Шутановац: Курти показује „мишиће” који су безначајни са аспекта војне силе
Драган Шутановац (Принтскрин Јутјуб/Косово онлајн)
Председник Савета за стратешке политике, некадашњи министар одбране и председник Демократске странке Драган Шутановац оценио је да најавама да повећава број припадника безбедносних снага косовски премијер Албин Курти показује „мишиће” који су апсолутно безначајни са аспекта војне силе, али да са друге стране, угрожавајући безбедност Срба на северу показује да хоће да они напусте Косово и Метохију.
„Нема никакве дилеме да Курти од када је објавио да ће на северу Косова правити такозване полицијске базе заправо прави војне базе са идејом да се оне конвертују и постану некаква војна снага са којом очигледно жели да придобије део бирачког тела на самом Косову и што свакако узнемирава и уноси немир међу грађане који живе на северу Косова, имајући у виду да Косову не прети никаква војна опасност”, рекао је Шутановац у изјави за Косово онлајн.
Курти је јуче на страначком скупу Покрета Самоопредељење саопштио да ће Косово наредне године имати 600 припадника КБС више и 500 полицајаца више у односу на ову годину, а члановима странке је поручио да кажу свим активистима и грађанима „да неће моћи да их зауставе ни на југу, ни на северу”.
Коментаришући Куртијеве речи, Шутановац додаје да нико ни из једне земље није најавио да ће напасти Косово војним снагама.
„Курти, уместо да брине о безбедности грађана и да повећава број криминалистичке полиције, да смањи организовани криминал на територији Косова, а самим тим и у целом региону, покушава да показује своје мишиће који су апсолутно безначајни са аспекта војне силе, то је прах и пепео, али са аспекта претње Србима који живе на северу Косова и угрожавања њихове безбедности и сталне тортуре према њима уз велико присуство људи са другим цевима, он уствари жели да покаже да хоће да се Срби покупе и практично напусте Косово и Метохију”, сматра Шутановац.
Оцењује да су Куртијеве намере јасне и да се односе на прављење пројекта „велике Албаније”.
„Цела његова прича је врло јасна, њему није стало до безбедности него до пројекта ‘велике Албаније’ који укључује све такозване албанске земље. Њега су прогласили премијером свих Албанаца света с једне стране, а с друге стране то све искључује Србе који живе на КиМ, на чему он свестрано ради, што нажалост разуме мали број људи, не само у свету, већ чак и у Београду”, истиче Шутановац.
Наглашава да због свега што Курти најављује о повећању броја припадника КБС, чак користећи и термин „војници” иако Косово званично нема војску, не очекује реакције међународних фактора.
„Не очекујем неку реакцију међународних представника, мислим да је догађај у Бањској у великој мери допринео да Курти сада има такав темпо да му се опраштају ствари које се пре догађаја у Бањској не би опраштале. И поред тога што је међународна заједница реаговала због експропријације, незаконитог одузимања земље која припада српским грађанима, не мислим да ће на крају после овог свега бити нека нужна, тврда реакција у односу на Куртија. Мораће сада много воде да протече да Србија поново добије у предности. Не мислим у односу на Куртија, већ у односу на истину, јер истина је на нашој страни, али, кажем, тај догађај је потпуно пореметио односе и гледање на Србе и Србију у добром делу Европе”, закључује Шутановац.
Орлић: За нас није тема признање Косова, поштујемо Устав, Приштина да испуни обавезе
Председник Скупштине Србије Владимир Орлић изјавио је данас да за Србију „нису тема никаква признања такозваног Косова или места у Уједињеним нацијама, али постоји очекивање да ће и друга страна да покаже озбиљност када је реч о прихваћеним обавезама”.
„Ми смо одговорни, посвећени дијалогу и миру, али то значи и да ћемо доследно да поштујемо наш Устав”, рекао је Орлић у Скупштини Србије, приликом заједничког обраћања са председником Представничког дома Парламента Румуније Алфредом-Робертом Симонисом, наводећи да Београд чека већ једанаест година на формирање Заједнице српских општина.
Он је истакао да је госта из Румуније обавестио о „терору који Албин Курти и Приштина спроводе над Србима, на Косову и Метохији”, преноси Танјуг.
Захвалио је на румунској подршци интегритету и суверенитету Србији за коју је навео да је „јасна, чврста, принципијелна, заснована на међународном праву, јер непризнавање такозваног Косова значи управо то”.
Такође је захвалио на подршци Румуније европском путу Србије и истакао да су односи две државе засновани на великом, традиционалном пријатељству.
„Имали смо садржајан разговор о бројним темама и констатовали да има још доста могућности да се сарадња унапреди”, рекао је Орлић, помињући нарочито економију.
Извештај ЕК о Косову: Односи Владе са српском заједницом значајно погоршани
Лажна творевина Косово је постигло ограничен напредак у областима правосуђа, борби против корупције и организованог криминала, а односи Владе у Приштини са српском заједницом значајно су погоршани, наводи се у годишњем Извештају Европске комисије за Косово и Метохије.
У Извештају ЕК о Косову, који ће бити представљен 8. новембра, оцењује се да дијалог са Србијом остаје кључан за напредак на европском путу. Потврђује се да ће косовски грађани уживати безвизни режим од првог јануара наредне године.
У Извештају се наводи да је Космет остало ангажовано у дијалогу о нормализацији односа са Србијом, као и да треба да покаже озбиљнију посвећеност, уложи више напора и направи компромисе како би процес нормализације односа са Србијом кренуо напред. Од КиМ се тражи да одржи обавезе у оквиру дијалога и да се посвети пуној примени свих претходних споразума из дијалога и Споразума о путу нормализације и његовог Анекса за имплементацију.
У делу посвећеном ситуацији на северу Косова се наводи да је на стање у том делу утицало неколико криза различитог интензитета о бројним питањима, са „насилним нападом на Полицију Косова 24. септембра 2023. године у селу Бањска код Звечана”.
Осврћући се на локалне изборе који су одржани на северу Косова, а које је српско становиништво бојкотовало, у документу се оцењује да они не нуде дугорочно политичко решење за те општине.
Поручује се да остаје императив да се врати ситуација у којој косовски Срби активно учествују у локалној управи, полицији и правосуђу на северу Косова. Такође се истиче потреба за одржавањем варедних локалних избора у све четири општине на северу Косова уз безусловно учешће косовских Срба.
У Извештају се спомињу и мере које је ЕУ увела против косовске владе у јуну ове године, са оценом да је та одлука последица недостатка одлучних корака како би се смириле тензије. У документу се оцењује да су се односи између владе у Приштини и заједнице косовских Срба значајно погоршали. Европска комисија сматра да постоји укупна политичка стабилност Косова која је омогућила влади да спроведе реформе у вези са ЕУ и усвоји законе који су каснили. Међутим, пише и да се континуирани недостатак међустраначке сарадње и неслагања унутар већине показао изазовним за реформе.
У извештају се оценује да је Косово још у раној фази развоја правосудног система који би добро функционисао.
Исту оцену је Косово добило и у борби против корупције и организованог криминала, што како пише у документу, и даље изазива забринутост. У документу се оцењује да је Косово постигло напредак у спровођењу акционог плана заједничког регионалног тржишта, посебно ратификацијом три „споразума из Берлинског процеса” о слободном кретању и међусобном признавању квалификација.
Али се и подвлачи да Влада у Приштини наставља да блокира механизме доношења одлука у оквиру Централноевропског споразума о слободној трговини (ЦЕФТА) због неслагања око представљања Косова и Метохије.
С тим у вези се спомиње да Косово није ратификовало ЦЕФТА протоколе о олакшавању трговине. Одлука косовске владе о блокирању уласка српске робе и поштанских пакета на Косово, према наводима извештаја, није у складу са обавезама ЦЕФТА. Та мера, додаје се, такође је противна духу Споразума о стабилизацији и придруживању.