Autor: Prof. dr Aleksandar Jugović, univerzitetski profesor
Savremena komunikaciona tehnologija i masovni mediji nisu neutralni. Oni funkcionišu kao „kulturna industrija” koja ima i dobre i loše uticaje na društvo i porodicu.
Poslednjih dana javnost u Srbiji potresao je slučaj popularnog jutjubera koji je osumnjičen da je na društvenim mrežama objavljivao sadržaj kojim se promovišu pedofilija i seksualna zloupotreba maloletnika. O njegovoj krivičnoj odgovornosti odlučiće nadležni organi, ali je ovaj slučaj već otvorio mnogo šire pitanje: kako je moguće da pojedinci godinama stiču popularnost i poverenje mladih u digitalnom prostoru, dok odrasli često kasno prepoznaju rizike kojima su deca izložena?
Ovaj slučaj nije važan samo kao pojedinačan događaj. On predstavlja primer jednog mnogo šireg fenomena – digitalnog okruženja u kojem se granice između zabave, provokacije, manipulacije i devijantnog ponašanja često zamagljuju, dok algoritmi nagrađuju sadržaje koji izazivaju snažne emocije i veliku pažnju.
Generacije današnjih roditelja odrastale su u potpuno drugačijem društvenom okruženju nego njihova deca. Socijalni odnosi odvijali su se prvenstveno u fizičkom prostoru. Danas, status, moć i agresija više ne moraju biti fizički manifestovani. Oni se ispoljavaju kroz jezik, medijske narative i kodove digitalnog okruženja koji nameću dominantne obrasce ponašanja kod dece.
Biti vidljiv u okeanu slika, poruka i informacija predstavlja snažan pritisak za decu koja odrastaju u dobu algoritama. Istovremeno, algoritmi su tehnološki sistemi koji podstiču najjače ljudske emocije – bes, strah, divljenje, radoznalost i moralnu osudu – jer upravo takvi sadržaji najduže zadržavaju pažnju korisnika.
DECA DANAS ŽIVE U VREMENU DIGITALNE ANOMIJE
Pojam anomije predstavlja sociološki koncept kojim se opisuje društveno stanje slabljenja ili raspada normi, u kojem stara pravila i vrednosti više ne važe, a nova još nisu uspostavljena. Pojedinac u takvom društvu gubi jasan moralni orijentir, što povećava osećaj „vrednosne izgubljenosti“, otuđenja i rizik od širenja devijantnih oblika ponašanja.
Digitalna anomija nastaje kada se komunikaciona tehnologija razvija brže nego što društvo uspeva da uspostavi moralne, obrazovne i pravne norme koje će usmeravati ponašanje ljudi u digitalnom prostoru.
Zato danas nastaju novi oblici devijacija – od sajber-nasilja, javnog targetiranja i digitalnog progona do seksualnog uznemiravanja dece, manipulacije maloletnicima i pokušaja normalizacije ponašanja koja predstavljaju ozbiljan društveni rizik.
Pojedini korisnici stiču utisak da u digitalnom prostoru ne važe ista moralna i pravna pravila kao u stvarnom životu.
Internet i društvene mreže su, pored brojnih dobrobiti za društvo i čoveka, stvorili prostor koji često funkcioniše u stanju trajne anomije. U društvu digitalne anomije, u kojem su porodicai druge vaspitne institucije izgubile deo svog tradicionalnog autoriteta, medijska industrija pažnje i algoritmi sve više oblikuju vrednosti mladih.
Kroz „efekte kultivacije“, digitalni mediji popunjavaju vrednosni vakuum i nameću ne samo prosocijalne modele ponašanja nego i iskrivljene predstave o uspehu, popularnosti i društvenom statusu. Rezultat tog procesa jesu nove digitalne devijacije koje izazivaju opravdanu zabrinutost roditelja, ne samo zbog moralnog i emocionalnog razvoja dece već i zbog njihove bezbednosti.
Bezbednost deteta danas nije određena samo time gde se ono fizički nalazi, već i sa kim komunicira, kakve sadržaje prati i kakvim je uticajima izloženo u digitalnom prostoru.
Jedino znanjem, empatijom i odgovornim roditeljstvom možemo predstavljati branu posledicama digitalne anomije.
Zato izdvajam pet osnovnih saveta za roditelje.
- Postavljanje jasnih granica i pravila
Pošto internet često funkcioniše kao prostor bez jasno vidljivih moralnih granica, porodica mora biti mesto koje ih uspostavlja. Ne prepuštajte dete algoritmima bez nadzora. Uvedite zone bez ekrana (tokom obroka ili sat vremena pre spavanja) i jasne vremenske okvire za korišćenje telefona. Pravila moraju važiti i za roditelje, jer deca najviše uče posmatrajući odrasle.
- Razvijanje medijske pismenosti kroz dijalog, a ne cenzuru
Zabrane retko daju trajne rezultate. Umesto zabrana, razvijajte sposobnost kritičkog razmišljanja. Razgovarajte sa decom o sadržajima koje prate. Pogledajte zajedno video njihovog omiljenog jutjubera ili tiktokera i pitajte ih: Zašto misliš da je ovo snimljeno? Šta autor želi da postigne? Kako od toga zarađuje? Da li bi isto ponašanje bilo prihvatljivo u stvarnom životu? Tako dete postaje aktivan i kritičan korisnik medija.
- Kreiranje analognog azila – ponudite detetu alternativu ekranu
Autentični međuljudski odnosi, umetnost i kontakt sa prirodom predstavljaju protivtežu digitalnom otuđenju. Ponudite detetu sadržaje koji razvijaju pažnju, strpljenje i emocionalnu povezanost. Čitajte zajedno, slušajte muziku, odlazite u bioskop ili pozorište, razgovarajte o pročitanom i odgledanom. Vikende provodite u prirodi, sportu ili hobijima koji podrazumevaju neposredan ljudski kontakt.
- Odbrana od simboličke agresije – negovanje empatije i solidarnosti
Digitalni prostor često podstiče kulturu linča, javnog ponižavanja i vršnjačkog nasilja. Roditelji moraju biti brana toj brutalizaciji komunikacije. Naučite dete da digitalni postupci imaju stvarne posledice. Uvredljiv komentar, deljenje fotografija bez dozvole ili isključivanje vršnjaka iz grupnih razgovora predstavljaju oblike nasilja koji ostavljaju duboke emocionalne posledice. Razvijajte empatiju i sposobnost da dete stane uz žrtvu, a ne uz digitalnu masu.
- Budite adresa za krizu, a ne izvor straha
Kada se dete suoči sa problemom na internetu – vršnjačkim ucenama, uznemiravanjem ili neprikladnim porukama odraslih – ono često ćuti iz straha da će izgubiti telefon ili biti kažnjeno. Izgradite odnos poverenja u kojem dete zna da ste njegova sigurna luka. Umesto kazne, ponudite razgovor i zajedničko rešavanje problema.
PORODICA KAO POSLEDNJA LINIJA ODBRANE
Slučaj koji je ovih dana uznemirio javnost pokazuje da digitalni svet nije paralelna stvarnost odvojena od života, već njegov sastavni deo. U njemu nastaju stvarni odnosi, poverenja, manipulacije i žrtve.
Zato zaštita dece više ne može da počinje tek kada se dogodi tragedija ili kada mediji objave vest o novom slučaju. Ona počinje mnogo ranije – u porodici, kroz svakodnevni razgovor, razvijanje kritičkog mišljenja i izgradnju poverenja između roditelja i dece.
Porodica mora biti primarni izvor vrednosti za decu. Ako roditelji ne ispune prostor detetovog odrastanja razgovorom, toplinom, autoritetom i pažnjom, taj prostor će ispuniti algoritmi. Ali, algoritmi nisu roditelji, niti mogu biti moralni autoriteti.
Oni ne vaspitavaju decu.
Zato je važna odgovornost odraslih.
Digitalna anomija neće nestati sama od sebe. Tehnologija će se razvijati još brže, a algoritmi će postajati još sofisticiraniji.
Deci nisu potrebni roditelji koji će pobediti algoritme, već roditelji koji neće odustati od svoje vaspitne uloge.
Algoritmi optimizuju pažnju. Roditelji oblikuju savest.
U vremenu digitalne anomije, upravo je porodica poslednja linija odbrane pozitivnog detinjstva.
