Kancelarija za KiM: Klijenti Poštanske štedionice u novoformiranim ekspoziturama mogu da obave sve bankarske poslove

Banka Poštanska štedionica tokom vikenda postavila je četiri montažne ekspoziture u neposrednoj blizini administrativnih prelaza Jarinje, Brnjak, Končulj i Merdare, rečeno je iz Kancelarije za KiM.

Saopštenje Kancelarije za KiM prenosimo u celosti: 

“Usled jednostranih i protivpravnih poteza Aljbina Kurtija koji je od 1. februara ove godine zabranio upotrebu dinara i platni promet Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, Srbi su onemogućeni da u svojim matičnim ekspoziturama na prostoru pokrajine podižu svoje plate, penzije, socijalna i sva druga davanja koja im uplaćuje država Srbija, a koja su im neophodna za život i rad.

U proteklih mesec dana, dva puta je od strane Prištine zabranjen ulaz dinarske valute na Kosovo i Metohiju, zbog čega su Srbi bili primorani, da zbog nestašice dinara, putuju čak i više stotina kilometara do najbližih ekspozitura u centralnoj Srbiji, troše značajna sredstva na put, odsustvuju sa posla, ali i da se suočavaju sa brojnim drugim problemima.

Zbog toga je Banka Poštanska štedionica tokom vikenda postavila četiri montažne ekspoziture u neposrednoj blizini administrativnih prelaza Jarinje, Brnjak, Končulj i Merdare (na prostoru centralne Srbije), kako bi svojim klijentima sa KiM omogućila kontinuitet u isplatama novčane gotovine, ali i obezbedila što bliži pristup blagajnama, bankomatima kao i ostalim bankarskim uslugama.

Ove montažne ekspoziture postavljene su na najbližim mogućim lokacijama od administrativnih prelaza, s obzirom da je takvo tehničko rešenje u datim okolnostima bilo jedino izvodljivo.

Novopostavljene ekspoziture Banke Poštanska štedionica počevši od danas biće na raspolaganju građanima svakog radnog dana i subotom od 9 do 17 časova.

Klijenti Poštanske štedionice u novoformiranim ekspoziturama mogu da obave sve bankarske poslove: isplate plata, penzija, socijalnih novčanih pomoći i ostalih primanja, zatim uplate na dinarske i devizne račune, menjačke poslove, ovlašćenja po računu, kao i druge bankarske poslove koji se inače redovno obavljaju u svim drugim  ekspoziturama Banke, pri čemu će u svakoj montažnoj ekspozituri, uvek biti na raspolaganju po dvoje zaposlenih bankarskih radnika. Svaki objekat opremljen je i bankomatom Poštanske štedionice koji je u funkciji 24 časa, sedam dana u nedelji, za podizanje sredstava sa dinarskih računa klijenta.

Banka je kao podršku građanima poslala i dve mobilne ekspoziture na točkovima koje će u skladu sa potrebama građana biti dostupne na ovim lokacijama.

Srbi koji su pogođeni ovim Kurtijevim antisrpskim merama, neće morati da putuju do ekspozitura u Raški, Novom Pazaru, Kuršumliji, Vranju… kako bi podigli svoja primanja, već će sve svoje prinadležnosti moći da obave u neposrednoj blizini administrativnih prelaza.

Postojeće ekspoziture Banke Poštanska štedionica koje se nalaze na severu Kosova i Metohije ostaju aktivne

Postavljanjem ekspozitura u blizini administrativnih prelaza, u  postojećim teškim uslovima za Srbe sa KiM,  omogućen je koliko toliko lakši pristup isplati dinara, bar u logističkom smislu. Ovo tehničko rešenje je naravno samo privremenog karaktera, sve dok se ne uspostavi normalno funkcionisanje platnog prometa u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji.

Beograd sve vreme odlučno insistira i neprestano traga za pronalaženjem održivog rešenja u vezi sa nastavkom funkcionisanja platnog prometa Republike Srbije na prostoru Kosova i Metohije, kako bi se urgentno rešio ovaj egzistencijalni problem koji pogađa 100.000 Srba na KiM” – piše u saopštenju Kancelarije za KiM. 

„Демократско” пустошење Космета

Чак и након деценија америчке помоћи и подршке, Косово остаје „економска и политичка канта”, пише амерички „Политико”

Американци су баш срећни. Где год се боре против тероризма налете на нафту. Ова наизглед шаљива порука која је недавно привукла огроман број коментара на друштвеним мрежама изазвала је озбиљну дебату. Већина учесника сложила се с таквом констатацијом, а осим самом нафтом богатих делова света, помињало се и искуство Косова и Метохије, али и питања шта може да очекује Украјину, када престану ратне страхоте. На први поглед делује помало случајно или неспојиво да су амерички јастребови који су, у име демократије, уз подршку оних који се називају интелектуалном елитом и уз светлост ТВ екрана, лупајући у ратне бубњеве, довели до крвопролића.

Касније када би се камере повукле, они би на масовним гробљима развијали сопствени бизнис и пунили џепове. Када би по систему „скакаваца” искористили економске потенцијале једне земље, због којих се стварно и водио рат, онда би бацили око на другу државу и кренули да и тамо „шире демократију”. Сценарио је исти – под окриљем људских права покушају да поткупе политичке елите које ће им омогућити да несметано пљачкају ресурсе једне државе. Не прође ли то, стиже „борба за демократију”.

Како то изгледа у пракси, могао би да илуструје и некадашњи економски гигант на коме се, између осталог, темељила привреда бивше Социјалистичке Републике Србије – рударски комплекс „Трепча”, који је у време велике Југославије запошљавао око 25.000 махом рудара. Данас је у албанском делу то индустријска руина, а комплекс „Трепче” више личи на сценографију хорор филма него на радну рударску компанију. Осамдесетих година прошлог века била је позната парола „Трепча ради, Београд се гради”. Њен аутор долази из другог дела бивше велике Југославије и потенцирао је да „јарам Београда” треба да престане. Тим поводом су рудари „Трепче” организовали штрајк 17. новембра 1988. године, када су кренули у марш од рудника ка Приштини.

Од обећане светле будућности за косовске Албанце остало је светло у тунелу, довољно тек да их усмери да бесповратно напусте Косово и иселе се у Европску унију. Рудари „Трепче” су у константном штрајку, плате су мизерне, а на друштвеним мрежама млађи Албанци наводе да су њихови очеви од плате у руднику некада могли да одведу породицу на море и да „преживе” тај месец. Сада не могу да саставе ни први с десетим у месецу. Та нова реалност није била сметња премијеру привремених приштинских институција Албину Куртију да у Митровици испред уласка у окно рудника недавно одржи говор који су обезбеђивале специјалне јединце косовске полиције. Чували су Куртија не од Срба, већ од гневних рудара који немају од чега да живе.

„Обележавамо 35. годишњицу штрајка рудара Трепче, одржаног против тадашњег режима Слободана Милошевића и фашистичке Србије. Штрајк рудара, одржан 1989. године, сада се већ у међународној историји Балкана утврдио као весник почетка распада Југославије”, изјавио је Курти. У неодговорним изјавама је отишао толико далеко да је навео да ће мудро користити природне ресурсе Космета, не схватајући да су њихови пријатељи, који су водили нелегално бомбардовање СР Југославије, већ узели шта су могли. Резултати те „мудре” економске политике су да косовски Албанци у редовима чекају да напусте „земљу снова – Косово” и да оду на Запад.

Адвокат Горан Петронијевић каже да је спољна политика САД последњих 30 година оличена у деловању неолибералне глобалистичке политике коју карактерише супремација корпорација над државом. За „Политику” истиче да је то полазна тачка из које се трасира спољна политика САД, чији идеолози нису политичари, већ то чине корпорације чији је једини циљ – новац. „Та врста политике је на неки начин заробила САД и њихове ресурсе, моћ и богатство и води спољну политику ван политичког одређења политичких партија. Демократска странка у Америци је под потпуном контролом корпоративног фактора и одатле почињу и завршавају се сви проблеми. За разлику од њих, суверенистички део САД, онај десни део ’дубоке државе’, оличен је у Републиканској странци, која покушава да корпорације стави под одређену врсту контроле и да им не дозволи да управљају државом”, каже Петронијевић.

Додаје да је те корпорације баш брига што ће у неком рату погинути неколико стотина хиљада недужних људи, јер је за њих бизнис најважније питање. А пример Космета и „Трепче” је парадигма економског суноврата који су спасиоци који су дошли из САД донели локалном становништву. Отуда и довођење у везу сличне економске „среће и благостања” који очекују и послератну Украјину, која је иначе под притиском Запада да призна тзв. Косово, а њен амбасадор у Тирани Володимир Шкуров недавно је, упркос званичној политици Кијева, рекао да је то признавање „питање времена”. А главни европски дописник америчког политичког портала „Политико” Метју Карничник анализирао је како су после једностраног проглашења независности Косова његови „амерички хероји” покушали да на уништеној и ресурсима богатој земљи зараде и које лекције из тога може да извуче Украјина. Текст описује и посету брата Џорџа Буша Млађег, Нила, Приштини, где се уверио да је његов брат сматран херојем због тога што се као амерички председник залагао за независност тзв. Косова.

„Није да је то заиста било важно. Попут низа других Американаца који су прошли овуда у последњих четврт века, Буш није био ту да би учио о Косову. Био је овде да заради новац као део групе коју је предводио пензионисани генерал САД Весли Кларк, који тежи да инвестира у енергетски сектор земље”, наводи „Политико”. Током година Косово – како пише овај амерички медиј, „балканска земља величине поштанске марке”, коју су Вашингтон и његови савезници из НАТО-а отргли од Србије 1999. године „да би зауставили геноцид над етнички албанским становништвом” – видело је свој део америчких ловаца на срећу.

Подсећа се да је ауто-пут ка Приштини из Северне Македоније изградио конзорцијум који је предводио амерички грађевински гигант „Бехтел” по цени од више од 700 милиона евра. Али, као и други велики инфраструктурни пројекти које предводе Американци „у земљама у које је Вашингтон ушао ватреним оружјем, дуж 65 километара било је много прекорачења трошкова и корупције”, додаје „Политико”. Последица тога је да је, рецимо, прошлог месеца косовски министар који је надгледао посао осуђен на три године затвора, јер је КиМ платио више од 50 милиона евра за пут. „Упркос скандалу, нема сумње да је Косово било исплатива опклада за многе америчке компаније које су овде активне”, тврди „Политико”.

Да ли је само „Косово” заиста имало користи компликованије је питање, које би било добро да размотре и Вашингтон и Украјина, док Кијев покушава да убеди Американце да остану ангажовани у тој земљи – укључујући и на огромном задатку обнове инфраструктуре коју је уништила Русија. Америчка помоћ се сматра кључном не само док бесне борбе већ и након њих. Ипак, Украјини би такође требало да буде јасно шта то подразумева. У сваком сукобу у који су се САД укључивале последњих деценија, од Ирака преко Авганистана, до КиМ, екипу за чишћење је предводила компанија „America Inc”, пише „Политико”. С временом, међутим, политичка воља у Вашингтону да остане ангажован у страним земљама обично бледи једном када велики бизнис истисне све што може. „Ко ће обновити? Еквадор неће обновити Украјину. Сједињене Државе ће бити тамо. Предузећа и извођачи из Сједињених Америчких Држава, само они. Ми ћемо тамо помоћи у обнови Украјине и Американци ће на томе зарадити много новца”, казао је он, преноси „Политико”.

У тиму Милоша Јовановића правоснажно осуђени желе да воде Београд

За Украјину задатак поправљања њене уништене инфраструктуре представљаће застрашујући, генерацијски изазов. За корпоративну Америку то ће бити само још једна пословна прилика. А ако је Косово било какав водич, Украјинци треба да пазе шта желе, додаје „Политико”. „То је једна од највећих мистерија: како земља попут Америке, која је уложила значајне ресурсе и политички капитал није осигурала да КиМ буде функционална држава”, упитао је бивши косовски министар, кога „Политико” није именовао, а који је, настављају, деценијама посматрао акцију САД у својој земљи и који је незадовољно констатовао: „Американци су једноставно заборавили на Косово.”

Епархија рашко-призренска: СПЦ не шири мржњу тиме што брине о својим светињама

Не шири Српска православна црква мржњу тиме што брине о својим светињама, које су препознате и у косовским законима, већ етничку и верску мржњу шире они који цркву за то оптужују, поручила је Епархија рашко-призренска, реагујући на изјаву посланика Алијансе за будућност Косова Беке Берише. Бериша је пре неколико дана изнео оптужбе на СПЦ због посете епископа Теодосија и његових сарадника археолошкој локацији манастира Богородице Хвостанске у општини Исток, 4. марта, након које је, подсећа епархија уследио напад на ту локацију од стране непознатих особа, које су оштетиле ограду комплекса.

Немачки амбасадор: Косово не може постати чланица Савета Европе док не врати земљиште Дечанима

Манастир Дечани задужбника српског краља Стефана Дечанског (ЕПА ЕФЕ – В.Х.)

Амбасадор Немачке у Приштини Јорн Роде изјавио је да Косово не може да уђе у Савет Европе уколико не поштује одлуке суда у вези са имовином манастира Високи Дечани.

„Јавно смо рекли да је Савет Европе организација владавине права и да је неспровођење пресуде вашег Врховног суда јасно кршење владавине права“, рекао је Роде и додао: „Ако желите да постанете члан Савета Европе, а не понашате се како треба, ово није рецепт за учлањење. Урадите то сада и онда можете добити значајан број гласова да постанете члан Савета“.

Роде је истакао да су Дечани „случај који мора да се заврши“.

Немачки амбасадор се осврнуо и на то што је председник општине Дечани Башким Рамосај рекао да ову одлуку никада неће поштовати.

„Не желим да улазим у расправу о томе да ли је градоначелник у праву, сваки грађанин и сваки градоначелник Косова има право на мишљење или критику, али свуда одлуке суда морају да се спроводе и то је готова ствар, није битно шта политичари кажу или не кажу“, казао је Роде, пренео је портал Косово онлајн.

Привремене приштинске институције одбијају да спроведу одлуку тзв. уставног суда у Приштини из 2016. године, према којој морају да као власништво Високих Дечана упишу око 24 хектара земље у околини манастира.

Манастир Високи Дечани је, одлуком Комитета за светску баштину Унеска, стављен на списак угрожених споменика, а налази се и на листи најугроженијих локалитета културног наслеђа у Европи, коју је сачинила паневропска федерација за очување културног наслеђа Европа Ностра.

Троје повређених у пуцњави у Ђаковици

ЂАКОВИЦА – Најмање три особе рањене су ватреним оружјем у раним јутарњим сатима у Ђаковици, а за осумњиченим нападачем се трага.

Портпарол полиције Шеремет Елезај рекао је за приштинску Коху да су повређени упућени у болницу и да су у стабилном стању.

Пуцњава се догодила у једном бару у Ђаквици око 00:10 сати.

У току је истрага, а осумњичени се терети за убиство у покушају и неовлашћено држање оружја.

Редови због Куртијеве забране динара постали свакодневица

Епископ Теодосије и игуман Високих Дечана Сава Јањић у посети археолошкој локацији манастира Богородице Хвостанске (Фото / Икс / Епархија рашко призренска)

Косовска Митровица – Дуги редови, чекање по два или три сата како би се стигло до шалтера Поштанске штедионице у Косовској Митровици, Лепосавићу и Зубином Потоку – свакодневица су људи који се од 1. фебруара суочавају с једностраном одлуком тзв. централне банке Косова, тј. режима Албина Куртија, о укидању платног промета с централном Србијом.

Тако су и јуче пред Поштанском штедионицом у Косовској Митровици, као и у три остале општине на северу Космета, чекале геронто-домаћице, а било је и просветних радника и запослених у просвети, а још увек је било и оних који раде у Градској чистоћи. „Тек ће поново да крену гужве од недеље, односно понедељка, када крећу пензије.

Нама овде на Космету пензије се исплаћују већ од 9. у месецу, али поштари ево већ месец дана не долазе. Не знам како ћу? Да идем у Рашку, не исплати ми се, а и нисам доброг здравља. Како ћу да преваљујем толики пут, који ем што изискује трошак, ем и време”, каже за „Политику” Добрила В. и додаје „да јој је остало толико пара да може само још хлеб да купи”.

Сведочи да додатно време онима који крену пут централне Србије одузимају и колоне на Јарињу. С друге стране, онима који се не одлуче да крену пут Рашке или Новог Пазара, и прођу све пунктове и провере Куртијеве полиције да би подигли свој новац, предстоји чекање у редовима у Косовској Митровици, у улицама Владе Ћетковића и краља Петра Првог, као и у центру Лепосавића, где је филијала једине српске банке на Косову и Метохији, али и у центру Зубиног Потока. Мада ни то није гаранција да ће им на шалтеру увек бити исплаћен максимални дозвољени износ од 10.000 динара, па чак ни пет хиљада.

„Више нема смисла од некога да тражите позајмицу. Некада сам позајмљивала од комшија, пријатеља. Како да позајмљујете када знате да сви ти од којих узимате морају да чекају у километарском реду или да иду у Рашку или Нови Пазар. Сви смо у истом гротлу, а ово све постаје неиздрживо.

Не могу да верујем да међународна заједница ћути, да неће да нађе решење”, надовезује се на причу Добрила, која је пензију стекла у једном од угоститељских објеката у Косовској Митровици, у коју је дошла из Ибарског Колашина.

И док на северу Космета постоји имало шанси да се подигне бар део плате или пензије, нешто од социјалних давања, јужно од Ибра нема динара ни на шалтеру, али ни на банкоматима. Уз све то, стижу и рачуни које треба платити. „Овде смеш да останеш без хлеба, али без телефона никако”, каже Ана Б. из Зубиног Потока, која је дошла у Косовску Митровицу код лекара, али и да купи неопходне ствари за обележавање задушница.

Све већи губици косовских компанија

Док премијер привремених приштинских институција Албин Курти уводи мере којима се онемогућава да роба из централне Србије уђе на Косово и Метоију, оно што постоји од фирми и компанија у овом делу земље, је у озбиљном проблему. Косовска предузећа претрпела су озбиљан пад свог присуства на међународним тржиштима током прошле године. Тренд пада извоза настављен је и у јануару ове године. За разлику од извоза, Косово и Метохија је у 2023. години имало више увезене робе. И у првом месецу ове године забележен је пораст увоза.

Присуство косовских производа на међународним тржиштима смањено је за 100 милиона евра прошле године, у поређењу са 2022. Такође је забележен пад извоза у јануару ове године за три одсто.

Упркос свему томе, премијер Курти је у готово сваком појављивању, како на Косову, тако и ван њега, изјављивао да се од његовог доласка на власт извоз удвостручио.

„За ове три године удвостручили смо и извоз и директне стране инвестиције”, рекао је Курти не говорећи на које конкретне податке се позива.

Раст извоза је убрзано почео 2021. године, када је Куртијева влада дошла на власт, и наставио се бржим темпом 2022. године. Курти није говорио о томе које су владине политике можда утицале на ово повећање, али је, према речима економисте Едисона Џакуртија, до тога дошло због поремећаја у ланцу снабдевања.

„Простори настали као резултат поремећаја у ланцу снабдевања, који су утицали како на промену обима и састава робне размене између различитих земаља, тако и на повећање тражње након укидања рестриктивних мера, као последица ковида – 19, највише је утицало на повећање извоза робе. Различите индустрије или компаније са Косова су користиле ове просторе продајући своју робу на тржиштима ван Косова“, рекао је Јакурти.

Он је нагласио да ако се упореде разлике између номиналне и реалне вредности робног извоза, види се да је део повећања последица раста цена. Према подацима Царине, КиМ је током 2023. године извезло робе у вредности од 820 милиона евра, док је пре годину дана извоз достигао рекордну вредност од 920 милиона евра.

Што се тиче увоза, он је вредео 5,7 милијарди евра 2023, а 2022, 5,6 милијарди евра.

Чак је и енергетска криза, као резултат рата у Украјини, утицала да Косово извози више електричне енергије током 2022.У првом месецу ове године забележен је и пад извоза. Према подацима Агенције за статистику спољне трговине, у јануару је извезено робе у вредности од 60.3 милиона евра, или три одсто мање него у истом периоду прошле године. Са увозом се десило супротно. У јануару је порастао седасм одсто, односно 380 милиона евра. Влада је тек средином прошле године усвојила Индустријску политику 2030, где је циљ смањење трговинског дефицита.