Вучић из Париза: Свима на Западу је јасно да Курти неће ЗСО (видео)

принтскрин

Председник Алекандар Вучић обратио се из Париза, где учествује на шестом Париском мировном форуму.

Он каже да је са белгијским премијером разговарао о извештају Европске комисије, и да су констатовали напредак Србије у скоро свим областима.

– Дуго смо причали о Косову и Метохији, о свему што се збива у јужној покрајини. Причали смо о билатералним односима, о доласцима белгијских компанија у Србију – рекао је председник.

Вучић је присуствовао почетку Париског мировног форума, и каже да је разговарао и са представницима Гане и Бахреина, као и са регионалним лидерима.

– Вечерас у Јелисејској палати највероватније имамо састанак са Емануелом Макроном. Билатерала, један на један. То је у 8 и 15 вечерас. Много важних ствари за Србију – казао је он.

Сукоб у Гази

Фокус света полако клизи ка Гази, тачније израелско-палестинском сукобу, каже председник.

– Две важне ствари само. Када афричким земљама кажу да ће морати да одустану од експлоатације својих ресурса због климатских промена, сазнали смо да ће морати да се обезбеде финансијски инструменти не више од 15 година, него до 30 и 40 година – казао је Вучић.

Он додаје да је покренута прича и о томе како да се појединим земљама дозволи нешто виша стопа дефицита.

Крстић: Око ЗСО може доћи до договора, али тешко и до имплементације јер Приштина то кочи

(Принтскрин Јутјуб/Косово онлајн)

Доцент на Факултету политичких наука Милан Крстић верује да постоји простор за компромис у вези са формирањем Заједнице српских општина као и за то да принципи из 2015. буду имплементирани уз измене тзв. Устава Косова или уз неко шире тумачење одређених одредби. Истиче и да је до договора лакше доћи него до његове имплементације, јер за то мора да постоји воља Приштине да оснује ЗСО. 

Поводом порука из Брисела да је предложен избалансиран модел формирања ЗСО, Крстић каже да шта конкретно садржи нацрт статита Заједнице у овом тренутку може само да се нагађа из изјава које смо имали прилику претходних дана да чујемо од стране званичника Београда и Приштине.

„Председник Вучић је рекао како је у том нацрту статута садржан највећи број ствари које су претходно договорене. Да ли то значи да има нешто што није садржано, то остаје да видимо. Вероватно би било речено да је садржано све. Исто тако вероватно би, с друге стране, ако је реч о избалансираном приступу, како то наглашава ЕУ, ако би било садржано све што захтева Београд, то значило да Приштина то сматра неизбалансираним”, наводи Крстић.

Подсећа да када је реч о Приштини, она захтева да све што се усвоји буде у складу са одлуком Уставног суда Косова, који је прогласио неке одредбе, односно неке аспекте договора из 2015. године противуставним. 

„Наравно, постоји простор за компромис. Постоји простор и за то да одредбе из 2015. буду имплементиране уз измене Устава Косова или уз неко шире тумачење одређених одредби. Да ли је то оно што ће садржати овај статут, предлог, како да се ови проблеми, односно ова колизија ставова решила, верујем да јесте. Верујем да се неће ићи у правцу одступања од основних начела. Дакле, оно што је својеврмено предлагао Аљбин Курти, а што је заправо било одступање од темеља онога што је договорено 2013. и 2015. године, сумњам да може да буде део договора на основу свега оног што је и Београд јасно износио као став да хоће, односно да неће прихватити, и онога што је међународна заједница истицала да мора да буде спроведено”, истиче Крстић за Косово онлајн. 

Када је реч о помињању европских модела који би могли да буду примењени на ЗСО, Крстић наводи да постоје различити примери територијалне аутономије који функционишу у Европу, али да је сваки од њих примењен у другачијим контекстима и околностима попут јужног Тирола, Оландских острва или одређених региона у Шпанији. 

„Заједница српских општина заправо треба да представља обједињавање већ постојећих надлежности које имају Срби кроз локалну самоуправу, плус додавање одређених елемената самоуправе. И, наравно, оно што је најважније, линковање свега тога за Београд, односно за функционисање институција Републике Србије. Колико ће ствари бити додато, да ли ће те ствари бити извршне и како ће се финансирање спроводити у пракси, остаје да се види. У том погледу ово јесте један изузетан контекст, али, нажалост, не мислим да било који предлог који сада буде усвојен може да достигне ниво неке веће самоуправе који постоји у, рецимо, у наведеним случајевима, а за који мислим да би био неопходан за опстанак српске заједнице на Косову. Али, не делује ми да ће било који предлог ићи у том правцу”, каже наш саговорник. 

Зечевић: Избалансиран предлог за ЗСО је онај из 2013, могуће да оно што сада нуди ЕУ иде на руку Приштини

Слободан Зечевић (Фото / принт скрин)

Научни саветник у Институту за европске студије Слободан Зечевић указује на то да је избалансирани предлог за Заједницу српских општина био основни споразум о ЗСО из 2013. године, напомињући да се Србија тада одрекла много тога на северу Косова у корист приштинских институција, а да је за узврат добила могућност формирања ЗСО са значајним овлашћењима.

Зечевић за Косово онлајн каже да то што ЕУ сада представља као избалансирани нацрт статута Заједнице српских општина, с обзиром на то да су европске институције под утицајем САД које су признале независност Косова, као и под утицајем Француске и Немачке које такође признају Косово као независно, може да иде у сусрет захтевима Приштине. Напомиње да је тешко говорити о документу који није изашао на видело и да се сада закључци могу извући из изјава челника ЕУ и косовских институција, евентуално неке изјаве представника државних органа Србије. Према Зечевићевим речима, ЕУ се сада суочава са неколико проблема, а први је да су у супротности са својим изворним документом.

„У француско-немачком плану из фебруара ове године наведено је да ће бити спроведени споразуми који су важили раније. Бриселски споразум је нешто што је закључено раније и што би требало да се спроведе.  Али, сада они говоре имамо нови, избалансиран предлог, који ће одговарати и једној и другој страни. То значи да ми можемо да извучемо закључак да изворни споразум о ЗСО не важи, да су прерадили тај споразум и направили нешто друго и у супротности су са својим изворним документом на којем инсистирају из фебруара ове године”, наводи Зечевић.

Како каже, проблем може да представља и то што је косовски премијер Алзсобин Курти увек повезивао формирање ЗСО са међусобним признањем и пуном нормализацијом односа, на чему и даље инсистира.

„Питање је колико ће све то бити оперативно с обзиром да сам Аљбин Курти каже – ‘али, ми без међусобног признања не примењујемо ништа’“, истиче.

Додаје да је много непознаница, и као неке од њих наводи да је питање да ли ће Приштина применити договорено, какав је договор, да ли је прихватљив за Београд, да ли превише одступа од онога што је потписано у Бриселу 2013. године.

„”Наравно, то ће се све јасније видети када буде објављен документ који је ЕУ припремила” истиче Зечевић.