Nenad Vasiljevic
UX/UI Designer at - Adobe
- Proces digitalizacije nesumnjivo donosi mnoge benefite za naše društvo, ali na koji način će ono uticati na privatnost podataka, naročito onih osetljivih koji su važni za institucije naše zemlje, kao npr. Srpske pravoslavne crkve i organa bezbednosti? Svedoci smo porasta zloupotrebe poverljivih podataka u online prostoru. Kakve mere planirate da preduzmete kako biste obezbedili bolju zaštitu privatnosti građana na internetu?
Živimo u digitalnoj eri, prisutni smo na internetu, volimo da delimo delove naše svakodnevnice na društvenim mrežama, a samim tim moramo i da razvijamo svet koliko je značajna zaštita podataka. Kao država u proteklih 7 godina dosta smo radili na jačanju informacione bezbednosti. Sagradili smo i pustili u rad dva Državna dana centra u Beogradu i Kragujevcu u kojima se čuvaju svi podaci građana po najvišim tehničkim i bezbednosnim standardima. Prilikom razvoja informacionih sistema prate se najsavremeniji trendovi zaštite, a trudimo se i da ojačamo timove inženjera u javnoj upravi koji se bave informacionom bezbednosti.
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija u okviru svojih ovlašćenja na polju razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti aktivno preduzima korake u cilju kreiranja politika koje doprinose sveukupnoj bezbednoj upotrebi interneta od strane svih građana. Preduzimanjem strateških i regulatornih koraka u smeru unapređenja upotrebe informacionih sistema i mreža aktivno doprinosimo razvoju tehničkih uslova i procedura za smanjenje zloupotrebe podataka, kako onih koji se smatraju poverljivim, tako i ličnih podataka građana. U tom smislu, Zakonom o informacionoj bezbednosti uspostavljen je regulatorni okvir procedura i minimalnih zahteva koje svaki operator prepoznat kao obveznik Zakona mora da poštuje radi eliminacije pretnji po bezbednost informacionih sistema i mreža kojima upravlja, a sa krajnjim ciljem da se omogući bezbedno prikupljanje, čuvanje i prenos podataka putem ovih sistema. Zajedno sa propisima koju uređuju oblast zaštite podatka o ličnosti, kao i upravljanje podacima sa određenim stepenom poverljivosti, kreiran je celovit pravni okvir za preventivno, ali i reaktivno delovanje. U toku je rad na izmenama Zakona o informacionoj bezbednosti koji se razvija u skladu sa najnovijim zakonodavnim poduhvatima u Evropi i ima za cilj da dodatno unapredi upravljanje bezbednošću informacionih sistema i mreža i doprinese daljem razvoju institucionalnog okvira koji je održiv i sposoban da odgovori na svaku pretnju prevashodno preventivno, ali i blagovremeno u reakciji na neželjen događaj radi uklanjanja eventualnih štetnih posledica. Ministarstvo na ovom polju sarađuje sa drugim organima koji čine institucionalni okvir u oblasti informacione bezbednosti, ali i sa akterima van državnog sektora čije aktivno učešće je neophodno za pravilan odgovor na sve bezbednosne izazove.
Pored regulatornih koraka, Ministarstvo je kreiralo i strateški okvir koji čine Strategija razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti u periodu 2021-2026. godine i Akcioni plan sa pregledom aktivnosti koje obuhvataju i upotrebu računara i interneta, kao i informacionu bezbednost građana i privrede i mapiraju partnere koji se angažuju na sprovođenju ovih aktivnosti. Ministarstvo će pristupiti izradi novog Akcionog plana za period 2024- 2026. godine u kome će identifikovati aktivnosti usmerene ka realizaciji strateških ciljeva na bazi dosadašnjeg iskustva. Radi celovitijeg pristupa i značaja razvoja individualnih veština kod različitih kategorija stanovništva u cilju pravilne i bezbedne upotrebe savremenih tehnologija, Ministarstvo, kroz Strategiju razvoja digitalnih veština za period 2020- 2024. godine i propratni Akcioni plan, posebnu pažnju posvećuje koordinaciji aktivnosti usmerenih na razvoj ličnog faktora u cilju doprinosa razvoju svesti o mnogobrojnim koristima koje upotreba savremenih tehnologija donosi, ali i o značaju bezbednog prisustva na internetu uz zaštitu privatnosti pojedinca i podataka o ličnosti.
