Mujke je rođen 1890. u Stocu na Bregavi, kao treće dete Muhameda i Nure. Rano se odlučio za revolucionarnu aktivnost, najpre kao ‘mladobosanac’ sklon Srbiji, zatim u grupi Ujedinjenje ili smrt
Na spomen jednog imena, pripoveda u jednom intervjuu Ljubiša Ristić, Miroslavu Krleži dizala se kosa na glavi. Bilo je to ime Mustafe Golubića, Hercegovca iz Stoca koji je politički život započeo kao solunaš i pripadnik Crne ruke, nastavio ga kao razočarani Jugoslaven koji postaje komunista, a okončao herojskom smrću u zatvoru Gestapoa u Beogradu.
Obavljao ključne operacije za Sovjete
Premda je Golubićev lik u kasnijim interpretacijama uglancan do visokog sjaja, a pripovesti o njemu “naduvane” do dimenzija mita, činjenica je da je Mustafa Golubić bio avanturista grandioznog formata, akcijski heroj kojem je ceo svet bio pozornica i koji je zaista obavljao neke ključne operacije za sovjetsku vojnu obaveštajnu službu, mada ne i sve koje mu se pripisuju.Čak neki izvori tvrde da je Mustafa bio organizator Staljinovog najvećeg protivnika Lava Trockog u Meksiku.
On i Kordunaš Pavle Bastajić bili su nerazdvojni, sve dok se u jednom trenutku Bastajić nije moralno slomio i zaključio da su kremaljski nalozi za ubistva Staljinovih protivnika neopravdani. Bastajić beži u Jugoslaviju, obećava vlastima da se više neće baviti politikom i biva sklonjen u konfinaciju, na Kordun, odakle se jedne kišne jesenje večeri iskrada do Zagreba, gde svom prijatelju Krleži priča “najjeziviju priču” koju je pisac ikad čuo: priču o likvidacijama Staljinovih protivnika.
– Krleža je – piše u knjizi “Staljinove ubice” – od te teme (Golubić, op. a.) bežao, postajao je agresivan na sam njen spomen. U šest svezaka Čengićevih razgovora s Krležom, imena Pavla Bastajića i Mustafe Golubića spomenuta su samo nekoliko puta, oni su u toj biografskoj prozi svedeni na prolazne epizodističke pojave kojima Krleža nije dao previše prostora, iako se moglo jasno osetiti da je bio savršeno svestan njihove težine, značaja i karaktera. Nije da Krleža nije znao šta se po SSSR-u događa; šta više, čitava plejada Krležinih prijatelja i saboraca nestala je po gulagu ili završila ubrzanom procedurom s metkom u potiljku – piše srpski novinar Miloš Vasić u Vremenu.
– Ali, izgleda da mu je Pavle Bastajić konačno otvorio oči. Pavla su, uostalom, ubile ustaše veoma brzo, u Jasenovcu. Mustafu Golubića Gestapo hapsi 1941. u Beogradu, u mom susedstvu, pa ga brzopleto streljali dan pre nego što će iz Berlina stići depeša da se očuva u životu po svaku cenu…
Samo naivac mogao bi da misli, tvrdi najbolji Krležin biograf Stanko Lasić, da Krleža nije znao ono što mu je Bastajić rekao. Ali, ispričao mu je to “iz prve ruke”, s detaljima koje nije mogao da pročita nigde.
– Govoreći o Jugoslaviji – rekao je Ljubiša Ristić – Krleža je spominjao razna imena, velike ljude koji su se borili za ideju zajedničke južnoslavenske države; na spomen jednog imena dizala mu se kosa na glavi…
– Čijeg imena? – upitao ga je novinar.
– Mustafe Golubića Mujketa, crnorukca, atentatora, profesionalnog revolucionara rodom iz Stolca – odgovara Ristić.
– U to vreme bio sam opsednut Mustafom Golubićem… Nekoliko puta pokušao sam s Krležom da pokrenem ‘temu’ Mustafe Golubića; uvek bi dobio živčani napad – nastavlja Ristić.
– ‘Golubić je opskurna ličnost, o njemu neću da razgovaram! Nemojte ga više nikada spomenuti’, vikao je.
– Zanimljivo – nastavlja Ristić – na isti način reagovala je većina starih, predratnih komunista.
Foto: Arhivska fotografija- Slično je reagovala i naša asistentkinja na Akademiji dramskih umetnosti, Borjana Prodanović, ćerka Bore Prodanovića, čuvenog advokata predratnih komunista i unuka šefa Republikanske stranke Jaše Prodanovića. Jednom je u Kolarcu, uz čašu belog presečenog sodom, nama, svojim studentima, iznenada počela da priča kako je u njihovu kuću došao visoki čovek s brkovima i njenoj majci, poznatoj beogradskoj intelektualki Milici Prodanović, i dedi Jaši ispričao da se, dolazeći iz Sarajeva u Zagreb, javio Krleži, koji nije hteo da ga primi.
„Musrafa Golubić je ličnost koja do današnjeg dana svojim životom i posebno smrću intrigira javnost bivše Jugoslavije. Za neke je veliki heroj za druge hladnokrvni ubica. Jedni su se kleli da boljeg, plemenitijeg čoveka nisu poznavali, drugi su govorili da nisu voleli što su ga ikada upoznali“, izjavila je agenciji Beta jedan od autora izložbe, kustos izložbe Marina Andrić.
Ona je istakla da se veruje se da je pre 75 godina streljan i sahranjen „na brdašcetu preko puta Skupštine Srbije, Golubić, čovek koji je imao dva datuma rođenja, 36 registrovanih lažnih imena, preko 250 pasoša tri datuma smrti i dva mesta na kojima je sahranjen“.
Andrić kaže da su pred kraj Drugog svetskog rata ruske vojne jedinice posle detaljnih provera „iskopale. Golubića i pošto je Golubić bio ruski heroj premestili su ga i dostojno ponovo sahranili u Moskvi“. Na početku BEOGRADSKE OPERACIJE Staljin je poslao elitni tim NKVD čiji je jedini zadatak bio da pronađu posmtrne ostatke Mustafe Golubića i avionom ga dopreme u Moskvu, gde je sahranjen kao Heroj Sovjetskog Saveza.
Mustafa Golubić jedan je od najkontroverznijih likova ne samo naše nego i svetske komunističke scene. Živeo je svega 52 godine, a imao „filmski“ život bogat spektakularnim detaljima.
Golubića su gonile sve tajne policije, jugoslavenska, nemačka, engleska i francuska, nikad nije bio hapšen, dok ga 1941. godine nije uhvatio Gestapo i ubio u Beogradu.
Pored policije Mustafu Golubića, što se vidi i po fotografijama na izložbi, proganjale su i mnoge žene, medju kojima i poznate.
„Mustafa je bio čovek koga su bez sumnje žene mnogo volele, i poznati književnik Gustav Krklec pričao je da ga je pred drugi svetski rat u Parizu Golubić u jednoj kafani upoznao sa filmskom legendom Gretom Garbo koja je kako je tvrdio Krklec bila ludo zaljubljena u njega“, rekla je agenciji Beta Marina Andrić.
Ona dodaje da iz dokumenata prikazanih na izložbi, a naročito iz sećanja ljudi koji su se s njim susretali i radili, i ljudi i koji su bili s njim u zatvoru na Banjici evidentno da je nemačka policija užasno mučila Golubića tražeći od njega mnoge podatke koje je znao.
„Ništa im nije odao, čak im nije rekao ni svoje pravo ime, i ubili su ga pod konspirativnim imenom“, rekla je Andrić.
Autori izložbe „Ljudi koji su menjali 20 vek – Mustafa Golubić“ su istoričar Milan Tlačinac, književnik i publicista Muharem Bazdulj i istoričar umetnosti Marina Andrić, a veliku pomoć su pružili mnogi istoričari kao i svedočenja o likvidaciji Golubića, ali su svedoci želeli da budu anommni.
