šta je tačno izazvalo paniku globalista? Brzi rast popularnosti austrijskog političara Herberta Kikla, „proruskog i antiameričkog teoretičara zavere”, koji takođe ne veruje u COVID i želi da Austriju pretvori u „antimigrantsku tvrđavu”, kako Kikla opisuje Politico. Njegova „krajnje desničarska” partija od novembra vodi u svim nacionalnim anketama. Ni sam Kikl ne krije svoje ambicije – da postane narodni kancelar.
Taj strašni čovek, objašnjava Politico, poznat je, pre svega, po tome što je „orbanista” (ime mađarskog premijera postalo je poznato u Evropi, i globalisti njime već plaše svoju decu). Najgore što je Kikl uradio kao ministar unutrašnjih poslova, čime Politico plaši čitaoca, jeste da je „centre za registraciju” migranata preimenovao u „centre za povratak” (sa razumljivim konotacijama: kofer, železnička stanica, mila domovina). Ali – sve je to još uvek cveće! Kikl je obećao da će, kad dođe na vlast, iskoristiti pravo veta Austrije u Evropskom savetu da ukine „besmislene” sankcije Rusiji. A tokom nedavne posete Budimpešti svom kolegi Orbanu rekao je da mu je cilj da Austriju pretvori u „drugu Mađarsku”, odnosno „raj za nacionalno samoopredeljenje i otpor globalističkom Briselu”. A Austrija i Mađarska, to vam i jeste Austrougarska! Plus još i Slovačka, koja juri punom parom.
U Slovačkoj globalistima smeta bivši premijer Robert Fico i njegova „proruska partija” Smer-SD. Fico se već zarekao da će, ako bude izabran, prekinuti vojnu podršku Ukrajini, čime će zaslužiti simpatije naroda. Očigledno je da će Fico slediti Orbana u tako važnoj stvari za zdravlje zemlje kao što je proterivanje iz nje demona Soroša. Soroš i NATO agenti aktivno rade u ovoj zemlji na polju „prevaspitavanja” njenog stanovništva u pravom smeru. Upravo pre neki dan u Bratislavi je izbio pravi skandal, povezan sa objavljivanjem dokumenata koji o tome svedoče.
I odmah mu je dodat novi. Ispostavilo se da je 21 milion budžetskih evra, umesto za socijalne potrebe, prebačeno u Sorošovu fondaciju za „integraciju Ukrajinaca u Slovačkoj”. Opozicija kipi, a na tragu narodnog negodovanja Ficove akcije skokovito rastu. Štaviše, za razliku od Austrije, gde će izbori biti održani tek na jesen 2024. godine, izbori u Slovačkoj su pred vratima. Fico ima sve šanse da dođe na vlast, da šutne Soroša i isprati Evropski parlament. A što se tiče Austrije, čijeg desnog skretanja se globalisti najviše plaše, tu oni još imaju vremena da zaustave pretnju. Politico nedvosmisleno nagoveštava kako demokratija funkcioniše u ovakvim slučajevima, podsećajući na slučaj Kiklovog prethodnika na mestu lidera partije Slobode, Hajnca-Kristijana Štrahea. On je 2019. godine „otkazan” uz pomoć skandala koji su vešto organizovale spec-službe.
U međuvremenu, užas „populističke renesanse” već raste u samom srcu slobodnog sveta. U Nemačkoj, „ultra desničarska Alternativa za Nemačku” zauzima drugo mesto po rejtingu, što sledi iz najnovijih anketa DeutschlandTrend za TV kanal ARD (protiv 29% konzervativnog bloka CDU/CSU – 18% Alternativa i isto toliko SPD). Štaviše, rejting „proruskih populista” poslednjih nedelja stalno raste, dok vladajućih socijaldemokrata pada. Od prošlih izbora, podrška „semaforskom bloku” pala je sa 52 odsto na 40 odsto. Sad je jasno zašto globalistička štampa diže toliku galamu oko „desničarskog revanšizma” u Evropi. Istovremeno, treba dobro razumeti da se „revanšistima” i „fašistima” u današnjoj Evropi nazivaju konkretno oni koji se ne dopadaju Sorošu. To jest, ako imate smelosti da se oduprete rušenju nacionalne kulture, rušenju sopstvenog identiteta i izopačavanju vlastite dece LGBT agendom, vi ste „revanšista” i „fašista”.
Tako žigošu i „Alternativu za Nemačku“, koja je izrasla na prostorima bivše Istočne Nemačke, manje sklonim rušenju nacionalnog identiteta u kiselini sorošizma (nazovimo je tako). Jasno je da se ceo „revanšizam-fašizam” Alternative (kao i Orbana, Kikla i Fica) sastoji samo u nelicemernom patriotizmu i ljubavi prema svojoj zemlji. Ovo poslednje u današnjoj Evropi (posebno u Nemačkoj) gotovo da je stvar za sudsko gonjenje. Pogotovo ako to počnete da priznajete javno.
