Председници Адвокатске коморе Србије (АКС) Јасмина Милутиновић и Коморе јавних извршитеља Бојан Костић постигли су споразум да почетком августа одрже састанак представника обе коморе и да заједно и равноправно учествују у припреми измена Закона о извршењу и обезбеђењу (ЗИО).
Јасмина Милутиновић је рекла да није било прецизирано о чему је тачно постигнут договор када је пре неколико дана саопштено да су представници Републичког геодетског завода и јавних извршитеља предложили измене закона које би требало да помогну грађанима и привредним субјектима у решавању проблема непотпуне документације приликом уписа у катастар.
Председница АКС поставила је питање да ли јавни извршитељи могу да буду надлежни за утврђивање веродостојности документације и пружање правне помоћи у поступку уписа права својине – ако се зна да правну помоћ пружа адвокатура, а да у оваквим случајевима одлуке доносе судови.
– Сматрамо да није могуће да се извршитељима, уместо парничног суда, даје у надлежност да утврђују да ли је својина легална. Може да постоји милион различитих ситуација, од тога да није спроведена оставина, до тога да власник некретнине живи у иностранству и не зна шта се догађа са његовом имовином – навела је Милутиновићева.
Према њеним речима проблем је у томе што има на хиљаде нерешених предмета у Републичком геодетском заводу (РГЗ). Упитала је да ли катастар има довољно правника који могу да их реше. Зато су ови случајеви често и предмет дугогодишњих парница пред судовима.
Председник Коморе јавних извршитеља Бојан Костић потврдио је за наш лист да је са Адвокатском комором Србије заказан заједнички састанак 1. августа, на коме ће се разговарати о свим спорним питањима.
– Договорили смо се да ћемо убудуће заједно радити на свим потребним изменама прописа у интересу грађана, уз сарадњу са надлежним министарствима и свим релевантним институцијама. Због узнемирења које су изазвали медијски написи о најављеним изменама ЗИО, постигли смо договор да адвокатура учествује у измени свих прописа који су од интереса за грађане – казао је Костић.
Извршитељи немају ништа против, додао је Костић, да све остале правосудне професије такође помогну грађанима који имају разноврсне тешкоће у вези са уписом у катастар.
– Ми смо тај проблем препознали и желимо да учествујемо у његовом решавању. Постоји много ситуација у којима нешто недостаје да би грађани могли да укњиже право својине на непокретности и да постану власници. Догађа се да недостаје неки податак, неки папир, а Комора јавних извршитеља има довољно капацитета, теренских могућности и способности да прикупи све што је неопходно како би помогла грађанима да остваре своје право – нагласио је Бојан Костић.
На терену се често дешава да непокретност не може да се укњижи због замене кућних бројева и због нетачних података о квадратури. О томе је било речи на састанку са представницима РГЗ-а.
– Сваком грађанину је у интересу да има уписано у катастар своје право својине, јер је то доказ да је власник. Без тога не може да располаже непокретношћу, а банке неће да одобре хипотекарне кредите – навео је Костић.
Проценио је да у нашој земљи има око четири милиона некретнина за које власништво не може да буде уписано у катастар из неког разлога.
– Никоме нећемо наметати обавезу да на силу упише свој објекат. Спремни смо да урадимо шта год буде требало и да искористимо наше капацитете да помогнемо грађанима који би добровољно ангажовали јавне извршитеље да остваре своје право на упис у катастар. Не могу да верујем да је у једну овако позитивну причу унета негативна енергија. Правосудне професије треба да се уједине и да усмере своја знања и енергију у решавање проблема грађана – напоменуо је Костић.
Оваква помоћ грађанима требало би да допринесе и другачијој слици о јавним извршитељима, која је у јавности негативна, због природе њиховог посла.
– Препознали смо да РГЗ жели да реши проблем и да предложи један овакав антикоруптивни закон – рекао је председник Коморе јавних извршитеља.
Републички геодетски завод огласио се у среду саопштењем у којем је наведено да тема разговора са представницима Kоморе јавних извршитеља није била измена Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова, како је то било написано у саопштењу АКС, већ Закона о извршењу и обезбеђењу.
– Покушај оптужбе да се прикаже да директор РГЗ-а жели адвокатуру да изузме из процеса је потпуна неистина. Напротив, дигитална и електронска комуникација катастра са адвокатима је у сталном порасту и успешно се развија. Данас око 3.000 адвокатских канцеларија користи дигиталне сервисе РГЗ-а и електронски су повезани са катастром 24 сата дневно, седам дана у недељи и 365 дана у години. Такође, Републички геодетски завод је јавно објавио комплетну архиву земљишне књиге преко услуге е-архив, коју адвокати користе више од 1.200 пута дневно, потпуно бесплатно – наведено је у саопштењу РГЗ-а.
