Сто патријаршијских стипендија за ученике и студенте са КиМ

Патријарх Порфирије

Патријарх Порфирије, главни старатељ Задужбине Симе А. Игуманова, саопштио је јуче да су утврђени резултати конкурса за доделу стипендија ученицима и студентима са Косова и Метохије. Одабрано је 100 младих из Косовске Каменице, Шилова, Приштине, Лепосавића, Ораховца, Гораждевца, Гњилана, Пећи, Звечана, Пасјана, Ранилуга и других места на КиМ, који ће примати ову стипендију до августа 2024. године. Конкурс је трајао од 25. октобра до 1. новембра ове године, а патријарх је одредио да укупан фонд износи 14.400.000 динара, пренела је информативна служба Српске православне цркве. Конкурсна комисија утврдила је да од укупно 548 пријављених кандидата 89 није доставило одговарајућу и потпуну документацију, а потом, темељно проучивши пристигле пријаве, утврдила коначан списак добитника стипендије.

“СРБИЈА НЕЋЕ ПРИХВАТИТИ НЕЗАВИСНО КОСОВО” Председник о порукама из ЕУ: Довољно сам јак ментално да што јаче нападају да се снажније боримо

ПРЕДСЕДНИК Александар Вучић коментарисао је поруке које стижу из Европске уније.

– Србија неће прихватити независно Косово, али могу да нађу неке који хоће. Можете да видите ко је кога финансирао, али не директно, него кроз пројекте. А кад их питате што то раде и како би било да се ми тако мешамо, онда им је маца појела језик. Довољно сам јак ментално да што јаче нападају да се снажније боримо, јер ме тиме уверавају у оно што мислим. А то је да би нагрдили Србију, разорили је. На страну што смо били национално понижени, нама треба политичко јединство. Да политика коју водимо буде једна, да се зна како се држава води у тешким ситуацијама – поручио је Вучић.

КОМАНДАНТУ герилске јединице БИА терористичке ОВК Саљиху Мустафи Жалбено веће Специјалног суда Косова потврдило је осуђујућу првостепену пресуду за ратне злочине у априлу 1999. године у селу Злаш на КиМ, али му је смањило изречену казну. Мустафа је био осуђен на 26 година затвора, а Жалбено веће му је данас смањило казну за четири године и осудило га на 22 године затвора.

Ово веће је одбило све жалбе Мустафе на првостепену пресуду, али је на крају делимично прихватило његову жалбу на висину казне. Како је навела председавајућа судија Мишел Пикар, оправдано је умањити му појединачне казне, па тако и коначну јединствену.

Тако му је Жалбено веће данас умањило првостепену казну од 10 година затвора за ратне злочине противправно лишавање слободе на 8 година, 22 године за мучења затвореника на 20 година и 25 година за убиство једног Албанца цивила на 22 године. Како је рекла Пикар, јединствена казна не може бити мања од највеће појединачне и изрекла му јединствену казну од 22 године затвора. 

Мустафа је мирно и озбиљно слушао образлагање одбијања његових жалби, а када је саопштено колико ће му бити смањена казна, иронично се насмејао. Он ће остати у притвору у Схевенингену док се не заврше припреме за његово пребацивање у државу у чијем ће затвору издржавати казну. 

Он је осуђен за ратни злочин над најмање шест албанских цивила заточених у априлу 1999. године у логору на изолованом имању у селу Злаш на КиМ. Припадници јединице којом је командовао, али и он лично мучили су те људе свакодневно, пребијали их сатима, палили им кожу, ломили кости… Он је одговоран и као командант логора, али и као непосредни учесник у злостављањима, јер је утврђено да је лично пребијао двојицу затвореника. Тада је један Албанац, за којег су сматрали да не подржава ОВК, жестоко мучен данима и на крају убијен и закопан у плитак гроб.

Жалбено веће је одбило Мустафину тврдњу да је на Космету био међународни сукоб. Он је оспоравао и списак затвореника у Злашу и начин како га је једна жртва препознала у судници, али је утврђено да је документ аутентичан, а сведока није оспорио током суђења када је могао. 

Образложено је и да је неспорно утврђено да су Мустафа и његова јединица у априлу били на имању у Злашу и контролисали га и одбијена је његова тврдња да тада није био тамо. 

Мустафа је у жалби тврдио да су у албанског цивила пуцале српске снаге, када су ушле у Злаш, а Жалбено веће је навело да је првостепено веће правилно утврдило да је смрт тог човека наступила као последица тешког злостављања и тешких телесних повреда, које су му несумњиво нанели Мустафа и његови потчињени. 

– Исправна је теза да окривљеном највише погодује да су тог цивила упуцале српске снаге, али чак и да је тако, то не негира везу смрти услед злостављања и тешких повреда, које су му припадници ОВК нанели – казала је судија Пикар. – Жртва није била у стању да стоји на ногама када су га други затвореници последњи пут видели. Није му пружена медицинска помоћ. Одлука да жртву не пусте на слободу или не евакуиши и укажу му лекарску помоћ, када су наишле српске снаге равна је убиству. 

Иначе, раније је Специјални суд Косова наложио Мустафи да за осам жртава свог ратног злочина исплати 210.000 евра одштете. Он се на ову одлуку није жалио. 

ХАЏИ ШАЉА ИЗВЕДЕН ПРЕД СУД У ХАГУ: Претио сведоку и избегао да се изјасни о кривици

ХАЏИ Шаља, који је са Сабитом Јанузијем и Исметом Бахтијаријем оптужен за претње и застрашивање сведока у поступку, који се води у суду Специјализована већа Косова у Хагу, због злочина такозване ОВК, није данас приликом првог приступања у суду желео да се изјасни о кривици.

Он је рекао да ће то урадити кад добије сву документацију од Специјализованог тужилаштва. За сада је добио само оптужницу преведену на албански језик. Он ће до даљег бити у притвору у Схевенингену, а накнадно ће бити заказано наредно заседање у суду на којем ће се изјаснити о кривици.

Шаља је судији рекао да је правник, да живи на Косову и да ради у професионалној војсци.

Он је оптужен по три тачке – за покушај ометања службеног лица у вршењу службене дужности озбиљним претњама, затим за покушај ометања службеног лица у вршењу службене дужности као појединац и учествовањем у заједничком деловању групе и за застрашивање у кривичном поступку.

Оптужен је да је од 5. до 12. априла 2023. године са Сабитом Јанузијем и Исметом Бахтијаријем договорио да контактирају са једним сведоком. Након тога су Јанузи и Бахтијари по налогу Шаље у два наврата појединачно контактирали са сведоком, како би га озбиљним претњама, али и обећањем да ће имати користи, наговарали да повуче изјаву дату у тужилаштву у истрази или да се уздржи од сведочења у поступку пред Специјализованим већима.

Шаља је ухапшен 11. децембра на Косову, а 12. децембра је пребачен у Хаг. Јанузи и Бахтијари су ухапшени раније 5. октобра и они се такође налазе у притвору у Схевенингену.

Премијерка Брнабић уложила резерву на декларацију ЕУ, штитећи интересе Србије

Председница Владе Ана Брнабић уложила је резерву на декларацију ЕУ „Самит ЕУ-Западни Балкан, Брисел 13. децембар 2023.” штитећи интересе Републике Србије, а у резерви је јасно ставила до знања да Косово и Метохија остаје интегрални део Републике Србије у складу са Резолуцијом 1244 УН, саопштила је Влада Србије.

Како се истиче, јасне црвене линије Србије су непризнавање Косова и Метохије и неприхватање Косова и Метохије као члана Уједињених нација, као и члана у систему организација и агенција Уједињених нација.

„Република Србија, посвећена процесу европске интеграције и преговорима, генерално се, са резервама, усклађује са Декларацијом ‘Самит ЕУ-Западни Балкан, Брисел 13. децембар 2023.’ као политичком изјавом и правно необавезујућим документом”, наведено је у тексту уложене резерве.

Истиче се да се договор о путу ка нормализацији и његов прилог о имплементацији, како је наведено у овој Декларацији, сматра прихватљивим само у контексту који се не односи на било какво де факто или де јуре признавање тзв. „Косова”.

„Република Србија наглашава да усклађивање никако не значи признавање чланства тзв. Косова у УН, систему организација и агенција УН, нити такозваног територијалног интегритета тзв. Косова”, истакнуто је у тексту.

Указује се да Декларација не представља правно обавезујући уговор по међународном праву и да усклађивање са овом Декларацијом не утиче ни на чињеницу да Косово и Метохија остаје интегрални део територије Републике Србије под међународном управом у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН из 1999. године.

Декларација ЕУ-Западни Балкан: убрзати интеграције, Београд и Приштинa да примене споразуме

БРИСЕЛ – Европска унија позива на убрзање процеса приступања Западног Балкана том блоку и тражи од Београда и Приштине брз напредак у нормализацији односа и да у потпуности, без даљих одлагања или предуслова, примене постигнуте споразуме, укључујући споразум о путу ка нормализацији односа и његов имплементациони анекс, наводи се у данас објављеној декларацији, са којом се усагласила и Србија.

У декларацији, тражи се потпуно усклађивање са спољном и безбедносном политиком ЕУ и напомиње да ће ЕУ брзо испитати предлоге изнете у Плану раста за унапређење економске интеграције Западног Балкана са ЕУ. Наводи се да ЕУ наставља да у потпуности подржава напоре високог представника ЕУ за спољну и безбедносну политику Жозепа Бореља и специјалног изасланика ЕУ за дијалог Београда и Приштине и друга регионална питања западног Балкана Мирослава Лајчака.

Како се додаје, ЕУ очекује „конструктиван ангажман” Београда и Приштине” у доброј вери и духу компромиса” да би се постигао брз напредак у нормализацији њихових односа, што је, како се наводи, критично важно за сигурност и стабилност целог региона и за осигурање да две стране могу да напредују на европском путу.

„Позивамо стране да, без даљих одлагања и предуслова, потпуно спроведу Споразум о путу нормализације и његов Анекс за имплементацију, као и све претходне споразуме”, наводи се у декларацији. Како се додаје, од Београда и Приштине се очекује да наставе да улажу континуиране напоре за смиривање напетости у складу са захтевима ЕУ и да се уздрже од једностраних и некоординисаних акција, које би, упозорава се, могле да доведу до даљих тензија и насиља, као и реторике која не води нормализацији односа.

У нацрту се наводи да је због све компликованијег географског окружења, којим доминира рат у Украјини и које је снажно обележено кризом на Блиском истоку, угрожена европска и глобална безбедност и да то окружењу показује „важност јединства и сврхе унутар европске породице” и стратешког партнерства између ЕУ и Западног Балкана којима се успостављају још ближе везе и боље интегрисана сарадња са ЕУ, на основу заједничких принципа и вредности.

Борељ: ЕУ позива на убрзање процеса придруживања земаља западног Балкана Унији

Шеф дипломатије Европске уније Жозеп Борељ изјавио је да ЕУ позива на убрзање процеса придруживања земаља Западног Балкана европском блоку.

“Поново потврђујемо нашу пуну и недвосмислену посвећеност перспективи чланства Западног Балкана у Европској унији и позивамо на убрзање процеса придруживања”, написао је Борељ на платформи X (Твитер).