МИ ГЛАС ИЗ НАРОДА Само овако и никако другачије!

Руски стручњак за обојене револуције: Техника протеста као на Мајдану, прети “тактика роја”

31. дец 2023 13:09

У случајевима када се напред, у први ред, истура омладина, то јест када се агитује међу студентима да се излази на тргове и да се организују протесне акције, то је типична особеност обојене револуције. Зато што се најпре млади људи гурну под пендреке и водене топове полиције, а онда се избаци парола “бију нашу децу!” То је типична техника, указује Андреј Викторович Манојло

Проф. др Андреј Викторович Манојло је политиколог, професор на Универзитету Ломоносов где предаје (између осталих предмета) и “обојене револуције” на смеру Информациони и хибридни ратови. Један је од највећих стручњака за феномен обојених револуција у Русији. Аутор је више од 70 књига и 290 стручних чланака из области информационих и хибридних ратова и технологија “обојених револуција” међу којима су “Генеза савремених обојених револуција”, “Хибридни ратови у контексту пост глобализације”, “Информациони рат и нова политичка реалност”, “Фејк новости и технологија превентивне делегитимизације избора” и многи други.

Сем теорије, феноменом преврата се бави и практично: 2019. је уз његову помоћ обнародован и спречен контакт заменика Чавеса – Диосдада Кабиља са ЦИА и преврат у Венецуели који је спреман у режији ЦИА. Као последица ове операције смењен је саветник за безбедност председника САД Џон Болтон.

Ви сте један од највећих ако не и највећи експерт за обојене револуције у Русији. У Србији већ неколико дана трају демонстрације, почели су чак и сукоби са полицијом и прва хапшења. Да ли је реч о покушају обојене револуције или само о обичним грађанским демонстрацијама?

По мом мишљењу, то што се сада догађа у Србији је веома налик на понављање “булдожер револуције” која се догодила 5. октобра 2000. године. Зато што протести које гледамо не изгледају као стихијски већ се чини да су то унапред организовани скупови.

Могу се, наравно, разумети људи који су незадовољни овим или оним странама живота, животним стандардом, економијом, сиромаштвом, јер проблеме има свака држава. Нема тог лидера у свету и шефа државе који не прави грешке.

Али у овом случају сценарио који се одвија у Београду је веома налик на класичну обојену револуцију која се већ одиграла у Србији 2000. године. И која је добила назив “булдожер револуција”, то јест све се одвија по истом обрасцу, само без булдожера.

Засад?

Да, засад. Ми видимо активисте, ми видимо да људи нису тек тако дошетали на главне тргове, да су многи од њих доведени, што значи да је то припремано унапред, види се координација ових деловања. И све ово показује да се примењују савремене технологије организовања државног удара и преврата.

Демонстрантима се придружују и поједини студенти. Тако да ће разне друштвене групе, свака са своје стране, кренути у протесте. Биће наизглед неколико протеста. Да ли је то једна од карактеристика обојене револуције?

Да. У случајевима када се напред, у први ред, истура омладина, то јест када се агитује међу студентима да се излази на тргове и да се организују протесне акције, то јест да се иде на барикаде, то је типична особеност обојене револуције.

Зато што се најпре млади људи гурну под пендреке и водене топове полиције а онда се избаци парола “бију нашу децу!” То је типична техника.

Потпуно иста техника је примењена 2013. у Кијеву када се тамо одигравао такозвани “Евромајдан”. А и овде се по свему судећи понавља исто то. У оним случајевима када су протести стихијски, то јест када нису организовани, млади обично немају ту шта да траже. 

У својим књигама о обојеним револуцијама писали сте да су осмишљене и нове технологије које се тек уводе. Код нас се за сада користе већ опробане технике. Које су нове технологије насилне промене власти које можемо очекивати да буду примењене у Србији? И које ће бити маркер који говори да је то организована “обојена револуција” а не, једноставно, демонстрације?

За сада се обојена револуција у Србији развија по класичном сценарију. Међутим, савремене обојене револуције су отишле далеко напред у технолошком плану.

Ако се погледа најновија пракса организовања и спровођења обојене револуције на примеру покушаја државног преврата у Белорусији 2020. године, види се да је тамо био покушај “хибридне обојене револуције”. Тамо већ није било “Мајдана” у смислу сталног логора на главном тргу, који је неопходан ради стварања агресивне политичке руље.

Организатори су користили “тактику роја”, када се агресивна руља по сигналу појављује у разним деловима града, у овом случају Минска, тако да полиција се баца свом снагом са свих страна у кварт у коме би се агресивна руља одједном ниоткуда појавила, да би оградила и смирила опасност.

У тренутку када би се снаге реда ту окупиле, агресивна руља би се моментално по наредби разилазила и одмах би се у другом делу града такође по команди стварала друга иста таква агресивна руља, на месту где нема полиције и органа реда јер су они већ били премештени у кварт где је била претходна руља. Ова тактика се назива “тактика роја”. И активно је коришћена у Белорусији.

Сасвим је могуће, ако се догађаји у Београду буду развијали у правцу омасовљења, да ће исте ове технологије бити коришћене и код вас.

Следећа технологија карактеристична за савремене обојене револуције је “мрежно управљање протесним групама и покретима”, код које се померање протесних група по граду управља и координира уз помоћ, на пример, неког канала на апликацији Телеграм. Тако је било и у Белорусији где је постојао канал “НЕХТА” на коме су у реалном времену објављиване наредбе руководилаца протеста својим активистима. У суштини, делатности разних протесних група су координиране из једног центра.

Следствено и овде у Србији, исте те технологије не само да ће бити примењиване већ, како изгледа, оне се већ сада примењују.

Посебно треба обратити пажњу на “технологије конфликтне мобилизације”. Под овим технологијама се имају у виду технологије увлачења обичних грађана у протесте. Код савремених обојених револуција ове технологије се користе под испрва политичком агендом. То јест, људи се не изводе на улице уз политичке пароле, већ уз пароле протеста против сиромаштва, корупције, крађе и другог.

Аполитична тема омогућава да се изведу и ангажују људи разних политичких убеђења.

Ова технологија је десет пута ефикаснија него извођење по политичким темама. На пример: “за слободу и демократију а против диктатуре”.

И овде се иста таутологија спроводи: људе изводе под паролом “Вучић је лопов”, а то није политичка парола. Људи се мобилишу под неполитичку агенду а која се касније, када се људи већ сакупе на неком великом тргу и претворе у руљу, претвори у пароле које брзо постану политичке. То јест, појави се политички програм уперен против власти. Може се очекивати да ће све ове технологије бити примењиване и код вас.

И у том смислу треба рећи да обојене револуције које су технологије организовања државних преврата не почињу одмах од активне фазе. Свакој обојеној револуцији претходи стадијум припреме. И тај стадијум припреме се карактерише спровођењем целог низа активности које не могу бити неприметне. То јест, ако се негде припрема обојена револуција, стручњаци без сумње могу препознати шта се тачно спрема. А када препознају, они упозоре своје савезнике.

Русија је неколико пута показала своју помоћ савезницима, као што је на пример било у Турској, као и сада овде. Колика је опасност од сценарија који је био у Јужној Америци када је Запад једноставно признао нелегитимног председника Хуан Гваидо? Да ли је могућа и та техника?

Да, наравно, они могу и ту технику применити у односу на Србију. Зато што треба имати у виду да је проамерички и прозападни лоби у Србији веома јак. Другим речима, америчке службе имају на кога да се ослоне. Могуће, укључујући и окружење председника.

И у том смислу потпуно је могуће да буде употребљена техника истицања лажног председника, као што је био случају у Венецуели 2019. године, када се појавио Гваидо, или исто као што је било и у Белорусији 2020. године када је Колективни запад већ практично био на корак од званичног признања Светлане Тихановске као победника избора за председника Белорусије. У овом случају такође овако нешто се може врло лако догодити. Да се то не би догодило, овде би требало да активно раде српске специјалне службе. 

За сада су све демонстрације само у Београду, али у својим књигама ви наводите и могућност такозваног DDoS напада или технологије, када у више градова букну жаришта протеста, која на први поглед нису међусобно повезана али која ће принудити снаге реда да се расплину по разним местима.

Да, то је такође веома опасна техника. Тачније, овде је реч о две технике. Прво су DDoS напади када се по кругу око главног града ствара “ватрени појас”, који почиње као шумски пожар да се са разних страна приближава главном граду. Када масовни протести који почињу као демонстрације а касније се претварају у масовне нереде, крену да се појављују у свим већим градовима у провинцији. И колико год да власт има полицајаца њих свеједно не може бити довољно ако истовремено све гори.

А затим ти протести могу бити искоришћени да се направе колоне које би кренуле према Београду. И тада се користи друга техника, такозвани “поход на Рим”. То је техника коју је први применио Гарибалди, а затим и Мусолини.

Важно је разумети да је управо на овај начин, то јест походом демонстраната из провинције на главни град, била узета власт у Јерменији током последње обојене револуције, када је власт узео Никол Пашинјан.

И зато и код вас може постојати ова опасност у случају да демонстранти не успеју да брзо преузму контролу над Београдом. Ако се сада власт повинује под притиском демонстраната, а њих за сад нема баш пуно, онда никаквих DDoS напада неће ни бити. А ако се не повинује, онда се центри за организовање масовних нереда могу преместити из главног града у веће градове у провинцији.

У Белорусији 2020. одлучујућу улогу је одиграо председник Лукашенко који је изјавио да ће одлучно бранити државу и народ. За разлику од њега, у Јерменији је тадашњи председник покушао да се договара и смирује ситуацију. Како уопште власти треба да реагују? Покушавати да се договоре и смире ситуацију или треба одмах оштрије реаговати и показати своју одлучност да се сачувају држава и народ?

Овде је ситуација врло компликована. Као прво, покушај да се договориш са онима који против тебе крећу у обојену револуцију, то јест у условима када је у држави већ почео државни преврат – то је самоубиство. Зато што чим председник државе уместо да одмах организује отпор обојеној револуцији почне да шаље сигнале да је спреман са неким да се о нечему договара, он ће тиме показати своју слабост. И у том случају ће га врло брзо почистити. Са њим нико чак ни разговарати неће.

И зато, ако је обојена револуција већ почела – лидер државе више и нема других могућности, он ће морати да се бори до краја. У супротном, врло лако се може догодити да прође као Мубарак, Гадафи, Милошевић и друге жртве обојених револуција који су или одбијали да се боре, или су у неком тренутку помислили да је могуће нагодити се са организаторима обојених револуција.

Друго, ако се организатори оваквих преврата суоче са одлучним отпором власти, по правилу обојене револуције у том случају немају успеха. Зато што организатори оваквих преврата увек рачунају на то да ће се појавити издаја у ближем окружењу лидера државе. Да ће неко из блиског окружења, ко се договори са иностраним специјалним службама, предати тог лидера, живог или мртвог, онима који стоје иза организовања обојене револуције. Ако се ово не догоди, или се на челу државе нађе јак лидер као што је Александар Лукашенко, који је својим личним примером показао да је спреман да се бори до краја, у том случају организатори обојених револуција се по правилу повлаче. И онда се демонстрације и протести полако угасе.    

🇺🇦 🇷🇸 Амбасадор Украјине у Србији изјавио је да је осуда Мајдана еквивалентна осуди Првог или Другог српског устанка против Отоманског царства.

„Посматрач” Андреас Шидер и његова супруга Соња осумњичени за највећу корупциoнашку аферу у Аустрији

Члан социјалдемократске партије Аустрије и Европског парламента Андреас Шидер, као један од посматрача мисије Европског парламента која је пратила изборе у Србији, подржао је протесте опозиције окупљене око листе “Србија против насиља”. Подршком једној политичкој опцији погазио је и избламирао своју улогу независног посматрача и дипломате.

„У потпуности подржавам и солидаран сам са оним људима који данас протестују, дакле са опозицијом. Ова ситуација може лако да ескалира. Ја сам на страни народа који је на улици, који се буни – рекао је Шидер.

А Соња Весели Шидер, супруга овог „чувеног” посматрача и посланика ЕУ, у Аустрији је означена као главни учесник у једној од највећих корупционашких афера у тој земљи.

Овај пар је у аустријским медијима назван “ТРГОВЦИ ПАРТИЈСКО ПОЛИТИЧКИМ УГОВОРИМА”. Осумњичени су да су за рачун странке СПО којој обоје припадају проневерили огромне суме новца кроз намештене тендере за здравствене установе у Бечу. Соња Весели Шидер је крајем 2017. поднела оставку на место градског секретара за здравство града Беча због корупционашке афере намештања тендера приликом набавке Сименсове медицинске опреме за клинику Флорисдорф. Убрзо је именована за директорку Сименса за Централну и Југоисточну Европу

Суд у Бечу је 2022. поништио све спорне уговоре која је са Сименсом закључила Соња Весели и у току је опсежна медјународна истрага.

Шидер је иначе познат по антисрпским ставовима који је одувек инсиситирао да се догађаји из Сребренице окарактеришу као геноцид, а “мајке Сребренице” је хтео да номинује за Нобелову награду за мир. У неколико наврата је тражио да се уведу санкције председнику Републике Српске Милораду Додику. Залагао се за подршку западних земаља председнику владе привремених власти у Приштини Албину Куртију као и мере против председник Србије Александра Вучића кога је означио као провокатора.

Медији Јунајтед групе дали 12,5 пута више времена Ђиласовој листи него листи „Србија не сме да стане”

Медији Јунајтед групе чврсто стоје на уређивачкој политици која отворено и фаворизује Драгана Ђиласа и његову листу „Србија против насиља”, показује истраживање Курира које је анализирало медијски садржај од 1. новембра до 14. децембра.

Анализа потпуног надзора медија, што подразумева нон стоп праћење свих програмских садржаја током изборне кампање од 1. новембра до 14. децембра, показује да је највећу медијску подршку имала Ђиласова листа. Податак који најубедљивије говори о фаворизацији је следећи: у сегменту програма за промоцију изборних листа ова политичка групација је добила чак 12,5 пута више времена него листа „Александар Вучић – Србија не сме да стане”.

По медијској промоцији на програмима телевизија Н1 и Нова С, „Србија против насиља” и Драган Ђилас „потпили” су и друге учеснике избора. Јер, наше истраживање говори да су сви остали учесници избора у збиру добили мање времена за медијску промоцију него што је добила сама листа „Србија против насиља”, пише Курир.

Телевизије Н1 и Нова С су за изборни сегмент у којем се промовишу изборне листе одвојиле 86 сати, 50 минута и 48 секунди. Од тог времена, Драган Ђилас и његова листа добили су чак 55,8 одсто времена, односно 48 сати, 25 минута и 37 секунди. Преосталих 17 изборних листа које су учествовале на парламентарним изборима заједно су добиле 44,2 одсто или 38 сати, 25 минута и 11 секунди.

Треба напоменути да се Јунајтед група у власништву Драгана Шолака пред ове изборе определила за тактику да њени медији не учествују у политичком маркетингу, те је, примера ради, листи „Александар Вучић – Србија не сме да стане” било чак забрањено да закупи термин за емитовање предизборних спотова, у којима би у сегментима од 30 секунди до једног минута показала шта је све урађено у протеклом периоду и шта ће бити урађено у будућности.

Оваква забрана је до сада незабележена у Србији или у било којој другој земљи у Европи.

Део наше анализе се односио на оцену телевизијског садржаја кроз његов карактер – позитиван, негативан или неутралан. Резултати у том сегменту још јасније откривају колику је предност имала листа „Србија против насиља” и шта је била изборна стратегија Драгана Шолака.

Подаци показују да је од 1. новембра до 14. децембра, од укупног програма који је емитовала телевизија Н1, чак 83,12 одсто је имало негативан тон. Мало мање, али и даље веома висок проценат негативног садржаја имала је и Нова С – 76,28 одсто у односу на целокупан изборни програм.

Убедљиво највећи садржаја са негативним тоном на ова два канала Драгана Шолака, била су резервисана за нападе на Александра Вучића. Бројке су ту убедљиве: емитовано је чак 207 сати, 23 минута и 11 секунди садржаја у којем је Александар Вучић представљен на негативан начин.

Поређења ради, то значи да су Шолакови медији употребили седам пута више времена како би представили Александра Вучића на негативан начин, него што је први програм Радио-телевизије Србије определио за представљање свих изборних листа. Ови подаци јасно указују ко је имао какав медијски третман током кампање.

У садржају телевизије Нова С откривен је и један помало невероватан податак – у периоду од 1. новембра до 14. децембра Драган Ђилас је успео да буде негативно представљен чак 17 секунди.

Станко Црнобрња: ЗАШТО ЈЕ ПОКРЕТ „МИ – ГЛАС ИЗ НАРОДА” НЕОПХОДАН НА СРПСКОЈ ПОЛИТИЧКОЈ СЦЕНИ

Станко Црнобрња фантастично прецизно и аргументовано елаборира зашто је политички субјект попут покрета »МИ – глас из народа« неопходан и дуго очекиван на политичкој сцени у Србији, и зашто је добро што је такав субјект настао иницијативом »народног лекара«, Бранимира Несторовића и групе доказаних и независних интелектуалаца – с озбиљним каријерама и репутацијом иза себе – а не иницијативом политичара који су под утицајем страних фактора.

ГРАД Београд је према свим статистичким подацима један од најсигурнијих градова у Европи, иако покушавају да га представе као несигуран град. Овде су туристи сигурни и нема дела града у који не би смело да се иде, међутим, ово што се сада дешава је кршење уставноправног поретка и покушај да се сруши систем, рекао је председник Привременог органа Александар Шапић за ТВ Пинк.

– Не постоји град у Европи, сличан Београду по броју становника, у којем сте сигурнији и где не треба да бринете да ли ће вас неко на улици опљачкати или вам нешто отети, да ли ће жена бити силована ако залута у неки део града… То су проблеми које имају сви градови габарита Београда, али не и ми. Број кривичних дела у Београду је далеко мањи у односу на градове сличне величине, а 90 одсто кривичних дела је разрешено. Тако да нећемо да причамо о Београду као несигурном граду, јер је баш обрнуто – нагласио је Шапић.

Оно што се десило у недељу испред Скупштине града, нажалост, представља насиље неколико десетина људи јер је највећи број оних са протеста стајало одвојено, на двадесет-тридесет метара.

Стари двор је под заштитом државе и за сваки прозор, кваку које бисте желели да промените, морате да тражите дозволу Завода за заштиту споменика. Како би уопште могла да се процени штета када је уништен намештај из 19. века или када су сломљена стакла са мозаицима од пре осамдесет-деведесет година? То је неповратно – рекао је Шапић.
Небитно је како ће да се формира власт, ако изгубимо државу, правни систем, нормално друштво које цивилизовано функционише, нагласио је Шапић.

– Надам се да ће ме људи након ових догађања мало озбиљније схватити или да ће ме боље чути. Ако дозволимо да се у нашој земљи у институције улази супротно изборној вољи грађана, дозволимо ли да постоје други начини како се долази на власт или како се остварује било која врста циљева, а да није у складу са законима и Уставом земље, ризикујемо да уђемо у анархистичко друштво – навео је Шапић.

Он је истакао да је на изборима било европских посматрача више него икад, тачније пет хиљада, као и да су сви захтеви били испуњени.

– Уколико будемо ово увели као стандард, ниједни избори се неће завршавати јер ће увек бити група која је незадовољна и блокираће град, институције и изазиваће хаос док не буду нови избори, а након тога ћемо тражити поновне изборе. Запамтите шта кажем, данас је прилично извесно да може да се деси да имамо поновне изборе, јер нема скупштинске већине, нисам сигуран да ће они на те изборе изаћи. Нове резултате би прогласили нелегитимним, јер њих није било, што су урадили 2020. када су бојкотовали изборе и прогласили их нелегитимним. Тада су рекли да би формирање скупштинске већине било рушење уставноправног поретка и да свака Влада је нелегална, а управо та Влада је расписала нове изборе на које су они изашли – рекао је Шапић.

Он је позвао политичке представнике опозиције на разум јер, како је рекао, ако насиље ескалира, биће потпуно безначајно ко ће бити градоначелник и ко ће да формира скупштинску већину.

– Ако будемо сада дозволили да се на власт не долази путем избора у складу са уставом и законом, имаћемо безвлашће. Неки су, нажалост, у читавој ситуацији изманипулисани, посебно путем медија Н1 и Нове С која перманентно кроз своје емисије и уживо укључења потпирује грађане на насиље, посебно у последњих седам дана – указао је Шапић.
Он је додао да ником, па ни њему не би био дозвољен улазак у Скупштину града Београда да је дошао са групом људи са моткама, бакљама и каменица и тражио да уђе на балкон како би прогласио победу на изборима, а притом претећи „ако нас не пустите, запалићемо зграду”.

– Очигледно да је велика нервоза и фрустрација и да желе да се по сваку цену деси неки инцидент да би онда покушали, баш као на примеру трагедије погибије деце, да злоупотребе ситуацију. Заиста се надам да ће се дозвати у памет и да ће схватити да ово што раде може врло лако да се окрене против њих, а ако се то деси, онда значи да је цело друштво упало у једну озбиљну кризу – рекао је Шапић.

МИНИСТАР финансија Синиша Мали одговорио је потпредседнику Странке слободе и правде Душану Никезићу.

– Ажурно води свој „Дневник увреда“ Душан Никезић, потпредседник ССП-а. Има ту свега. Бележи колико смо километара путева изградили у претходној деценији, назваћемо је „деценији без њега“, колико смо уложили у изградњу Србије. Пун је тефтер, пажљиво води евиденцију. Једино ми је увек жао некако када било који труд пропадне. Такав ђачки капацитет, помислио би човек, може да се упосли, искористи креативно, за добробит грађана. Ево да му мало припомогнем – ми смо урадили 468 километара ауто-путева, они 42,6. Такође, од 2013. године је у Србији изграђено 108 километара пруга, а у њихово време нула. Затим, у Србији је од 2013. до 2023. године реконструисано 807 километара пруга, а до 2012. године 31,5 километара – објавио је Мали на свом Фејсбук профилу.

– Дакле, за време власти његовог шефа Драгана Ђиласа изграђено је врло мало тога, а обећаване куле и градови. Изграђена је школа за коју је после годину дана морао да се издваја новац за реконструкцију, отет новац родитељима за вртиће наплаћиване више од 9.000 динара уместо око 5.600. Ситно се радуцкало, али крупно лично богатило, јер 619 милиона евра преливених на рачуне Ђиласових фирми је свакако једини пословни „успех“ Ђиласов. Тих 619 милиона евра, грађани нису видели. Корист је имао само Драган Ђилас, док су грађани живели са 331 евро просечне плате, 204 евра просечне пензије и око 15.700 динара минималне зараде. У њихово време је изгубљено пола милиона радних места, фабрике су затваране, а инвеститори су бежали из Србије. Незапосленост је била на 25,9 одсто, што значи да сваки четврти грађанин Србије није имао посао. Са друге стране, наша политика је политика подизања животног стандарда грађана, па ће тако од 1. јануара плате у јавном сектору у Србији бити веће за десет одсто, пензије за 14,8 одсто, а минимална зарада за рекордних 17,8 одсто. Тиме долазимо до тога да ће просечна пензија у јануару бити 390 евра, а минимална зарада ће прећи 400 евра. Просечна плата у Србији ће сада у децембру бити око 840 евра. Притом, имамо рекордан број запослених од 2,36 милиона и рекордно ниску незапосленост од девет одсто. Е то су резултати и одговорна политика према грађанима – додаје министар Мали.