Специјалци Косовске полиције уклонили пано „Ово је Србија” у Сочаници

(Принтскрин Јутјуб/Косово онлајн)

Специјалне јединице тзв Косовске полиције уклонили су пано „Ово је Србија” са пасареле у Сочаници. Прво, су, пре пет дана транспарент уклонили са ограде из правца из правца Северне Митровице ка Лепосавићу, а прексиноћ и са дела пасареле из правца Лепосавића ка Северној Митровици.

Мештани Сочанице кажу да је више наоружаних полицајаца специјалних јединица у недељу увече, око 23 часа попело на пасарелу у Сочаници, ножевима пресекло ужад паноа, а затим су транспарент „Ово је Србија” убацили у оклопно возило. Грађани овог места јутрос су приметили и да су са бандера у близини пасареле уклоњене и све српске заставе.

Пасарела у Сочаници је направљена у јануару 2021. године како би ђаци и становници овог места  безбедно прелазили магистрални пут Лепосавић-Северна Митровица. Недуго затим Срби су поставили пано са натписом „Ово је Србија” и неколико српских застава.

Нова рунда преговора о Косову могућа 16. новембра

(Фото EPA-EFE/OLIVIER MATTHYS)

Наредна рунда преговора Београда и Приштине биће највероватније одржана следеће недеље, а дипломатски извори у Европској унији наводе да је 16. новембар могући датум састанка главних преговарача.

Специјални представник Европске уније за дијалог две стране Мирослав Лајчак је у писаној изјави за РСЕ потврдио да наредни сусрет главних преговарача Србије и Косова није отказан и да постоји њихова сагласност о датуму када ће бити одржан, али није прецизирао датум. Он је рекао да је постојала идеја да се сазове састанак ове недеље, односно данас, али да је „косовска страна изнела веома валидан и релевантан захтев за одлагање састанка који је фасилитатор, ЕУ, прихватио”.

Лајчак је прошле недеље најавио да ће убрзо сазвати сусрет на нивоу главних преговарача. Потом се о томе огласио и главни преговарач из Србије Петар Петковић који је рекао да је планиран састанак отказан јер је то, према његовим речима, одбила косовска страна.

Лајчак је у последњој писаној изјави објаснио да се сви састанци у оквиру дијалога сазивају на датуме који су погодни за обе стране те да се датуми објављују тек када обе стране потврде да прихватају.

Према изворима „Политике” унутар ЕУ, нико од Лајчакових саговорника није добио текст статута на папиру. Како ти извори објашњавају, специјални представник за дијалог је представницима опозиције током разговора у Приштини 7. новембра, само „усмено објаснио садржај документа”.

Харадинај: Нацрт статута ЗСО је заснован на Уставу и законима Косова и богат многим правима за Србе

(Фото EPA-EFE/OLIVIER HOSLET)

Лидер опозиционе Алијансе за будућност Косова (АБК) Рамуш Харадинај је изјавио да је нацрт Статута Заједнице општина са српском већином (ЗСО) заснован на Уставу и законима Косова и да је „богат многим правима за српску заједницу на Косову и Метохији”.

„У том документу су дате многе могућности и многи олакшице у управљању, у управљању општинским нивоом, које општине већ имају, али и у сарадњи између општина, односно Заједници (ЗСО) дају се и права, односно одговорности у здравству, у просвети, уз подршку Србије”, казао је Харадинај за ТВ Клан Косова. Додао је да се институције ЗСО скупштина, председник, потпредседник, одбори, администрација, финансирање, уређује на основу Устава и косовских закона.

Харадинај је рекао да је током данашњег састанка са изаслаником за дијалог ЕУ Мирославом Лајчаком прочитао цео нацрта Статута ЗСО који су предложили представници САД, Италије, Француске, Немачке и ЕУ.

„Комплетан документ је дат нама на читање, мој колега Бесник Тахири и ја смо га прочитали посебно и имали смо право да бележимо, али не и да га фотографишемо. Документ нам није дат, што значи да је још у раној фази”, рекао је Харадинај.

Председник АБК-а је рекао да и овим нацртом Статута ЗСО Србија има право на финансирање у разним областима, додајуćи да Срби на Косову и у Србији „имају разлога да се осећају као победници”.

ЗСО даје многе могућности да функционише и истовремено даје нека права и Србији, тако да Србија има право да финансира Заједницу, здравство, образовање. То финансирање, рекао је Харадинај, мора да се спроводи преко финансијских институција лиценцираних на Косову, односно банака лиценцираних на Косову, док ревизију како су финансије вођене ради Косово и Метохију.

Поновио је да „косовски Срби и Србије имају разлога да се осећају као победници са овим гаранцијама које су дате општинама са српском већином, са овим правима да постоји координација ових права, са обавезама које Косово добија на централном нивоу у вези са Асоцијацијом (ЗСО)”.

NASTIĆ: Nemačka gazi Rezoluciju 1244 – potreban pritisak na Prištinu, a ne uvek tražiti krivca u Srbiji

Nemačka bi trebalo da insistira da Priština poštuje preuzete obaveze, poput Zajednice srpskih opština, kao i da radi na deeskalaciji, umesto da, kao do sada, krivca u svemu traži na strani Srbije, poručila je u intervjuu poslanica u nemačkom Bundestagu Žaklin Nastić.

Nemačka i druge zemlje gaze Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244, kaže Nastić, ukazujući na dvostruke aršine – umesto da situacija ide ka deeskalaciji, podržava se „rasistička“ politika Prištine, čiji je cilj stvaranje „velike Albanije“.

Kako je vaše viđenje situacije na Kosovu, posebno posle dešavnja u Banjskoj ?

Ocenjujem je ekstremno teškom, posebno posle događaja u Banjskoj. Drugačije ocenjujem događaje u Banjskoj od mnogih država, i od Prištine. Postojao je razlog zbog kojeg je moglo doći do toga. Od kada je Aljbin Kurti na vlasti u Prištini, situacija je masivno eskalirala. Njegova politika je bila usmerena ka eskalaciji, u prilog tome su i neprihvatanje sprovođenja sporazuma iz 2013. i 2015. u vezi Zajednice srpskih opština. Događaj u Banjskoj, koji treba osuditi, se koristi da se spreči uspostvaljenje ZSO iako se Priština na to sporazumom obavezala. Ne smatram da će pod ovim okolnostima Priština uslištiti zahtev EU da uspostavi ZSO. Mislim da države koje podržavaju Prištinu koriste događaj u Banjskoj da to pitanje stave pod sto. Mnoge države, nažalost, uključujući i Nemačku, taj događaj koriste protiv Srbije, i ne uzimaju u obzir kako je došlo do toga. To je za žaljenje. Kada čujem iz Prištine da su mesecima znali da se takve aktivnosti pripremaju, moram da upitam – zašto nisu blagovremeno nešto učinili  da to spreče.

Šta je potrebno da bi došlo do deeskalacije ?

Definitivno bih pozvala Prištinu da ne doprinosi dalje eskalaciji situacije. Vidi se da pripadnici manjina, posebno Srbi, napuštaju Kosovo. Bila sam na Kosovu i videla da je broj etničkih napada znatno povećan. Na Badnje veče su upucana deca. Potrebna je deeskalacija. Morale bi međunarodna zajednica i nemačka vlada da zatraže da Priština prestane sa eskalacijom, umesto da traži u svemu krivca u Srbiji.

EU je rešena da se pitanje Kosova reši što pre, Nemačka je najužurbanija po tom pitanju. Najviše želi da rešeno bude kroz priznanje. Zašto je tako ?

Ne delim mišljenje nemačke vlade. Kosovo je uz kršenje međunarodnog prava, ratom NATO, otcepljeno od Srbije. Sada, kada imamo rat u Ukrajini, Nemačka se stalno poziva na poštovanje međunarodnog prava. To međunarodno pravo mora da važi za sve, a tako i za teritorijalni intergritet i suverenitet Srbije. To kaže i Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244, a tu Rezoluciju, neke zemlje, posebno Nemačka – gaze.

Kosovski premijer Aljbin Kurti ne želi da ispuni ništa što je dogovoreno, pa ni ZSO. Čini se da to Nemačka najmanje vidi ili ne želi da vidi. Da li je to tako ?

Nažalost, to je tako. Ali, kada se pogleda razvoj konflikta, Nemačka je 1999. sa ministrom iz redova Zelenih Joškom Fišerom forsirala napad na SRJ, a tu „tradiciju“ Zelenih sada nastavlja ministarka Analena Berbok. Bilo bi važno da se deeskalira situacija, da na tome se ne radi. Primenjuju se dvostruki aršini. Umesto toga – podržava se, mogu slobodno reći, rasistička politika Prištine, koja ima za cilj stvaranje „velike Albanije“. Taj cilj je postao sasvim jasan posle Kurtijeve posete Severnoj Makedoniji. Kada sam bila, krajem marta, na Kosovu, videla sam samo albanske zastave i morala sam da pitam kada postoji Kosovo zašto je onda Albanija svuda prisutna, kao i narativ „velike Albanije“. Za žaljenje je što nemačka vlada podržava takvu politiku. Nikada nisam priznala priznala nezavisnost Kosova i uvek sam osuđivala Nemačku što je to učinila, jer je time prekršila međunarodno pravo.

Imamo izjave iz Nemačke da postoji opasnost od izbijanja Trećeg svetskog rata. Da li vidite trenutna dešavanja u svetu – u Ukrajini i na Bliskom istoku, kao početak takvog rata ili su to samo regionalni sukobi?

Opasnost je velika, definitivno. Posebno zbog isporuka oružja iz Nemačke. Nemačka je posle SAD najveći isporučilac oružja Ukrajini. Imajući u vidu nemačku istoriju, strašno je gledati kako se tenkovi i oružje iz Nemačke šalju na istok. Smatram da to treba osuditi. Problem je što se ne polaže na diplomatiju, već na naoružavanje, a posle toliko meseci vidimo da oružje nije doprinelo miru, već je rat samo produžen. Zato smatram da bi trebalo pozdraviti napore i izjave iz država poput Kine ili Brazila koje traže diplomatsko rešenje i pregovore. Ovo što radi Nemačka je izuzetno opasno. Nemačka i evropske države su susedi Rusije i imamo drugačije interese od SAD. Zato bi trebalo da kao Evropljani pokušamo da živimo mirno i sa Rusijom. Treba razmotriti i kako je došlo do rata, a tu treba spomenuti širenje NATO na istok, i s tim u vezi kršenja obećanja datoj tadašnjem SSSR-u. Mnogo zapadnih i nemačkih političara negira da je bilo obećanja da se NATO neće širiti do granica Rusije, ali ona su postojala i za to postoje potvrde. Sasvim je jasno da niko ne bi tolerisao strane tenkove i vojni savez na svojoj granici. To ne tolerišu ni SAD.

Бланар: У случају тзв. Косова прекршено међународно право као у Украјини

(Фото/ EPA-EFE/MARTIN DIVISEK)

Словачки министар спољних послова Јурај Бланар истакао је јуче у Прагу да је његова земља једна од пет држава ЕУ које нису признале независност тзв. Косова јер је у том случају прекршено међународно право, као и у случају Украјине и Ирака. Бланар је рекао да Словачка осуђује напад Русије на Украјину као кршење међународног права и да подржава територијални интегритет нападнуте земље.

Он је истакао да је Словачка доследно приступала случајевима кршења међународног права. „На пример у Ираку или као што је било у случају Косова. На томе и даље инсистирамо. Ми смо једна од пет земаља ЕУ које нису признале независност Косова јер је то кршење међународног права. Инсистирамо на томе и недвосмислено подржавамо територијални интегритет”, поручио је министар.