Борељ: За излазак из кризе је потребно више од четвородневног примирја

(EPA-EFE/JULIEN WARNAND)

БАРСЕЛОНА – Четвородневно примирје је важан први корак у сукобу Израела и Хамаса, али потребно је учинити много више за излаза из кризе, указао је данас високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Ђузеп Борељ.

Он је изразио жаљење због тога што Израел неће присуствовати Форуму за Унију Медитерана, који се данас одржава у Барселони, преноси Ројтерс.

Министар спољних послова палестинске самоуправе Ријад ал Малики и саудијски министар иностраних послова принц Фаисал бин Фархан обратиће се данас учесницима тог скупа, као представници Арапске лиге и Организације исламске сарадње.

Борељ је изразио наду да ће четвородневно примирје које је договорено прошле недеље, а данас истиче, бити продужено „још неколико дана”.

Палестинског хакера који је напао “гвоздену куполу” од Мосада спасили турски обавештајци

Турски МИТ спасио је хакера из Газе Омара А. који стоји иза ометања израелског одбрамбеног система “гвоздене куполе” од агената Мосада који су покушавали да га отму према детаљима операције обавештајне агенције

. EPA-EFE/ATEF SAFADI

Национална обавештајна организација Турске (МИТ) спасила је Омара А. од могуће смрти или отмице у међународној операцији и понудила му заштиту пошто је познати палестински хакер био на мети Мосада у Турској и Малезији. Овог младића заслужног за хаковање израелског система противваздушне одбране, “гвоздене куполе”, Израел је дуго тражио.

Након три године истраживања, израелски обавештајци су ушли у траг Омару А. који је утицао на Гвоздену куполу 2015. и 2016. године и тако помогао Ал-Касам бригадама, војном крилу Хамаса, да покрену ракетне нападе на Израел, преноси РТ Балкан.

Омар, који је дипломирао компјутерско програмирање на Исламском универзитету у Гази, био је идејни творац софтвера за хаковање за Министарство унутрашњих послова Газе који може да се инфилтрира у мобилне телефоне који раде на Андроиду. Ово га је ставило на листу Мосада као потенцијалну мету. У жељи да га намаме, понудили су му посао преко норвешке софтверске компаније 2019. године, али је Омар, сумњичав у умешаност Израела, одбио понуду, пише “Дејли Сабах”.

Младић се преселио у Истанбул 2020. године, али му је Мосад био за петама и у Турској. МИТ је такође знао за његово пребивалиште у Турској због његовог хакерског порекла.

У априлу 2021, агент по имену Раед Гхазал га је контактирао, тврдећи да је менаџер за људска права једне француске компаније, поново, нудећи посао Омару. Газал је два пута “интервјуисао” Омара у Истанбулу, покушавајући да га убеди да прихвати посао. После Газала, у име француске “компаније” га је контактирао Омар Шалаби, још један оперативац Мосада. Понудио је Омару 10.000 долара за софтвер за кодирање за њих, наводи РТ.

Омар је урадио посао и платила га је француска компанија. У јуну 2022, други оперативац Мосада под именом Никола Радониј контактирао је Омара, нудећи му посао или у Бразилу или у Истанбулу. Са њим је било још троје људи који су радили за израелску обавештајну службу, а представљали су се као тим “програмера”.

Покушали су да убеде Омара да се придружи тиму за онлајн пројекат. Радониј је покушао да га убеди да отпутује у иностранство ради неког пројекта, јер је Мосад намеравао да одведе Омара у Тел Авив на испитивање. Омар се спремао да прихвати понуду, али га је МИТ контактирао и упозорио га на шему.

Али оперативци Мосада нису одустали. Омар А. одлучио је да оде на одмор у Малезију у септембру 2022. Истанбулски огранак контраобавештајног одељења МИТ-а поново је интервенисао и инсталирао софтвер за праћење на његов мобилни телефон након што га је упозорио на могућу отмицу у иностранству. Заиста, Омар А. је киднапован неколико дана касније у Куала Лумпуру и одведен је у удаљену колибу око 50 километара од малезијске престонице. Тамо су га испитивали и мучили осумњичени који раде за Мосад. Оперативци Мосада у Тел Авиву придружили су се испитивању путем видео позива.

Испитиван је о методама које је користио да би провалио систем “гвоздене куполе” и софтвер за хаковање заснован на Андроиду који је развио. Када је МИТ сазнао за отмицу, турски званичници су контактирали малезијске власти и преко софтвера за праћење помогли им да одреде локацију на којој је Омар А. Малезијске снаге безбедности извршиле су рацију у кући и спасле Омара А. Једанаест осумњичених је ухапшено у вези са његовом отмицом. Омар А. се вратио у Турску и одведен је у сигурну кућу коју је обезбедио МИТ.

Организација је такође координирала хватање Фоада Осаме Хиџазија са антитерористичком полицијом у Истанбулу. Хиџази је био један од оперативаца Мосада који је радио са Николом Радонијем.

Фади ал Батш, инжењер истраживања за који се сматра да је повезан са Хамасом, упуцан је 2018. године у близини његове куће у главном граду Малезије од стране двојице наоружаних нападача који су побегли са лица места.

Док је његова породица оптужила израелску шпијунску агенцију Мосад да је извршила атентат, тадашњи израелски министар одбране Авигдор Либерман негирао је умешаност Израела.

Сматра се да је Израел у прошлости убио неколико палестинских активиста, многе од њих у иностранству. У Јордану су 1997. агенти Мосада покушали и нису успели да убију тадашњег политичког шефа Хамаса Халеда Мешала прскањем отрова у његово уво.

Верује се и да Мосад стоји иза атентата 2010. на највишег команданта Хамаса Махмуда ал-Мабхуха у хотелу у Дубаију. Израел никада није потврдио или негирао своју умешаност у Мабхухово убиство.

Турска обавештајна служба раније је открила сличне завере Мосада за шпијунирање Палестинаца у земљи. У јулу су медији известили да је МИТ разоткрио ћелију “духова” од 56 оперативаца који у име Мосада шпијунирају нетурске држављане.

Документи са МИТ-а откривају да су шпијуни прикупљали биографске обавештајне податке о страним држављанима путем методе онлајн рутирања, праћења кретања возила преко ГПС-а, хаковања мрежа заштићених лозинком заснованих на Вај-фај уређајима и проналажења приватних локација. Ћелија, која се састоји од грађана из различитих земаља Блиског истока, користила је неколико лажних веб страница на више језика, углавном арапског, да би добила техничке локације и праве Ај-пи адресе, открио је МИТ.

Турски медији су такође у мају известили да је МИТ разбио још једну ћелију од 15 Мосадових агената са седиштем у Истанбулу и ухапсио шесторо. Такође је утврђено да су агенте обучавали у Европи руководиоци Мосада и да су имали задатак да надгледају компанију и 23 појединца са трговинским везама са Ираном. Прошлог децембра, разоткривена је група од седам људи која је шпијунирала Палестинце за Мосад, који је користио своје обавештајне податке да покрене онлајн кампање клевете и претње Палестинцима, преноси РТ Балкан.

МИТ је, у сарадњи са турском полицијом, открио низ шпијунских мрежа последњих година, укључујући и ону која ради за Русију, и осујетио заверу Ирана за убиство израелских држављана у Турској. Операције су такође довеле до откривања приче иранских оперативаца о киднаповању иранских дисидената који су се склонили у Турску.

Израел и Хамас забринути око листа талаца који треба да буду пуштени

(Фото /EPA-EFE/ M.S.)

Израел и палестинска милитантна група Хамас изразили су забринутост поводом листа талаца и затвореника за које се очекује да буду ослобођени последњег договореног дана примирја, пише Ројтерс.

“Појавио се мањи проблем с данашњом листом. Катарски медијатори сарађују са обе стране како би се избегла одлагања”, саопштио је званичник.

Током претходна три дана Израел је дао имена жена и деце за које је одлучено да ће бити пуштени из затвора, а Хамас је пуштао имена талаца које ће ослободити 12 сати унапред.

Канцеларија премијера Израела Бенџамина Нетањахуа саопштила је да је примила листу талаца која се “разматра и процењује у Израелу”.

Уговорено је пуштање 50 израелских талаца, од којих је 40 ослобођено у замену за 150 палестинских жена и деце.

Израел је претходно поставио услове за продужење примирја које би подразумевало 10 ослобођеника по додатном дану примирја.

Египат, Катар и Сједињене Државе позвале су на продужење прекида ватре.

Угрожена економска будућност Израела

Рат са палестинском милитантном групом Хамас кошта Израел најмање 269 милиона долара дневно и очекује се да ће више погодити економију земље од претходних сукоба, саопштила је агенција Мудис у извештају заснованом на проценама израелског министарства финансија.

Укупна цена рата могла би да достигне чак 200 милијарди шекела (53,5 милијарди долара), скоро 10 одсто БДП-а, угрожавајући економску будућност Израела, открива ове недеље извештај Мудиса, позивајући се на податке Института за студије националне безбедности (ИНСС), преноси Раша Тудеј

Према Мудису, финансијски терет за Израел биће много већи од оног у претходним војним операцијама, као што су Протектив Еџ 2014. или Други либански рат 2006. године, који је трајао 34 дана и имао директне трошкове од око 2,5 милијарде долара, или 1,3% БДП-а.

Агенција, која је израелски кредитни рејтинг А1 ставила на преиспитивање ради могућег смањења, такође је предвидела да ће продужени сукоб приморати владу да потроши милијарде шекела на одбрану, укључујући плате хиљада регрутованих резервиста. Огромна потрошња ће такође укључивати финансирање компензације ратом погођеним предузећима и реконструкцију девастираних заједница.

У међувремену, државни приходи, углавном приходи од пореза, наставиће да опадају јер потрошња, између осталих фактора потражње, опада, уз одсуство око 18% израелске радне снаге током рата.

IZA KULISA PREGOVORA O PRIMIRJU, UMEŠANA I CIA: Vreme je isteklo“ jedna rečenica dovela do istorijskog dogovora Izraela i Hamasa

„Potreban nam je ovaj dogovor“, rekao je Benjamin Netanjahu koordinatoru Bele kuće za Bliski istok pre nedelju dana u Tel Avivu, prema izvorima upoznatim sa dogovorom.

Ranije tog dana, Netanjahu i predsednik Amerike Džozef Bajden su se telefonom dogovorili da su spremni da prihvate široke konture sporazuma o oslobađanju 50 žena i dece koji su držani kao taoci.

Katar, koji je odigrao glavnu posredničku ulogu, nije mogao da dopre do Hamasa. Kada se grupa konačno ponovo pojavila an pregovorima, lideri Hamasa su zapretili da će prekinuti pregovore.

Izraelski ratni kabinet odobrio je sporazum nakon manjih izmena, a tekst sporazuma je Hamasu poslednji put preneo emir Katara.

Nakon što su Izraelci poslali direktora Mosada da pregovara o taocima, i Berns se aktivno uključio.

U Dohi, katarski premijer Mohamed bin Abdulrahman Al Tani direktno je sarađivao sa visokim političkim liderom Hamasa Ismailom Hanijehom. Tako je sporazum i konačno postignut, a mnogi se nadaju da će on potrajati i nakon isteka četiri i 10 dana.

Deset dana mira?

Dalje se navodi da će se „odmah po okončanju pauze u borbi koja je neophodna da bi se obezbedilo oslobađanje talaca, nastaviti borba u Pojasu Gaze kako bi se uništile vojne i organizacione sposobnosti Hamasa i palestinskog Islamskog džihada i stvoriti uslovi za povratak svih talaca“.

Odluka ovlašćuje ratni kabinet premijera Benjamina Netanjahua, ministra odbrane Joava Galana i ministra Benija Ganca da odluči o identitetu zatvorenika koji će biti pušteni u svakoj fazi, a koji se nalaze na dostavljenom spisku. Oni su takođe ovlašćeni da odrede vreme svake faze.

Osim toga, oni mogu da odlučuju o završetku faza, a celokupna razmena i pauza u borbi ograničena je na najviše deset dana od završetka prve faze.

„OVO JE GROBLJE“: Unicef tokom primirja ušao u Gazu, puni autobusi povređene dece tek pristižu u bolnice!Ovde je groblje – kaže Džems Elder, portparol Unicefa, koji tokom prekida vatre boravi u Pojasu Gaze.

Osećaju se na trulo meso… deca sa strašnim opekotinama, sa ožiljcima rata, ranama od artiljerije – kaže Elder.U petak je počeo četvorodnevni prekid vatre između Izraela i Hamasa tokom kojeg su palestinski ekstremisti počeli da oslobađaju taoce.

Hamas je u SAD, EU i nekim drugim zemljama označen kao teroristička organizacija.

Kako prenosi Elder, ljudi u Pojasu Gaze koriste prekid vatre da potraže svoje porodice i pomoć.

Ali, kaže da samo četiri dana primirja – do utorka – neće mnogo pomoći.Ne možemo uz čistu savest da se vratimo situaciji u kojoj se ubija stotinu dece dnevno. Ova pauza mora da preraste u trajni prekid vatre, moramo se vratiti miru – dodao je Elder.

„ZBOG NAPORA PUTINA“: Hamas oslobodio državljanina Rusije

Palestinska militantna grupa Hamas oslobodila je danas jednog državljanina Rusije koji je bio među otetim taocima u Gazi, saopštila je ta grupa.

„Kao odgovor na napore ruskog predsednika Vladimira Putina i uvažavajući rusku poziciju u podršci palestinskoj stvari, Islamski pokret otpora Hamas oslobodio je jednog od pritvorenika ruskog državljanstva“, navodi se u njihovom saopštenju.

„Tajms of Izrael“ je prethodno preneo da su vođeni pregovori o oslobađanju najmanje jednog dvojnog rusko-izraelskog državljanina, što je Hamas najavio kao gest prema predsedniku Rusije Vladimiru Putinu.

U međuvremenu Egipat je saopštio da je dobio spiskove sa imenima 13 Izraelaca i 39 Palestinaca koji bi trebalo danas da budu oslobođeni, što je treća razmena zarobljenih tokom četvorodnevnog sporazuma o primirju postignutog uz posredovanje Egipta i Katara.