Brain rot – AI tehnologija u svrhu proizvodnje apsurda
Piše: Vladimir Paunović, socijalni radnik Centra za nestalu i zlostavljanu decu
Balerina Kapućina, Tralalero Tralala, Bombardiro Krokodilo su samo neki od izraza koje roditelji danas često čuju dok su im deca na telefonima. Šta je to što deca gledaju i ponavljaju među sobom? Zašto ih to toliko zaokuplja? Da li je to samo bezazlena faza u istoriji razvoja tehnologije ili nešto sasvim drugo?
Korišćenje tehnologije i mobilnih telefona od strane dece danas je stvar svakodnevnice. Iako je mobilni telefon inicijalno korišćen isključivo kao zamena za fiksni telefon, danas mu to više nije glavna svrha. Telefone i dalje koristimo za komunikaciju, ali sama komunikacija evoluirala je do neprepoznatljivosti. Telefon više nije samo telefon. On je sada moćan kompjuter kojim možemo upravljati kamerom kod kuće, veš-mašinom, plaćati račune u banci, proveravati gde se nalazimo i kako da stignemo do željene destinacije. Nekome je telefon i sredstvo za rad, koje se koristi za kreativne i stvaralačke mogućnosti. Sve u svemu, spakovali smo celokupan život u jednu malu mašinu koja staje u džep.
Međutim, kao i sve što postoji, previše nečega u kratkom periodu može da izazove veliku štetu. U ovom slučaju, previše digitalnog sadržaja dovodi do nečega što se naziva brain rot ili u prevodu „truljenje mozga”.
Šta je, zapravo, brain rot? U medicinskom smislu, on se odnosi na negativne efekte koje korišćenje različitog niskokvalitetnog sadržaja na internetu može proizvesti na moždane funkcije, pažnju i mentalnu usmerenost. Zanimljivo je da je upravo ova reč proglašena rečju godine za 2024.
Iako postoji izvesna povezanost između medicinskog fenomena truljenja mozga i fenomena AI animacija – pre svega jer termin ulazi u svakodnevnu upotrebu sa pojavom veštačke inteligencije – ovde moramo napraviti jasnu razliku između brain rota u zdravstvenom smislu i brain rota kao onlajn fenomena savremenog razvoja informacionih tehnologija.
Sa razvojem i probojem AI u našu svakodnevicu, nastale su sada već opštepoznate AI animacije. U jednom potpuno apsurdnom kontekstu stvoreni su Tralalero Tralala – ajkula koja nosi patike ili Krokodilo Bombardiro – spoj aviona i krokodila. Tu su i Balerina Kapućina – hibrid balerine i šoljice kafe ili Tung Tung Tung Sahur – parče drveta sa drvenom palicom u ruci.
Ovde dolazimo do pitanja koje najviše muči generacije odrasle devedesetih i ranije: šta su zapravo ti brain rotovi, šta predstavljaju i kakva im je funkcija? Zašto su toliko popularni kod dece, a kod odraslih izazivaju nedoumicu?
Odrasli ih posmatraju isključivo kroz prizmu besmislenosti. Jer šta uopšte znači ajkula sa patikama kada je vidite? U očima odraslih tu nema nikakvog humora. Samo čista besmislica u svojoj koncentrovanoj formi. Ali, ono što je važno napomenuti jeste da odrasli ovu pojavu posmatraju iz svoje generacijske i vremenske perspektive. Ako malo dublje uronimo u filozofiju apsurda, videćemo da su i starije generacije imale svoje „brain rotove” – sadržaje koji su se tadašnjim roditeljima činili jednako besmislenim, a koje mnogi od nas i danas gledaju sa simpatijom.
Zašto bi, na primer, bilo kome bio smešan Zec koji maltretira Patka i puca mu u kljun? Ili Detlić koji udara čoveka čekićem u glavu kada ovaj kaže: „Kada klimnem glavom, ti udari po njoj”? Sećate li se crtanog filma sa ćurkom i čuvene rečenice „Ne jedite kod Džoa”? Ili kada Erik pojede bananu i pretvori se u Banamena?
Koliko nam je gledanje takvog sadržaja zaista pomoglo da razvijemo bilo kakvu osobinu? U suštini – nije. Ti sadržaji su nam bili zabavni i ništa više. Nisu nam naneli štetu, ali nam nisu ni posebno koristili. Bili su proizvod svog vremena.
Naš današnji brain rot jeste vrsta apsurda nastala kao odraz savremenih društvenih dešavanja, preplavljenih lažnim informacijama. U svetu u kome je vest da svakodnevno ginu stotine ljudi i dece samo još jedna informacija pre vremenske prognoze, u kome uživo pratimo ratove između država, dok se klima ubrzano menja i zagreva zahvaljujući čoveku, apsurd je postao prirodan oblik izražavanja.
„Svako vreme nosi svoje breme” – to bi bio adekvatan odgovor na pitanje šta je brain rot. Kao što je Čarli Čaplin u filmu, žonglirajući globusom dok je glumio Hitlera, poslao snažnu poruku svojoj generaciji, tako i današnji brain rotovi predstavljaju izraz mlađih generacija, pre svega generacije Z i onih mlađih, i njihovog doživljaja stvarnosti u kojoj žive. Njihov svet posledica je odluka generacija koje su odrastale pod teškim traumama i koje danas često nemaju osećaj niti razumevanje za realnost u kojoj živimo.
Kako sve to utiče na decu koja konzumiraju ovaj sadržaj? Zavisi od količine i vremena provedenog na internetu, ali i od roditeljske komunikacije. Krokodilo Bombardiro i Golubiro Špijunirio nisu ni bolji ni gori od sadržaja poput onog „Ne jedite kod Džoa” – za šta ni danas nismo sigurni šta zapravo znači, osim da nam je bilo smešno, dok su odrasli samo prevrtali očima.
Ako čujete Tralalero Tralala iz dečije sobe, bar znate šta trenutno gledaju. Ali ukoliko se vreme provedeno pred ekranom ne ograniči, naročito kada je reč o brain rot sadržajima, postoji realna verovatnoća da vaša deca mogu iskusiti i onaj pravi, medicinski brain rot.
