Јарослав Гунька (украјински: Ярослав Гунька, полски: Јарослав Хунка; рођен око 1925. године) је украјинско-канадски ветеран Другог светског рата из 14. вафен гренадирске дивизије СС (1. Галицијске), војне формације нацистичке Немачке.[а] Рођен у Урману, који је тада био део Друге Пољске Републике, Гунька се добровољно прикључио СС Галицијену 1943. године. Након завршетка рата, имигрирао је у Канаду као особа премештена из ратних зонa и тренутно је пензионер који живи у Норт Беју, Онтарио.
У 2023. години, Гунька је постао међународна вест након што је био позван у Дом комуна У Канади од стране председавајућег Антонија Роте да буде препознат и добио два стојећа овација од свих чланова Дома, укључујући канадског премијера Џастина Трюдоа и гостујућег председника Украјине Володимира Зеленског. Касније је идентитет Гунке као поранешњег члана Вафен-СС-а откривен од стране медија, што је изазвало оставку Роте пет дана касније, а канадски владини званичници извинили су се светској еврејској заједници.
Биографија Јарослав Гунька је рођен у Урману,[3] Друга Пољска Република (сада Украјина), око 1925. године.[4] 1943. године, Гунька се добровољно прикључио 14. вафен гренадирској дивизији СС (1. Галицијска) када је имао 18 година.[а] Он каже да је његов разлог за прикључивање било следење позиву Украјинског националног комитета да се бори за украјинску независност.[3] Током свог времена у СС Галицијену, фотографисан је при обуци у Минхену и Нојхамеру (садашњи Свјетошов).[1] 1944. године, Гунька је послат на борбу против Совјетских снага на Источном фронту Другог светског рата.[5] Доминик Арел, председавајући Оделјења за украјинске студије на Универзитету у Отави, рекао је за CBC News да се хиљаде украјинских добровољаца прикључило дивизији, и да су многи сматрали да би тако допринели остваривању украјинске независности од Совјета. Препоручио је, међутим, да је “тешко одредити” да ли су конкретне групе дивизије учествовале у злочинима, али је рекао да су се Галициен-СС-а нашли умешаним у убилачке акције над пољским цивилима.[5]
По завршетку Другог светског рата у Европи, Гунька се населио у Великој Британији и прикључио се Удружењу Украјинаца у Великој Британији.[6] 1951. године се оженио Маргарет Ен Еџертон (1931–2018), а пар је три године касније емигрирао у Канаду и населио се у Торонту, где су одгајали два сина, Мартина и Петра, и постали активни у украјинско-канадској заједници.[7][6] Након завршетка техничког факултета, Гунька је радио у индустрији ваздухопловства и касније постао инспектор за De Havilland.[6] У пензији, Гунька је био активан у украјинској зајedници, а његови синови, Мартин и Петар, основали су Фонд за истраживање украјинске католичке цркве Јарослава и Маргарет Хунка на Универзитету Алберта са циљем напредовања академског истраживања о подземној украјинској католичкој цркви.[6] Након контроверзе која се десила 2023. године у вези са Хунком, в.д. проректор Универзитета Алберта објавио је да ће се фонд затворити и да ће се приближно 30.000 канадских долара вратити Хункиним синовима, истичући да универзитет “признаје и жали због ненамерног насталог оштећења”.[8]
На 20. августа 2004. године, Гунька је проглашен за почасног грађанина града Бережани од стране градског већа Бережанија, у Украјини.[9]
У Канади, Гунька је остао активан у круговима ветерана СС Галицијена и допринео је блогу на Интернету 2010. и 2011. године. 2011. године, упоредио је украјинску дијаспору с Исраелцима,[1] тврдећи да су обе беспатријотске групе “провели Богом” из своје домовине како би се касније вратиле. Како стоји у тексту, Гунька живи у Норт Беју, Онтарио, као и 2022. године, и путовао је у Велики Садбури да протестира против руске инвазије Украјине те године. Описујући ситуацију у Украјини, Гунька је рекао за CTV News да је “Уништење је једноставно невероватно, али ће бити потребно године и године да се обнови, … Али Украјина ће победити и Бог благослови Украјину и молим се за то.”[4]
Посета Дому комуна Канаде У септембру 2023. године, Антони Рота, председавајући Дома комуна, позвао је Гунку да посети Парламент Канаде, где је председник Украјине Володимир Зеленски обратио обраћање.[10][11] 22. септембра 2023. године, Рота је препознао присуство Гунке у скупштини, описујући га као “украјинско-канадског ветерана Другог светског рата који се борио за украјинску независност против Руса и који и данас подржава војску, чак и у својих 98 година.”[12] Рота је хвалио Гунку, изјављујући да “Он је украјински херој, канадски херој, и ми му се захваљујемо за сву његову службу.”[10][13] Након Ротиног похвале, скупштина је дала стојећу овацију Гунки, којој су се придружили и Зеленски и његова супруга.[1]
Реакције на обележавање Гунке биле су негативне и изазвале су међународне наслове. Пријатељи Симона Визентала Центар за изучавање Холокауста осудили су СС Галицијена као “одговорну за масовна убилачка дела над невино нарученим цивилима са нивоом бруталности и злобе који су немерљиви,”[10] упућујући на догађаје као што је масакр у Хути Пјеничкој из 1944. године над пољским цивилима.[1] У изјави објављеној 24. септембра, Рота је прихватио одговорност за позивање Гунке на церемонију,[14] и изјавио да “посебно жели да изрази најдубље извињење еврејским заједницама у Канади и широм света. Прихватам потпуну одговорност за своје поступке.”[11][15] Ан-Клара Вајјанкур, портпаролка Трюдоа, оценила је извињење Роте као “исправну ствар” и нагласила Ротину одговорност за позивање Гунке на церемонију.[16] 26. септембра, Рота је објавио своју оставку у вези са контроверзом.[17][18] Председник Зеленски није коментарисао инцидент.[19][20]
Могући захтев за изручење Пољске 26. септембра, полски министар образовања Пшемислав Чарнек изјавио је да његова влада може тражити изручење Гунке као ратног злочинца.[21][22] У објави направљеној на социјалној мрежи X (ранеје познатој као Твитер), Чарнек је рекао:[23][24]
“С обзиром на срамне догађаје у Канадском Парламенту, у којима је било почетно почитовање члана криминалне Нацистичке СС Галициен формације у присуству председника Зеленског, предузео сам кораке ка могућем изручењу овог човека Пољској. #NOForFalsifyingHistory!”
