ДЕЧАК стар 15 година доведен је синоћ у Ургентни центар, а након што га је, како је тврдио, група маскираних младића напала код стадиона БСК у Борчи и крвнички га претукла.
Напад се догодио око 21 сат, а дечак тврди да не познаје групу младића која га је напала. Дечаку су констатоване тешке телесне повреде.
Како се сазнаје, он је дошао у Ургентни центар у пратњи родитељи. Он је рекао да је нападнут испред стадиона, да му је група маскираних младића пришла и оборила га на земљу, а потом кренула мучки да га бије. Дечак је задобио тешке повреде главе, а хулигани су га наводно ударали и рукама и ногама.
Ко су деца која врше насиље?
Постоје различита истраживања која објашњавају зашто се деца понашају насилно према својим вршњацима. Многи стручњаци износе своја мишљења и ставове по том питању. Кроз сопствено десетогодишње искуство у раду са децом која су починиоци насиља, а којих је било много, увек се постављало питање шта се крије иза таквог понашања, коју поруку ово дете шаље.
Неки кажу да ова деца привлаче пажњу других на себе. Ово не мора бити нужно тачно. Таква деца најчешће имају развијене самозаштитне механизме, који се активирају када препознају опасност. Зашто? Зато што су и они били жртве насиља у неком периоду свог живота, можда су и даље, али то нико не зна. Да би преживели опасну ситуацију, предузимају оно што им се показало као најбољи заштитни механизам, а то је напад, јер ће тако застрашити вршњака и тиме показати другима да се никога не плаше. Деца са насилничким понашањем нису нужно жртве породичног насиља, родитељи нису нужно модели који код деце изазивају овакво понашање. То могу бити и неки други одрасли из њиховог окружења или чак други вршњаци који имају насилничко понашање. У сваком случају – треба им нека самозаштита.
Пракса показује да ће они променити своје понашање онда када развију другачије моделе самозаштите. Обе групе деце – и жртве и починиоце насиља, морамо свакодневно учити различитим вештинама прихватљивих начина борбе за себе и своју сигурност. Децу најпре треба да видимо као децу која немају ова знања и искуства која ми имамо. Потом да будемо свесни да су њихове велике очи упрте у нас са очекивањем да им дајемо љубав, али и границе, разумевање, прихватање и прилику за учење. Понашање детета коригујемо, а личност у потпуности прихватамо. Једино на тај начин можемо да изазовемо промену у понашању.
Родитељи деце са насилничким (проблематичним) понашањем
Многи родитељи, наставници и други стручњаци, жале се на сарадњу са родитељима деце са насилничким понашањем. Анализом многих породице које су прошле кроз наше саветовалиште, долази се до закључка да су ти родитељи најчешће били изложени оптужбама, захтевима других да њихова деца одмах промене своје понашање, свакодневним притисцима путем телефона, ако је дете са свакодневним проблематичним понашањем. У разговору са њима се препознаје страх и кривица, али и стид, јер је дете резултат њиховог васпитања – гледајући понашање њиховог детета, они су у томе оманули и то је највећи пораз за родитеље.
Како би било када би таквим родитељима најпре понудили прихватање и разумели их у њиховом, а онда предузимали друге мере? Искуство говори да је такав начин увек дао позитивне резултате и сарадњу. Оно што је чињеница коју не смемо да заборавимо јесте да сваки родитељ жели најбоље за своје дете, али начин на који поступа са дететом није увек добар. Из тог разлога долази до проблема у комуникацији и неразумевања између родитеља и детета тинејџера.
Зато родитељи, када сте у недоумици, када сумњате да вам ствари измичу контроли, ако и дође до ситуације да је ваше дете оптужено за вршњачко насиље или неко друго проблематично понашање, не осећајте се лоше и не одустајте од свог детета. Ако верујете да сте беспомоћни у таквој ситуацији, ваша реакција неће бити адекватна. Обратите се стручњаку за родитељство и васпитање, потражите савет и консултујте се шта је најбоље за ваше дете да урадите.
Вршњачко насиље и школске процедуре
Без обзира у којој сте улози у току неког дисциплинског поступка, јако је важно да ви, као родитељи, будете упућени у то која су ваша права као и права вашег детета.
Конвенцијом о дечијим правима наведено је, између осталог, и ПРАВО ДЕТЕТА НА ИНФОРМАЦЈЈУ. То значи да је важно и корисно да сте информисани о самој процедури дисциплинског поступка: ко све учествује, шта ваше дете може очекивати, ко ће све са њим разговарати и када итд. У пракси се сусрећем често са питањима да ли могу да саслушају дете без присуства родитеља, шта ће сада да се деси када су сви дали изјаву и сл., што говори о томе да родитељи имају многе дилеме о самом поступку и често доводе у питање доношење одлуке.
На жалост, запослени у школи претворили су се у полицајце који истражују, саслушавају сведоке, узимају изјаве како би донели праведну одлуку и одлучили ко је одговоран за насталу ситуацију. Сигурно да то није свима и увек лако и да нису срећни због овог посла. Ипак, важно је да упознају родитеље са целом процедуром и њиховим правима, како би родитељи могли да припреме децу за сам процес који понекада траје и до месец дана. Припрема подразумева давање детету информације о томе шта је дисциплински поступак, шта их очекује, ко ће све са њима разговарати, да ће бити сигурна и заштићена, да треба да говоре истину и сл., како би деца прошла овај поступак са што мање стреса и трауме.
